Kada je Saida Mirzijojeva ušla u vladu Uzbekistana 2019. godine, uglavnom nije bila poznata, niti je imala iskustvo u politici.
Sedam godina kasnije, najstarija ćerka predsednika Šavkata Mirzijojeva postala je jedna od najmoćnijih osoba u zemlji koja se sve više pominje kao moguća naslednica svog oca.
Zakon koji je Mirzijojev potpisao 14. avgusta dao je tim spekulacijama novu dimenziju, formalno proširujući ovlašćenja predsedničke administracije, na čijem je čelu 41-godišnja Mirzijojeva.
Prema zakonu, šef administracije – šef kabineta predsednika – postaje zamenik predsednika Saveta bezbednosti kojim rukovodi predsednik i koji koordinira bezbednosne, policijske i vojne strukture zemlje. Mirzijojeva će takođe organizovati i koordinirati aktivnosti članova Saveta.
Ališer Ilhomov, analitičar za Centralnu Aziju iz Londona, rekao je da je promena posebno značajna jer je kontrola nad bezbednosnim aparatom jedan od glavnih stubova predsedničke moći.
"Ona je već bila de fakto druga osoba u zemlji posle predsednika, ali njen položaj nije bio strogo regulisan zakonom. Sada je stvorena pravna osnova koja joj omogućava da koncentriše moć i kontrolu nad bezbednosnim službama", rekao je Ilhomov.
Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev (četvrti sa desne strane) i članovi njegove porodice poziraju tokom glasanja na predsedničkim izborima u julu 2023.
Nova ovlašćenja su novi korak u brzom političkom usponu koji je više puta podstakao spekulacije da bi Mirzijojev mogao da priprema svoju ćerku za predsedništvo.
Mirzijojev (69) osvojio je treći mandat na čvrsto kontrolisanim izborima 2023. godine, osvojivši 87 odsto glasova. Iste godine, organizovao je ustavnu reformu kojom je predsednički mandat produžen na sedam godina i kojom mu je dato pravo da se ponovo kandiduje 2030, što znači da bi mogao da vlada do 2037.
Čitajte:
Centralnoazijski lideri spremaju svoje nasljednike za razgovore u KremljuMirzijojeva je ušla u vladu u aprilu 2019. kao zamenica šefa Agencije za informisanje i masovne komunikacije, i tom pozicijom je takođe postala zamenica predsedničkog savetnika.
Ona je 2020. postala zamenica predsednika nadzornog odbora Javne fondacije za podršku i razvoj nacionalnih masovnih medija.
U novembru 2022. imenovana je za šeficu Odeljenja za komunikacionu i informacionu politiku u predsedničkoj administraciji, čime je došla u centar vladine strategije za medije i odnose s javnošću.
Zatim, u avgustu 2023, Mirzjojeva je imenovana za prvu pomoćnicu predsednika, čime je praktično postala drugi najviši zvaničnik u predsedničkoj administraciji posle predsednika. U to vreme, nezavisni uzbekistanski novinar Džahongir Muhamed opisao je njen uspon kao "meteorski".
"Bukvalno nepoznata osoba je iznenada dobila drugu najvišu poziciju u Uzbekistanu", rekao je on.
Nastavak uspona
Mirzijojev je u junu 2025. obnovio poziciju šefa predsedničke administracije i postavio ćerku na tu funkciju, dodatno učvršćujući njen položaj u središtu vlade.
Saida Mirzijojeva i premijer Rusije Mihail Mihustin. Moscow, 29. maj 2025.
Mirzijojeva je od tada preuzela dodatne istaknute odgovornosti. U novembru 2025. imenovana je za uzbekistansku kopredsedavajuću novoosnovanog Američko-uzbekistanskog poslovnog i investicionog saveta.
Čitajte:
Ćerka predsednika Uzbekistana sa ‘statusom princeze’To imenovanje je Mirzijojevoj dalo istaknutu ulogu u upravljanju glavnim kanalom ekonomskih odnosa Uzbekistana sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Nije bilo zvaničnih naznaka da se Mirzijojeva sprema da nasledi svog oca.
Ipak, njena sve veća uloga je takođe oživela poređenja s Gulnarom Karimovom, ćerkom Islama Karimova, koji je bio predsednik Uzbekistana od 1990, pre raspada Sovjetskog Saveza, sve do njegove smrti 2016.
Karimova je svojevremeno smatrana mogućom naslednicom njenog oca pre nego što se posvađala s njim i na kraju završila u zatvoru.
Međutim, za razliku od Karimove, Mirzijojeva je postepeno akumulirala formalne vladine pozicije.
Sveobuhvatna ovlašćenja
Novi zakon ide dalje tako što daje funkciji Mirzijojeve daje sveobuhvatna ovlašćenja nad vladinim telima i državnim institucijama.
Predsednička administracija može da prati i koordinira rad vladinih agencija i regionalnih vlasti, da ocenjuje zvaničnike, izdaje uputstva i daje predloge o domaćoj i spoljnoj politici. Sada je takođe stekla ulogu u koordinaciji rada struktura za sprovođenje zakona i bezbednosti.
Zakon je privukao posebnu pažnju zbog svojih širokih odredbi o imunitetu.
Neki visoki zvaničnici Predsedničke administracije zadržaće imunitet doživotno posle odlaska s funkcije, dok će drugi rukovodeći zvaničnici imati imunitet pet godina.
Zaštita se proteže na njihove domove, vozila, prepisku i elektronske podatke, dok zakon postavljaju značajna ograničenja na krivične istrage i druge proceduralne mere protiv njih.
Saida Mirzijojeva tokom posete uzbekistanskom regionu Andijan u junu.
Šuhrat Latipov, novinar nezavisnog uzbekistanskog medija Gazeta.uz, doveo je u pitanje opseg odredbi o imunitetu u novom zakonu, napisavši na Telegramu da one pokreću pitanja koja zahtevaju dodatno javno objašnjenje.
"Ne znam da li zaposleni i rukovodioci drugih predsedničkih administracija širom sveta imaju takve garancije", napisao je Latipov.
Latipov je takođe doveo u pitanje koliko je brzo zakon usvojen. Donji dom parlamenta ga je odobrio 6. avgusta, Senat 7. avgusta, posle čega ga je Mirzijojev potpisao 14. avgusta, što je izuzetno kratak period za zakon od takvog značaja, primetio je Latipov.
Za Ilhomova, međutim, najznačajnija promena je formalna uloga koju Mirzijojeva sada ima u bezbednosnim strukturama.
Čitajte:
Upozoravajući znakovi borbe za vlast u UzbekistanuOn je rekao da je novi zakon potencijalno stavlja u poziciju da pomogne u kontroli bezbednosnih službi koje su ključne za održavanje političke moći.
To ne znači nužno da se Mirzijojev sprema da uskoro prepusti predsedničku funkciju ili da odredi ćerku za svoju izabranu naslednicu kada mu se trenutni mandat istekne 2030.
Ilhomov je rekao da bi novi aranžman trebalo posmatrati kao neku vrstu rezervnog sistema, način da se osigura da pouzdana ličnost može da održi kontrolu nad državom ako neočekivani događaji spreče Mirzijojeva da to učini.
"To se radi u slučaju moguće promene vlasti pod nekim vanrednim okolnostima", rekao je Ilhomov.