Dronovi iranske proizvodnje naneli su veliku štetu ukrajinskim snagama u borbi protiv ruskih trupa, dok je Moskva preuzela tehnologiju iz Teherana, dodatno unapredila proizvodnju i masovno koristila dronove u razornom ratu protiv Kijeva.
Iz perspektive Ukrajine, to Iran čini posrednim učesnikom u sukobu. To znači da su iranski teretni brodovi koji plove ka Rusiji legitimne vojne mete.
Upravo to se dogodilo ovog vikenda u Kaspijskom moru, a Teheran zbog toga nije zadovoljan.
Ruska invazija na Ukrajinu, koja traje već 53 meseca, poremetila je političke odnose u Evropi. Rat SAD i Izraela protiv Irana poremetio je odnose na Bliskom istoku.
Šta onda ukrajinski napadi na iranski teret – ili ruske brodove – u Kaspijskom moru znače za ova dva rata?
Sposobnosti Ukrajine za upotrebu dronova višestruko su se povećali, i po količini i po kvalitetu, od 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju.
"Ako Ukrajinci nastave sa ovim, to će očigledno dodatno otežati situaciju i za Iran i za Rusiju", rekla je Nikol Grajevski (Nicole Grajewski), stručnjakinja za rusko-iranske odnose iz Parinskog instituta političkih nauka (Sciences Po). Međutim, dodala je: "Ne vidim da je ovo nešto što će suštinski promeniti tok rata."
"Ukrajinski napad na iranski brod predstavlja značajnu promenu taktike i šalje jasnu poruku da Ukrajina neće tolerisati agresiju, bez obzira odakle dolazi", rekao je Luk Kofi (Luke Coffey), stručnjak za Rusiju iz vašingtonskog instituta Hadson (Hudson Institute).
"Pretpostavljam da će ovakve operacije dodatno otežati pomorski saobraćaj između Rusije i Irana preko Kaspijskog mora", rekao je on.
Teheran "nijedan potez ne ostavlja bez odgovora"
Okolnosti incidenta od 25. jula nisu u potpunosti jasne.
Glavna ukrajinska obaveštajna služba u zemlji, SBU, saopštila je da su dronovi pogodili ruski raketni brod Molnija, kao i dva teretna broda za koja je navela da su "pod međunarodnim sankcijama i korišćeni za transport vojnog tereta između Irana i Rusije".
Ukrajina je "postigla veoma značajne rezultate napadima dugog dometa u Kaspijskom moru, uključujući plovila korišćena za transport vojnog tereta povezanog sa Iranom", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) u objavi na Telegramu.
Ovaj opis odnosi se na dva teretna broda pod ruskom zastavom – Port Olja 2 i Begej – koji su pod međunarodnim sankcijama uvedenim zbog rata u Ukrajini.
Nije poznato šta su brodovi tačno prevozili.
Nakon što je u prvim mesecima posle februara 2022. godine dobila hiljade iranskih dronova kamikaza, Rusija je uspostavila sopstvene pogone za njihovu proizvodnju i unaperdila originalne iranske modele.
Iranske vlasti reagovale su besno na napad na brodove, navodeći da je jedan mornar poginuo i obećavajući odmazdu. Najviši ukrajinski diplomata u Teheranu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Irana na razgovor zbog protesta.
"Zelenski je napao iranski komercijalni brod, ubivši jednog mornara", napisao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) na mreži X, nazivajući to "flagrantnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija, izvedenim po nalogu Izraela kako bi se Evropa uvukla u njegov rat".
Kijev će uskoro naučiti da "nijedan potez Irana neće ostati bez odgovora", napisao je Ibrahim Azizi (Ebrahim), predsednik odbora za nacionalnu bezbednost u iranskom parlamentu.
Oglasio se i Kremlj, a portparol Dmitrij Peskov (Dmitry) rekao je novinarima da ukrajisnki napad treba posmatrati kao napad na sam Iran.
Uprkos oštroj retorici, nije jasno u kojoj meri bi Iran mogao da uzvrati.
"Teheran je očigledno ljut, ali ima veoma ograničene mogućnosti da projektuje vojnu moć protiv Ukrajine", rekao je Said Golkar (Saeid), stručnjak za iransku vojsku i profesor na Univerzitetu Tenesi u Čatanugi.
"Ako odluči da odgovori, očekivao bih nešto indirektno, poput sajber operacija, obaveštajnih aktivnosti, podrške ruskim operacijama ili možda napada na ukrajinske interese u inostranstvu, a ne konvencionalni vojni udar."
"Nije nužno u interesu Irana da uvlači Ukrajinu u ovaj sukob, a mislim da to nije ni u interesu Rusije", rekla je Grajevski. "Rusi možda vrše pritisak na Iran da se donekle uzdrži."
Nejt Svonson (Nate Swanson), koji je bio direktor za Iran u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće tokom mandata predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), takođe sumnja da Iran može ozbiljno da odgovori.
"Kada je reč o Ukrajini, iranske pretnje su veće od njegovih mogućnosti", rekao je Svonson, koji sada radi kao istraživač u Atlantskom savetu (Atlantic Council), vašingtonskom institutu.
"Iako je moguće da Iran preduzme neku simboličnu akciju protiv Ukrajine, sumnjam da i Ukrajina i Iran žele da otvore dodatne frontove u svojim ratovima."
"Iranske pretnje više liče na poruku upućenu Rusiji", rekao je Mihail Troicki (Mikhail Troiskiy), šef Programa za Rusiju i Evroaziju na Flečer školi Univerziteta Tafts. "Teheranu je potrebna veća podrška Moskve, koja verovatno ne ispunjava sve iranske zahteve za obaveštajne podatke i opremu."
"To deluje u oba pravca"
Napadi ovog vikenda nisu prvi put da je Ukrajina gađala ciljeve u Kaspijskom moru.
Ruska kaspijska flotila od 28 brodova, koja je bazirana u blizini Mahačkale, oko 1.300 kilometara od teritorije koja je i dalje pod kontrolom Ukrajine, ranije je ispaljivala rakete na ciljeve u Ukrajini.
Najmanje 12 ruskih ratnih brodova prethodno je pogođeno tokom ruske invazije, prema Kofiju, iako u mnogim slučajevima nije jasno kolika je bila pričinjena šteta.
Izrael, koji je zajedno sa američkim snagama sprovodio sopstvene napade na Iran, takođe je gađao iranske ciljeve na Kaspijskom moru.
Izraelski avioni su 18. marta, oko tri nedelje nakon početka američko-izraelske kampanje, pogodili luku Bandar Anzali, potopivši nepoznat broj vojnih brodova.
Stručnjaci navode da je moguće da su ukrajinske snage ovog vikenda delovale uz pomoć izraelskih obaveštajnih podataka.
"Strateški gledano, to bi imalo smisla", rekao je Golkar. "Izrael ima odličnu obaveštajnu pokrivenost Irana, dok Ukrajina ima snažan interes da poremeti vojnu saradnju Irana i Rusije."
Iran i Rusija održavaju zajedničke pomorske vežbe kod juga Irana 19. februara. Rusija, jedan od najbližih saveznika Irana, bila je primetno uzdržana u reakciji na američko-izraelski rat protiv Irana.
Od Zelenskog, koji je trebalo da se sastane sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) u Beloj kući 28. jula, očekivalo se da ukrajinske napade predstavi kao važan doprinos američkoj kampanji protiv Irana.
Takođe se očekivalo da će istaći ranije ukrajinske tvrdnje da Rusija Iranu dostavlja satelitske snimke i druge obaveštajne podatke, pomažući Teheranu da gađa američke objekte u regionu Zaliva, uključujući stanice CIA.
Tajming napada je verovatno bio nameran, rekao je Kofi – kako bi privukao pažnju Trampove administracije.
"Ne mislim da to komplikuje stvari za Trampovu administraciju. Ako išta, dodatni pritisak na Iran verovatno će biti pozitivno ocenjen", rekao je on. "Takođe sumnjam da je slučajnost što su se ovi napadi na iranske brodove dogodili samo nekoliko dana pre" sastanaka sa Zelenskim u Beloj kući.
Međutim, napori Kijeva da poveže dva rata mogli bi da otežaju situaciju Vašingtonu, rekla je Grajevski.
"Amerikanci iz nekog razloga zaista ne žele da pokažu da su Rusi uključeni u rat [sa Iranom]. U tom smislu, da, to komplikuje stvari jer Ukrajinci izlaze i govore da postoji direktno rusko učešće", rekla je.
Trampova administracija "želi da ova dva rata drži odvojenima", dodala je ona. "Što se više ova dva rata budu preplitala, mislim da će biti teže opravdati neke politike prema Ukrajini povezane sa Iranom."
"Ovo deluje u oba pravca", rekao je Golkar.
"S jedne strane, ometanje vojne saradnje Irana i Rusije poklapa se sa širim strateškim interesima SAD bez potrebe za direktnim američkim angažmanom. S druge strane, to dodaje još jedan sloj komplikacija. Vašington sada mora da upravlja odnosima sa Ukrajinom, Izraelom, partnerima u Zalivu i Iranom, dok pokušava da spreči širu regionalnu eskalaciju."