Vojni rok ukinut, Srbija dobija moderniju vojsku

Vježba Vojske Srbije kod Niša, 2008.

“Od 135 poslanika ZA predlog je glasalo 133-oje, pa konstatujem da je Narodna Skupština usvojila predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka”, saopštila je predsednica Skupštine Slavica Đukić – Dejanović.

Srpski parlament usvojio je u sredu odluku da u vojsku ubuduće ide samo onaj ko hoće da mu u radnoj knjižici piše - vojnik. Time će biti uspostavljena potpuno profesionalna vojska, što menja tradiciju služenja vojnog roka, koja u Srbiji, u različitim oblicima, postoji već gotovo dva veka.

Mladi koji nisu želeli da nekoliko meseci provedu u kasarni, sada mogu da odahnu, a država dobija manju, ali bolje obučenu i svakako motivisaniju vojsku.

Time će se poboljšati i, vojnim terminom rečeno, “odbrambena gotovost zemlje”, veruje član skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost Željko Ivanji, inače poslanik G17 plus, članice vladajuće koalicije.

“To je dakle poenta! Jednostavno, mi ćemo imati vojsku motivisanih ljudi. Znači, operativni broj lica pod oružjem će biti manji u mirnodopsko vreme, a to će omogućiti njihovu bolju, kvalitetniju obuku, sa novim borbenim sredstvima i sam kvalitet jednog vojnika u potencijalnim aktivnostima, koje, naravno, za ovu zemlju treba da budu prvenstveno mirovne, odbrambene, a nikako više u nekom drugom konceptu, neke loše politike zloupotrebljene”
, kaže Ivanji.

Dosadašnje regrute koje su činili punoletni mladići, u 2011. godini zameniće 11.100 profesionalnih vojnika, stoji u podacima koje smo dobili od Ministarstva odbrane.

Da će ta promena unaprediti bezbednost države, smatra i profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić.

“Treba imati u vidu da je profesionalni vojnik uvek mnogo efikasniji nego regrut na odsluženju vojnog roka, jer je on već obučen, on je u stalnom treningu, tako da se ni na jednom borbenom sistemu ne može ni porediti efekat koji imaju profesionalni vojnici i vojnici na odsluženju vojnog roka. Tako da će se to u svakom slučaju pozitivno odraziti na borbenu gotovost Vojske Srbije”
, ocenuje stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić.

Prodati imovinu


Promenom sistema služenja vojnog roka, iza tradicionalne vojske ostaće više oružja, vozila, građevinskih objekata i zemljišta nego što je potrebno.

Ulaz u jednu od beogradskih kasarni
Naš sagovornik Zoran Dragišić objašnjava da je u pitanju imovina ogromne vrednosti, za koju bi najbolje bilo pronaći kupca.

“Ukoliko bi se to moglo sve prodati po tržišnim vrednostima, tu bi ostalo mnogo novca i preko profesionalizacije vojske, za rešavanje drugih problema koje država ima. Nevolja je što se sve dešava u ovoj ekonomskoj krizi, kada nema novca i, koliko znam, prodaja te imovine ide jako teško, tako da je to jedan ograničavajući faktor. Međutim, u toj imovini svakako ima novca i za nabavku novih aviona, i za nabavku novih sredstava veze, i za modernizaciju voznog parka u vojsci… Tako da, ukoliko bi smo uspeli tu imovinu da prodamo, Srbija bi mogla da dobije jednu malu, tehnički veoma modernu vojsku”
, kaže Dragišić.

Srbija ima dugu tradiciju služenja vojnog roka. U nekim sredinama je čak važilo da mladić koji nije sposoban za vojsku, nije ni za ženidbu, a ispraćaji regruta u mnogim su porodicama proslavljani poput venčanja ili rođenja deteta.

Stvari se međutim menjaju, primećuje sociolog Ratko Božović.

“Više nema ni govora o tom junačenju i vojničenju na način kako je to bilo u prošlosti. Prosto nema tog konteksta socijalnog za takvu priču, nema toga ni u mentalitetu. Konačno, imamo i priču koja je pomalo tragikomična, sa onim što se desilo sa vojskom i tim našim potrebama da budemo, pošto – poto, u stilu življenja prisniji u vojsci kao formi samopotvrde muškosti. Više od toga nema ništa”
, ocenjuje Božović.

Teoriju sociologa Ratka Božovića oslikavaju prazne železničke i autobuske stanice 2. decembra ove godine, kada je poslednja klasa regruta kretala na obavezno služenje vojnog roka. Nekada su voz i autobus čekali uz veliku pratnju i muziku.