Aleksandar Vučić, nosilac liste Srpske napredne stranke "Ujedinjena Srbija", čestitao je rođendan predsedniku Rusije Vladimiru Putinu navodeći da mu zahvaljuje na podršci.
"Cenim reči podrške koje ste nedavno uputili meni lično, ali i podršku koju Ruska Federacija pruža Republici Srbiji i njenim interesima u međunarodnim organizacijama", naveo je Vučić u čestitki.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajnu, a vlasti su nastavile da održavaju bliske veze sa Moskvom.
Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika Srbije da bi učestvovao u predizbornoj kampanji za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobr.
Dan pred podnošenje ostavke Vučić je telefonom razgovarao sa Putinom o novom gasnom aranžmanu, ali i o bilateralnoj saradnji.
Vučić, koji je kandidat Srpske napredne stranke za premijera Srbije, naveo je u čestitiki Putinu da je uveren da nastaviti da jačaju odnose dve zemlje.
"Uveren sam da ćemo i u budućnosti nastaviti da jačamo odnose Srbije i Rusije, zasnovane na međusobnom poštovanju, razumevanju i tradicionalnom prijateljstvu naših naroda, kao i da ćemo zajedničkim naporima doprinositi daljem unapređenju saradnje u oblastima od obostranog interesa", stoji u čestitiku koju je Vučić objavio na Instagramu.
Nekoliko dana ranije, Putin je poručio sa jednog foruma u Moskvi da se nada da će Vučić biti budući premijer, kao i da Rusija ceni i pozdravlja uzdržanu politiku koju Vučić vodi, ali i želju za saradnjom sa Rusijom.
Čitajte:
Putin uz Vučića, proruski kanali daju prostor i studentimaVučić i tokom kampanje potencira to što je Srbija, kako kaže, jedina zemlja u Evropi koja je "izdržala pritisak" da ne uvede sankcije Rusiji.
Zvanični Beograd je nastavio da održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.
Jedan od razloga zbog kojih Srbija poslednjih godina stagnira u procesu pridruživanja Evropskoj uniji je i zbog neuvođenja sankcija Rusiji, u čemu nije sledila spoljnu politiku Brisela.
Vlasti u Srbiji se oslanjaju na podršku Moskve u međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, pre svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.