31. godišnjica smrti Josipa Broza Tita, Beograd i Sarajevo, 4. maj 2011
(Fotogalerija: 31. godišnjica smrti Josipa Broza Tita, Beograd i Sarajevo, 4. maj 2011)
Zoran Glavonjić
Na 31. godišnjicu smrti Josipa Broza Tita nekoliko hiljada njegovih poštovalaca posetilo je Kuću cveća u Beogradu u kojoj je sahranjen. Uz ikonografiju iz prošlih vremena posetioci iz svih bivših jugoslovenskih republika odali su poštu doživotnom predsedniku SFR Jugoslavije.
Pevajući himnu nekadašnje Jugoslavije, ogrnuti zastavama sa petokrakom, sa kapama titovkama i pionirskim maramama, simpatizeri Titovog lika i dela od ranog jutra u sredu pristizali su da odaju poštu davno preminulom maršalu. Među prvima je bila delegacija građana iz Makedonije, iz Kočana.
„Pa pevam ’Hej Sloveni’ zato što je to naša himna! Mi smo za bratstvo i jedinstvo.“
'Kada je on bio bilo je mnogo lepše, sve smo imali što smo hteli. Najveću slobodu smo imali.'
„Pa došli smo ujutro, negde oko šest sati smo stigli. Putovali smo petsto kilometara da bi se poklonili drugu Titu. Kada je on bio bilo je mnogo lepše, sve smo imali što smo hteli. Najveću slobodu smo imali. Od Makedonije do Beograda sam nosio ovu uramljenu Titovu sliku. Gde idem ja ide i ona sa mnom! Imam je četrdeset godina, od drugog razreda osnovne škole. Dok ja budem živ biće mi u kući, a možda će biti i uz moju decu.“
Na platou ispred Muzeja 25. maj, kao i prethodnih godina, iz časa u čas stizali su autobusi iz Zagreba, Rijeke, Skoplja, Ljubljane i drugih gradova bivše Jugoslavije. Hasnija Ilmić, Mevlida Ajdinović i Munira Bajramović, iz Pećigrada kod Cazina, došle su prvi put.
„Volimo Tita i uvijek ćemo ga voljeti, dokle god smo žive. Zato što je bio dobar čovjek, nijedan vladar nije bio kao on.“
„Ovdje se osjećamo kao u raju. Voljele bi da možemo da oživimo Tita, da ponovo proživimo onaj dobar život koji smo živjele nekada.“
„Kada smo krenule za Beograd neki od komšija su se čudili, a neki su uzdisali da bi i oni išli sa nama. Al’ nisu imali tri’es maraka da plate autobus. E, boga mi, jes’ tako bilo, eto...“
Na 31. godišnjicu smrti Josipa Broza na njegov grob u Kući cveća došlo je oko 2.000 ljudi, među kojima je bilo i dosta mladih. Kustos Mirjana Slavković kaže da udovica Jovanka Broz nije došla ni ove godine.
„Ona poslednjih par godina pošalje cveće koje od ranog jutra stoji na grobu. Tako je bilo i jutros“, kaže Mirjana Slavković.
Svake godine u knjigu utisaka ispred Kuće cveća upisuje se i Ranko Bugarčić, upravnik tog kompleksa od 1980. do 2001, prisećajući se kako je bilo ranije.
„Pa nekada je dnevno u proseku dolazilo po pet i po hiljada ljudi. Prvi strani državnik koji je došao da položi cveće na Titov grob bio je američki predsednik Džimi Karter. To je bilo u junu mesecu osamdesete godine. Od tada pa do danas je u Kući cveća bilo od 16 do 18 miliona ljudi koji su odali poštu Josipu Brozu“, seća se Ranko.
Posebna atrakcija za starije posetioce i danas je Joška Broz. Dok se slikao pored biste svog dede, okupljenima je poručio da zna u čemu je tajna Titove popularnosti i posle 30 godina.
„Pa ljude ovde privlači onaj dobar život koji su živeli u bratstvu i jedinstvu kada su bili svi zajedno. Tito je kao čovek bio veoma blag. Sestra Zlatica, stric Miša i ja odrasli smo kod njega i sećam se da nas on za sve te godine nikada nije udario ni čvrgom. To dovoljno govori kakav je čovek bio“, kaže Joška Broz.
Na Titovom imidžu svake godine pokušaju da zarade i prodavci suvenira, nudeći značke, magnete za frižidere ili nalepnice sa njegovim likom.
„Ove godine se baš slabo prodaje. Ljudi izgleda nemaju para. Uglavnom za uspomenu vole značke, koje koštaju od jednog do nekoliko evra, ali niko da kupi bilo šta.“
Franko Pleško iz Postojne i Andrija Stojić iz Sinja, kažu da nisu žalili para da ovog 4. maja budu na Titovom grobu.
'Dolazimo zato što smo ponosni na svoju povijest i povijest jugoslavenskih naroda.'
„Dolazimo zato što smo ponosni na svoju povijest i povijest jugoslavenskih naroda. Živelo se bolje i radnici su imali mnogo veću sigurnost nego danas. Ljudi u Beogradu misle da se u Sloveniji bolje živi, ali mi kažemo da je u Srbiji dobar život. Kada se u Srbiji peče prasetina, i kada se može dobro jesti roštilj i piti vino, onda mislim da se ovdje još uvjek dobro živi.“
„Sjećam se dana kada je Tito umro. Ja sam tada bio u vojsci u Puli. Užasno sam se osjećao, svi smo bili tužni jer nije bilo čovjeka koji nije voleo našeg Tita. Ako bi se moglo umrijeti, ja bih umro a da on oživi radi budućnosti ovoga naroda...“
Iako je poslednji slet za Titov rođendan bio davne 1987., njegovi fanovi iz cele bivše Jugoslavije najavili su da će i ovog 25. maja biti u Beogradu.