Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izrazio je u petak podršku demonstrantima u Iranu koji prkose brutalnim merama snaga bezbednosti koje su dovele do nekoliko smrtnih slučajeva i desetina hapšenja tokom pet dana protesta zbog ekonomskih problema zemlje.
Protesti su počeli u Teheranu 28. decembra, izazvani padom kursa iranske valute i skokom inflacije od 52 odsto, posle čega su se proširili na više regiona, predstavljajući jedan od najvećih izazova vođstvu Islamske Republike.
Čitajte: Nobelovka Shirin Ebadi: Iranci nemaju što izgubitiMediji pod kontrolom države i međunarodne grupe za ljudska prava izvestili su o najmanje sedam smrtnih slučajeva i desetinama povređenih u sukobima između demonstranata i snaga bezbednosti, mada su novinske agencije povezane s vladom za nasilje okrivile "izgrednike".
Iranske vlasti još nisu potvrdile izveštaje, a Radio Farda (Iranski servis RSE) nije mogao nezavisno da ih potvrdi.
"Ako Iran puca i nasilno ubija mirne demonstrante, što je njegov običaj, Sjedinjene Američke Države će doći da ih spasu", napisao je Tramp u objavi na Truth Social u petak.
"Naoružani smo i spremni da krenemo", dodao je on u postu koji je odmah izazvao reakciju Teherana.
Iranski 'blef'
"Tramp bi trebalo da zna da bi mešanje SAD u ovu unutrašnju stvar značilo destabilizaciju celog regiona i uništavanje američkih interesa", napisao je na X Ali Laridžani, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana.
"Američki narod bi trebalo da zna – Tramp je započeo ovu avanturu. Trebalo bi da bude svestan bezbednosti svojih vojnika", dodao je on.
Posle njegove izjave usledila je objava Alija Šamhanija, višeg savetnika vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija, koji je napisao da "Iranci dobro poznaju rezultate američkog 'spasavanja', od Iraka i Avganistana do Gaze".
"Svaka ruka koja interveniše... biće odsečena", dodao je on.
Said Baširtaš, iranski aktivista u egzilu, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da su takve "pretnje reagovanjem više kao blef".
"Iranski narod pozdravlja Trampovo upozorenje, jer će osećati da se suočavati s manjom pretnjom kada izađe na ulice. To je veoma pozitivno, Islamska Republika će biti veoma oprezna u pogledu ubijanja ljudi", rekao je on.
Zapaljiva retorika usledila je samo šest meseci posle 12-dnevnog rata u junu, kada su izraelski i američki avioni bombardovali iranske nuklearne i vojne objekte.
Tramp je prilikom susreta s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi 29. decembra sugerisao da će podržati nove izraelske napade na iranski program balističkih raketa.
U izjavi za Radio Farda u petak, portparol Stejt departmenta je rekao da će Vašington "nastaviti da vrši maksimalan pritisak na režim".
Izveštaji o smrtnim slučajevima i hapšenjima
Novinska agencija Fars, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), izvestila je da su najmanje dve osobe poginule na protestima u gradu Lordegan na jugozapadu, navodeći da je došlo do sukoba sa snagama bezbednosti.
Ta agencija je takođe javila da su tri osobe poginule, dok je 17 ljudi povređeno u Azni, gradu s 48.000 stanovnika u zapadnoiranskoj provinciji Lorestan.
Čitajte: Iran u 'novoj fazi previranja' dok se protesti šire van prestoniceOrganizacija za ljudska prava Hengav iz Norveške takođe je izvestila o smrtnim slučajevima u Lordeganu, navodeći da su snage bezbednosti otvorile vatru na demonstrante, ubivši dvoje i ranivši nekoliko. Ta grupa je takođe saopštila da je jedan demonstrant ubijen u provinciji Isfahan u centralnom Iranu 31. decembra.
"Protesti su se održali u nekoliko oblasti Lordegana, uključujući Opštinski trg i ispred zgrade vlade. Demonstracije su naišle na nasilnu represiju od snaga organa reda, uključujući upotrebu suzavca i bojeve municije", saopštio je Hengav.
Novinska agencija Tasnim je navela da je najmanje 30 ljudi uhapšeno u Teheranu zbog "remećenja javnog reda". Izvešteno je i o hapšenjima u drugim oblastima.
Nemiri su izgleda najozbiljniji izazov za iransku teokratsku vladu od izbijanja protesta "Žene, život, sloboda" posle smrti 22-godišnje iransko-kurdske studentkinje Mahse Amini u septembru 2022. dok je bila u policijskom pritvoru zbog kršenja pravila oblačenja.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan je pokušao da smiri proteste, obećavajući "nove odluke" koje će poboljšati ekonomsku situaciju.
To nije mnogo doprinelo da ublaži gnev Iranaca, koji su suočeni s inflacijom većom 50 odsto i padom valute pošto na crnom tržištu jedan dolar vredi 1,4 miliona rijala, dok je pre godinu dana vredeo oko 800.000.
Zvanični devizni kursevi su bolji, ali njih mnogi u Iranu ne mogu da koriste.
"Nedavni protesti otkrivaju jasnu stvarnost: Mnogi Iranci su odlučili da se sadašnji establišment mora okončati – po svaku cenu i što je pre moguće – pre nego što zemlja koju vole bude dalje uništena", rekla je za Radio Farda u telefonskom intervjuu Širin Ebadi, koja je 2003. dobila Nobelovu nagradu za mir za svoje napore da donese demokratiju i zaštiti ljudska prava u Iranu.