U svetu preko milion nestalih

Devojčica iz Palestine sa fotografijom nestalog rođaka - iz arhive

Više od milion ljudi u svetu se vodi kao nestalo usled oružanih sukoba i drugih vrsta nasilja, saopštila je Međunarodna komisija za nestale povodom svetskog dana posvećenog licima čija sudbina nije rasvetljena.

Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP) podsetila je da je pitanje osoba nestalih usled oružanih sukoba, zločina protiv čovečnosti i drugih kršenja ljudskih prava i dalje nerešen problem globalnih razmera.

ICMP je apelovao na države da se pridruže Konvenciji o zaštiti svih osoba od nasilnih nestanaka i da preuzmu odgovornost za pronalazak i identifikaciju nestalih osoba i za izgradnju odgovarajucih institucija za traženje nestalih.

Nasilni nestanci su se dešavali u celom svetu i još su praksa određenih režima, kao i u nestabilnim ili ratom zahvaćenim područjima.

Međunarodna komisija je takođe pozvala na poštovanje prava porodica nestalih, uključujući pravo porodica na informacije o sudbini svojih nestalih srodnika.

Svake godine nestane najmanje nekoliko hiljada lica kao posledica migracija, raseljavanja, trgovine ljudima, organizovanog kriminala i drugih uzroka. Godišnje nestane 150 hiljada ljudi usled prirodnih ili katastrofa izazvanih ljudskim delovanjem.

“Pitanje nestalih osoba je globalno i zahteva poštovanje međunarodnog prava, stalnu privrženost međunarodne zajednice pomoći zemljama u nevolji, kao i da osigura da države koje se suočavaju sa problemom nestalih osoba, da ga reševaju u skladu sa zakonom i pravima žrtava“, kazala je generalna direktorka Međunarodne komisije za nestale Ketrin (Kathryne) Bomberger.

Ona je istakla da je malo zemalja u svetu koje nisu zahvaćene problemom nestanaka i nestalih osoba, a da su neke države, naročito one u regionu Zapadnog Balkana, Latinskoj Americi i Jugoistočnoj Aziji, preduzele korake u rešavanju ovog problema.

Ukrajinac sa fotografijama svojih nestalih sinova


“Iskustvo Zapadnog Balkana, na primer, pokazuje da nestale osobe mogu biti pronađene kada postoji politička volja. Od 40 hiljada nestalih tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, utvrđena je sudbina čak njih 70 odsto. Mada je na početku bilo problema, razlog za ovakav uspeh jeste istrajnost porodica nestalih u kombinaciji sa privrženošću vladavini zakona, usklađenim angažmanom međunarodne zajednice i političkom voljom involviranih država da tragaju za ovim osobama na nediskriminatorski način”, naglasila je Bomberger.

Međunarodni Crveni krst sa sedištem u Ženevi je na sajtu podsetio da je Međunarodni dan nestalih prilika da porodice i prijatelji podele tugu, sačuvaju uspomene na one koji se još vode kao nestali, što će olakšati njihovu borbu sa neizvesnošću da li su njihovi voljeni živi ili mrtvi.

Na rasvetljavanju sudbine nestalih, MCK je aktivan u tridesetak zemalja sveta.

To su Jermenija, Azerbejdžan, BiH, Brazil, Burundi, Čile, Kolumbjia, Hrvatska, Istočni Timor, Eritreja, Etiopija, Gruzija, Guatemala, Izrael, Iran, Irak, Obala Slonovače, Jordan, Kuvait, Kirgistan, Liban, Libija, Meksiko, Nepal, Peru, Rusija, Senegal, Srbija, Kosovo, Šri Lanka, Uganda, a nadležan je i za nestale u sukobe vezane za Zapadnu Saharu.

Inicijativa za obeležavanje ovog međunarodnog dana potekla je od Latinoameričke federacije udruženja zatvorenih i nestalih osoba, osnovane 1981. godine u Kostariki.
Međunarodna komisija za nestale osobe je formirana 1996. godine nakon samita grupe sedam najrazvijenih zemalja (G 7) u Lionu u Francuskoj.

Ona, između ostalog, poseduje najsofisticiraniji laboratorijski sistem za DNK identifikaciju, kojim je utvrđena sudbina 18 hiljada nestalih.