Nevladinim organizacijama koje su obezbeđivale pomoć u hrani, odeći i drugim osnovnim potrebama izbeglicama i migrantima van prihvatnih centara upućena je zvanična preporuka da prekinu sa tom praksom, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa Aleksandar Vulin, koordinator Radne grupe za rešavanje problema migracija.
“To je samo prilagođavanje trenutnim okolnostima. Kao što znate ni u jednoj prestonici na svetu nije moguće nekontrolisano se kretati gde god hoćete. Evo vidite u Parizu su upravo sada raseljeni takvi ilegalni kampovi. Dakle, na prvom mestu moramo da vodimo računa o tome kako će ljudi biti zbrinuti tokom zime. Nikome ne treba dozvoliti da se smrzne u parku zato što postoje odgovarajući prihvatni kapaciteti u našem sistemu koji su na raspolaganju svima. Dakle, ne menjamo svoju politiku, vodimo računa. Hoćemo da budemo humani. Da vodimo računa o ljudima, ali moramo sistem prilagoditi upravo njihovim potrebama, a ne verujem da je bilo kome dobro zato što se nalazi u parku, ili nekoj neograđenoj površini, garaži”, rekao nam je Vulin, koji se u Vladi Srbije nalazi na čelu Ministarstva rada.
U sugestiji koja je upućena nekim beogradskim nevladinim organizacijama, a koju je potpisao Nenad Ivanišević, zamenik predsednika Radne grupe koju vodi Vulin, između ostalog se navodi da nije prihvatljivo “pružanje pomoći i podrške u vidu hrane, odeće, obuće, ohrabrivanje migranata da borave van za to predviđenih stalnih centara za azil i tranzitno-prihvatnih centara.” Sugestija se posebno odnosi na teritoriju grada Beograda.
RSE: Ali su kapaciteti popunjeni, možda čak i prepunjeni. Da li tu može nešto da se uradi pa da se nevladninim organizacijama sugeriše da pomoć nose na neko novo mesto?
Vulin: Kako da ne. Kapaciteti nisu do kraja popunjeni.
RSE: Koliko ima ljudi sada? Šest hiljada?
Video RSE: Sklonište od kiše u napuštenom hangaru
Vaš browser nepodržava HTML5
Sklonište od kiše u napuštenom hangaru
Vulin: Blizu šest hiljada. Mi smo se na to obavezali. Više od toga nećemo graditi, mislimo da to nije uputno. Mi smo se prema našim partnerima obavezali na broj od šest hiljada. Mogu slobodno da kažem da se za razliku od većine zemalja mi držimo svoje reči. Nećemo graditi nove, već podizati kvalitet postojećih kapaciteta.
RSE: Dalji koraci?
Vulin: To su naši koraci.
RSE: U javnosti se takođe sve češće pominje opasnost od širenja telesnih vaši. Postoji li svest o tome da bi to moglo da stigmatizuje izbeglice i migrante sa Bliskog istoka, da napravi otpor građanima Srbije da budu humaniji prema njima?
Vulin: Mislim da nema ništa značajnije da ti ljudi budu tretirani i izlečeni. Da ih pustimo sa bolestima, koje njih na prvom mestu ugrožavaju bez medicinske zaštite, bilo bi krajnje neodgovorno i prema migrantima i prema našem stanovništvu. Ne verujem da bi to nijedna zemlja cenila da sa našeg prostora dođe neko ko nije na odgovarajući način medicinski zbrinut. Dakle, nije u pitanju nikakva stigmatizacija, naprotiv! Samo vodimo računa o zdravlju migranata i našeg stanovništva.
RSE: Šta konkretno znači pojačana kontrola kretanja? Kako se to ogleda na terenu, kako se sprovodi?
Vulin: To znači da morate da dođete u nekakvo vreme, da se vratite u neko vreme. Da papirološki regulišete svoju situaciju. Dakle, ne može bilo ko da uđe u naš prihvatni centar. A tu su naravno i zdravstveni razlozi. Ne možete da se krećete kroz teritoriju Republike Srbije a da ste potencijalni nosilac neke bolesti. Znači u svakom centru morate da dobijete odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
RSE: Da li takva praksa znači ograničavanje slobode kretanja?
Vulin: Ne, ni na koji način. Čak imamo i mnogo liberalniji način od mnogih zemalja EU. Znači ne. Sa promenom strukture migranata i dužinom njihovog zadržavanja na prostoru Republike Srbije moramo i da primenimo drugačija pravila. Mi nikoga ne ograničavamo, svako ima pravo da dobije azil i odgovarajuću zaštitu, ukoliko je to potrebno. Da bi to bilo moguće mora da bude u našim prihvatnim centrima. Da bi bio u prihvatnim centrima mora da se poštuje određeni red.