Stenogrami i kamenogrami: Bevanda i rakidža

Predrag Lucić

(Transkript prijateljskog ćeretanja na proslavi 20. rođendana Republike Srpske)

DRAGAN ČOVIĆ: Haj, veseeeliiii seeeee, kuućniiii domaaaćineee...

MILORAD DODIK: Tiše malo, dragi Dragane, nismo u Laktašima.

ČOVIĆ: Nismo ni daleko, mili Milorade. U našoj smo Banjoj Luci.

DODIK: Čuj: vašoj?

ČOVIĆ: Pa da. Srpskoj, a našoj.

DODIK: Joj, nemoj tako, molim te...

ČOVIĆ: Jesam li nešto krivo kazao? Nisam mislio ništa loše.

DODIK: Znam da nisi, dragi Dragane. Kad smo ja i ti nasamo, onda možeš da govoriš šta oćeš. Ne moraš ni da misliš. Ali sad su mi ovdje zvaničnici iz Srbije, pa je malo nezgodno...

ČOVIĆ: Šta je nezgodno, mili Milorade?

DODIK: Pa znaš, oni su traumatizovani. Nije njima do našeg šegačenja.

ČOVIĆ: Ja se ne šegačim. Ja se stvarno osjećam ko u svojoj kući. Ko što se i ti, nadam se, osjećaš u Mostaru.

DODIK: Sve je to lijepo i krasno, dragi Dragane, ali znaš, naša braća iz Srbije mogu pogrešno da shvate to kad ti kažeš „Srpska, a naša“.

ČOVIĆ: A što bi pogrešno shvatili, mili Milorade?

DODIK: Pa znaš... ovi Šiptari u Prištini se šegače oko toga.

ČOVIĆ: Oko Republike Srpske?

DODIK: Ma ne, već oko Vajfert piva.

ČOVIĆ: Šta ima da se šegače s Weifert pivom? Super pivo. Možeš ga i s vinjakom, a možeš i onako samo...

DODIK: Nije stvar u pivu, pusti sad pivo! Stvar je u reklami. Dakle, bila reklama za Vajfert pivo i na njoj pisalo: „Svetsko, a naše!“ A onda ovi Šiptari usred Prištine ispisali grafit „Kosovo – srpsko, a naše!“

ČOVIĆ: Ma ne mogu vjerovat...

DODIK: Evo, pitaj naše ljude koji su išli tamo. Jedva žive glave izvukli. Boro, ajde kaži našem drugaru Draganu kako je bilo kad su te kamenovali na Kosovu.

BORIS TADIĆ: Na Kosovu i Metohiji.

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je predsjednika Srbije Borisa Tadića, 9. januar 2012.

DODIK: Izvinjavam se: na Kosovu i Metohiji.

BORJANA KRIŠTO: Joj, znači – dvaput su vas kamenovali.

TADIĆ: Kako dvaput?

KRIŠTO: Pa na Kosovu i na toj Metohiji.

TADIĆ: Tačnije, tamo kod Dečana.

KRIŠTO: Znači: triput? A čime su vas kamenovali?

TADIĆ: Aman, bre, ženo, čime da me kamenuju sem kamenjem?! Čime se kod vas kamenuje? Palačinkama?

KRIŠTO: Ne znam za palačinke, ali znam da se onako narodski kaže...

TADIĆ: Šta se kaže: kamen po kamen – palačinka?

KRIŠTO: Joj, što je to smiješno... Ali ne kaže se tako nego se kaže: bacali se drvljem i kamenjem...

DODIK: Ajde da ne drvimo više o tom drvljenju i kamenovanju. Dođite da vas upoznam s našim patrijarhom. Vaša Svetosti, ovo su naši prijatelji Hrvati: gospođa Borjana Krišto, gospodin Dragan Čović, predsjednik HDZ-a...

IRINEJ: Kad pre smeniše onu sedokosu devojku?

DODIK: Mislite na Jadranku Kosor? Nisu je smijenili. Ona je predsjednica HDZ-a u Hrvatskoj, a naš drug Dragan je predsjednik ovdašnjeg HDZ-a, HDZ-a, kako da kažem...

IRINEJ: Šta ima i HDZ Republike Srpske?

DODIK: Pa nema još, Vaša Svetosti... Vidiš, Dragane, to je odlična ideja. O tome ćemo kad se drugi put vidimo... Dragan je, Vaša Svetosti, predsjednik HDZ-a, kako da vam to objasnim...

ČOVIĆ: HDZ-a BiH.

DODIK: Dragane, ja sam te lijepo pozvo na krsnu slavu i rođendan Republike Srpske, a ti meni tako. I to pred Njegovom Svetošću.

ČOVIĆ: Pa nisam ja kriv što mi se stranka tako zove.

DODIK: Jok, ja sam kriv. Ja bi to na tvom mjestu nazvo HDZ Herceg-Bosne, pa neka oni ajatolasi u Sarajevu vrište... Ali nećemo sad o tome. Vaša Svetosti, evo tu je još jedan Hrvat, osvjedočeni prijatelj Republike Srpske, naš novi premijer Vjekoslav Bevanda...

Patrijarh Irinej tokom liturgije u Banjoj Luci, 9. januar 2012.


IRINEJ: Kad pre smeniste ono dete, kako se zvaše, Džombića?

DODIK: Vaša Svetosti, nismo ga smijenili. Džombić je premijer Republike Srpske, a Bevanda je premijer u Vijeću ministara...

IRINEJ: Ništa ja to, sine, ne razumem. Mnogo ste zakomplikovali.

VJEKOSLAV BEVANDA: Da vam ja objasnim. Ja sam premijer na razini cijele države u kojoj se nalazi i slavljenica Republika Srpska.

IRINEJ: Tadiću, kad ste postavili Hrvata za premijera Srbije?

TADIĆ: Nemam pojma o čemu govorite, Vaša Svetosti.

DODIK: Ja ću da objasnim. Znate, Vaša Svetosti, Republika Srpska još uvijek nije, radi raznih spoljnih faktora, ona još uvijek nije u sastavu Republike Srbije, već u sastavu tako nečeg što još uvijek formalno postoji, ali neće još dugo...

BEVANDA: Ja sam, da se ne uvrijedite, premijer toga što oni nekrsti i talibani nazivaju Bosnom i Hercegovinom.

IRINEJ: Au, dete, na šta ti trošiš svoje vreme... Ti nam ga, znači, ovde dođeš ko premijer susedne države?

BEVANDA: Bože sačuvaj. Susjedna država, to vam je jedna džamahirija u kojoj mi Hrvati nemamo nikakva prava...

DODIK: Ajde, ajde... Nije prilika za kuknjavu, nego za veselje.

IRINEJ: Stani, sine Milorade, da mi čovek objasni. On je u komplikovanijoj situaciji od našeg princa Aleksandra. Ako sam dobro razumeo, ovaj gospodin Vojislav Lubarda...

DODIK: Vjekoslav Bevanda, Vaša Svetosti. Lubarda je naš pisac, akademik...

Vjekoslav Bevanda


IRINEJ: Dobro, izvinjavam se... Gospodin Bevanda je, ako sam dobro razumeo, premijer u državi za koju ne bi hteo da uopšte postoji, a princ Aleksandar je prestolonaslednik zemlje koja više ne postoji. Je li tako, Aco?

ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ: Ou jes, Jor Holines, it's big pležer for mi tu bi hijer in d hart of maj Kingdom, in dis bjutiful siti of Bendža Lajk.

DODIK: E ne može da izgovori Banja Luka, pa da se naopako okrene.

KARAĐORĐEVIĆ: Ou, maj frend Majlorad, it's marvelus selebrejšn vid sou mač bijer end eprikot rakidža...

TADIĆ: Nemoj slučajno da ga ispravljaš, jer ako pokuša da izgovori kajsijevača, ima da ga slušamo do zore.

DODIK: Jes, jes, rakidža, rakidža... Ajde, dečko, natoči i meni jednu rakidžu, pa da nazdravim sa Njegovim Veličanstvom. Da nam Bog poživi počasnog prestolonasljednika Republike Srbije i Republike Srpske!

ČOVIĆ: Mili Milorade, kako može republika da ima prijestolonasljednika?

DODIK: A tvoja ga kao nema?

ČOVIĆ: Misliš Hrvatska?

DODIK: Dobro Hrvatska, ali ja mislim na Herceg-Bosnu.

ČOVIĆ: Pa ja još nemam tu republiku...

DODIK: Nema veze, dragi Dragane, imaćeš. Princ Aca je i tvoj prestolonasljednik.

ČOVIĆ: Nisam baš siguran...

DODIK: Nego ko je? Da nije princ Mutaib od Saudijske Arabije?

ČOVIĆ: Nemoj tako, mili Milorade.

DODIK: Ako je princ Aca prestolonasljednik bivše Jugoslavije, onda to znači da će jednoga dana da bude kralj cijele Evropske Unije.

ČOVIĆ: Kako sad to?

DODIK: Fino. Je li Slovenija samo parče njegove Kraljevine? Jeste. Je li Slovenija ušla u Evropsku Uniju? Jeste. I šta to znači?

ČOVIĆ: Šta?

DODIK: To, burazeru, znači da Evropska Unija pripada srpskoj kruni i da ovi iz Brisela treba da dolaze ovdje u Banja Luku da im mi dijelimo zadatke, a ne da oni nama popuju. Mi smo gazde, a ne oni!

ČOVIĆ: Ali ako je tako kao što ti kažeš, onda će i Sarajevo skupa s nama biti u Europskoj Uniji...

DODIK: E jebiga, dragi Dragane, ti bi puko da mi ne zagorčaš krsnu slavu!

KRIŠTO: Mile, Mile, hajde me slikaj s Kusturicom da stavim na Fejs!

DODIK: Oćeš prije da te slikam sa Čovićem?

KRIŠTO: Može. Hoćemo ovdje?

DODIK: Nećemo.

KRIŠTO: Nego gdje ćemo?

DODIK: Na rentgenu.