Ministri finansija članica evrozone razmatraju u utorak mere za prevazilaženje dužničke krize u Irskoj i sprečavanje njenog širenja na ostale zemlje.
Irska negira da joj je potreban spasilački paket EU kao u slučaju Grčke, već samo pomoć domaćim bankama koje su u dugovima zbog globalne finansijske krize i kraha tržišta nekretnina.
Analitičari smatraju da irska vlada ne želi da zatraži pomoć EU u nastojanju da sačuva tanušnu parlamentarnu većinu uoči izbora 25 novembra.
Ukoliko evro propadne, ista sudbina će snaći i Evropsku Uniju upozorio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej uoči skupa zakazanog za utorak.
Evropska komisija je istakla da je rešavanje fiskalnih problema Irske važno za osiguranje finansijske stabilnosti cele evrozone. Vlasti u
Lisabonu istovremeno upozoravaju na "vrlo ozbiljne posledice ako se kriza proširi širom Evrope."
Portugalski ministar finansija Fernando Teiseira dos Santos je rekao da se "zaraza širi kao šumski požar i da nijedna članica evrozone
nije bezbedna."
Irska vlada je priznala da je bila u vezi sa zvaničnicima Evropske unije, ali premijer Brajan Kauen (Brian Cowen) i dalje tvrdi da tom prilikom nije zatražena pomoć u novcu.
"Irska se nije prijavila za korišćenje evropskih fondova jer imamo dovoljno sredstava do sredine sledeće godine. Jasno je da vlada velika zabrinutost u samoj evrozoni kada je reč o uslovima na tržištu. Kao što znate, veoma su visoki troškovi novca, što se može videti na tržištu obveznica. Normalno je da razmotrimo ova pitanja sa partnerima u cilju podupiranja finansijske i bankarske stabilnosti u evrozoni”, rekao je on.
Irski ministar za Evropu Dik Roš (Dick Roche) priznaje da postoji veliki problem likvidnosti u domaćim bankama.
“Nema razloga da posežemo za paketom spasavanja kod MMF ili Evropske Unije. Postoji problem likvidnosti u bankma. U to nema sumnje. Međutim, ne mislim da bi paničenje bio primeren odgovor evropskih ministara”, naglasio je Roš.
Međutim, irska opozicija smatra da vlada nastoji da izbegne traženje nepopularnog spasilačkog paketa uoči izbora krajem ovog meseca.
Porptarol ministra finansija u senci Majkl Nunan (Michael Noonan), tvrdi da je irska vlada već iza scene zatražila pomoć evrozone.
"Sada je potrebno da premijer obavesti građane kakva je situacija. Oni sumnjaju u sposobnost vlade i veoma su zabrinuti zbog stanja u bankama. Nelogično je da naši ministri kategorički negiraju da se ništa ne dešava, kada, istovremeno, eminentne ličnosti, uključujući i guvernere centralnih banaka širom Evrope, tvrde suprotno", kaže on.
Iako irska vlada tvrdi da ima dovoljno sredstava do sledeće godine, poslednjih sedmica su povećani troškovi pozajmljivanja novca na tržištu.
Irske banke se suočavaju sa nevoljama od početka globalne krize 2008. godine, kada je u ovoj zemlji došlo do dramatičnog pada na tržištu nekretnina. Vrednost stanova i kuća je pala čak za 50-60 odsto. Takođe, takozvani loši dugovi, pre svega u formi kredita graditeljima stambenog prostora, doveli su pojedine banke na ivicu kraha.
Irska vlada se suočava sa teškim izborom. Moraće da nastavi drastičnu štednju ili poveća poreze, kako bi smanjila sadašnji deficit od 12 odsto na oko 9.5 procenata sledeće godine.
Vlasti u Dablinu nastoje da umire tržište najavljujući za sledeću sedmicu objavljivanje četvorogodišnjeg finansijskog plana.
U centru pažnje je novi irski budžet koji će biti najrestriktivniji u devedesetogogodišnjoj istoriji zemlje.
Irska privreda, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako kaže jedan ekonomista u Dablinu, trn u oku evrozone.
Procenjuje se da će irske vlasti pre ili kasnije morati da zatraže pomoć, poput one koju je Grčka dobila u maju, jer je teško pronaći drugi izlaz iz ekonomskog kolapsa.
Portugalija, koja se takođe suočava sa finansijskim teškoćama, ubeđuje Dablin da zatraži pomoć EU.
Postoji više fondova koje članice evrozone u nevolji mogu da koriste, uključujući paket od 440 milijardi evra koji je stvoren nakon izbijanja krize u Grčkoj.
Herman van Rompej kazao je da je uveren da problem može biti rešen, dodajući da “svi moramo raditi zajednički kako bi evrozona opstala, jer ukoliko ona ne opstane, neće opstati ni Evropska unija”.
Irska negira da joj je potreban spasilački paket EU kao u slučaju Grčke, već samo pomoć domaćim bankama koje su u dugovima zbog globalne finansijske krize i kraha tržišta nekretnina.
Analitičari smatraju da irska vlada ne želi da zatraži pomoć EU u nastojanju da sačuva tanušnu parlamentarnu većinu uoči izbora 25 novembra.
Ukoliko evro propadne, ista sudbina će snaći i Evropsku Uniju upozorio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej uoči skupa zakazanog za utorak.
Evropska komisija je istakla da je rešavanje fiskalnih problema Irske važno za osiguranje finansijske stabilnosti cele evrozone. Vlasti u
Lisabonu istovremeno upozoravaju na "vrlo ozbiljne posledice ako se kriza proširi širom Evrope."
Portugalski ministar finansija Fernando Teiseira dos Santos je rekao da se "zaraza širi kao šumski požar i da nijedna članica evrozone
nije bezbedna."
Irski premijer Brajan Kauen (levo) na zajedničkoj konferenciji u sedištu Evropek komisije sa Žoze Manuel Barozo (desno) sa irskim premijer Brajan Kauen, Brisel
Irska vlada je priznala da je bila u vezi sa zvaničnicima Evropske unije, ali premijer Brajan Kauen (Brian Cowen) i dalje tvrdi da tom prilikom nije zatražena pomoć u novcu.
"Irska se nije prijavila za korišćenje evropskih fondova jer imamo dovoljno sredstava do sredine sledeće godine. Jasno je da vlada velika zabrinutost u samoj evrozoni kada je reč o uslovima na tržištu. Kao što znate, veoma su visoki troškovi novca, što se može videti na tržištu obveznica. Normalno je da razmotrimo ova pitanja sa partnerima u cilju podupiranja finansijske i bankarske stabilnosti u evrozoni”, rekao je on.
Irski ministar za Evropu Dik Roš (Dick Roche) priznaje da postoji veliki problem likvidnosti u domaćim bankama.
“Nema razloga da posežemo za paketom spasavanja kod MMF ili Evropske Unije. Postoji problem likvidnosti u bankma. U to nema sumnje. Međutim, ne mislim da bi paničenje bio primeren odgovor evropskih ministara”, naglasio je Roš.
Međutim, irska opozicija smatra da vlada nastoji da izbegne traženje nepopularnog spasilačkog paketa uoči izbora krajem ovog meseca.
Porptarol ministra finansija u senci Majkl Nunan (Michael Noonan), tvrdi da je irska vlada već iza scene zatražila pomoć evrozone.
"Sada je potrebno da premijer obavesti građane kakva je situacija. Oni sumnjaju u sposobnost vlade i veoma su zabrinuti zbog stanja u bankama. Nelogično je da naši ministri kategorički negiraju da se ništa ne dešava, kada, istovremeno, eminentne ličnosti, uključujući i guvernere centralnih banaka širom Evrope, tvrde suprotno", kaže on.
Iako irska vlada tvrdi da ima dovoljno sredstava do sledeće godine, poslednjih sedmica su povećani troškovi pozajmljivanja novca na tržištu.
Irske banke se suočavaju sa nevoljama od početka globalne krize 2008. godine, kada je u ovoj zemlji došlo do dramatičnog pada na tržištu nekretnina. Vrednost stanova i kuća je pala čak za 50-60 odsto. Takođe, takozvani loši dugovi, pre svega u formi kredita graditeljima stambenog prostora, doveli su pojedine banke na ivicu kraha.
Irska vlada se suočava sa teškim izborom. Moraće da nastavi drastičnu štednju ili poveća poreze, kako bi smanjila sadašnji deficit od 12 odsto na oko 9.5 procenata sledeće godine.
Vlasti u Dablinu nastoje da umire tržište najavljujući za sledeću sedmicu objavljivanje četvorogodišnjeg finansijskog plana.
U centru pažnje je novi irski budžet koji će biti najrestriktivniji u devedesetogogodišnjoj istoriji zemlje.
Irska privreda, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako kaže jedan ekonomista u Dablinu, trn u oku evrozone.
Procenjuje se da će irske vlasti pre ili kasnije morati da zatraže pomoć, poput one koju je Grčka dobila u maju, jer je teško pronaći drugi izlaz iz ekonomskog kolapsa.
Portugalija, koja se takođe suočava sa finansijskim teškoćama, ubeđuje Dablin da zatraži pomoć EU.
Postoji više fondova koje članice evrozone u nevolji mogu da koriste, uključujući paket od 440 milijardi evra koji je stvoren nakon izbijanja krize u Grčkoj.
Herman van Rompej kazao je da je uveren da problem može biti rešen, dodajući da “svi moramo raditi zajednički kako bi evrozona opstala, jer ukoliko ona ne opstane, neće opstati ni Evropska unija”.