Sređivanje stanja na jugu Srbije

Mapa: web stranica Vlade Srbije

Nakon učstalih incidenata na jugu Srbije, inicirano je formiranje parlamentarne grupe koja bi delovala u pravcu integracije i saradnje
Nedavne bombaške incidente na jugu Srbije, gde većinski žive Albanci, srpska policija je kvalifikovala kao terorističke napade i na trenutak se činilo da se teško uspostavljeni mir može održati. Međutim, lokalni albanski lideri, srpski parlamentarci i predstavnici nevladine organizacije Projekt za etničke odnose zalažu se za formiranje parlamentarne grupe koja bi delovala u pravcu integracije i saradnje na jugu Srbije.

Višenacionalne opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, koje većinski naseljavaju Albanci nalaze se uz administrativnu granicu Srbije sa Kosovom čime su na neki način izložene visokom političkom riziku koji prate odnosi Prištine i Beograda.

Ipak, u poslednje vrijeme dijalog dve zajednice, albanske i srpske, uspostavlja se kroz rad Koordinacionog tela, ali i tu postoje izvesni zastoji koje Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac, pripisuje državnim zvaničnicima:

"Naše zamerke su, pre svega, da ne samo gospodin Milan Marković koji je predsednik Koordinacionog tela, već celokupna vlada treba da stoji poptuno iza potpisanog sporazuma o reorganizaciji Koordinacionog tela i da se ozbiljno upuste u rešavanje problema, odnosno u realizaciju programa vlade iz 2001. godine, u kojem su tad taksativno navedene obaveze koje je Srbija preuzela u odnosu na region, u odnosu na albansku zajednicu, kako bi se stanje potpuno normalizovalo."


Čelnici albanske zajednice, odnosno lokalnih uprava na jugu Srbije, priznaju da srpska vlast pokazuje želju, ali nedovoljno radi da u pozitivnom smeru promeni odnos prema Albancima koji nastanjuju Bujanovac, Preševo i Medveđu.

Nedavni bombaški napadi nisu poremetili međunacionalne odnose, kaže Kamberi:

"Iako je zabrinutost kod svakog građanina bila podignuta, nadam se da će polako sve tenzije da splasnu i, ako bude istinske volje od strane vlade, od strane najviših zvaničnika, da ćemo prevazići sve probleme koji tamo postoje. To su problemi obrazovanja, integracije Albanaca, problemi u ekonomskom razvoju, jer mi nemamo valjanu strategiju države kako bi se region mogao ojačati, a time bi se možda mnogi problemi rešili."

Sve dosad učinjeno tek su prvi koraci u sređivanju stanja na jugu Srbije. Predstoji još mnogo posla pre svega na institucionalnom nivou, kaže predsednica Projekta za etničke odnose Livia Plaks, koja se zalaže za formiranje parlamentarne grupe koja bi delovala u pravcu integracije i saradnje na jugu Srbije:

"Skupština ima važnu ulogu u formiranju grupe koja će pružiti podršku i raditi sa moderatorima na jugu Srbije. Mi verujemo da skupština ima važnu ulogu u vezi s ovim pitanjem. Nadamo se da će ta grupa parlamentaraca uključiti predstavnike svih političkih stranaka i svih etničkih zajednica u Srbiji."


Jedini narodni poslanik iz reda albanskog naroda u Skupštini Srbije i lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) Riza Haljimi pozdravio je ideju da se kroz neformalnu parlamentarnu grupu dobije podrška za neke od zakonskih predloga koji bi poboljšali uslove za sve zajednice na jugu Srbije.

Da li to može da bude prihvatljiv početak za smanjene egzistencijalne i nacionalne nepetosti i neizvesnosti. Narodni poslanik Žarko Korać:

"Oni pokušavaju da naprave u Skupštini Srbije jednu grupu poslanika koja ne bi bila bazirana na jednom etnicitetu ili na jednoj političkoj stranci, odnosno poslaničkoj grupi, već bi to bila grupa koja bi pomagala, posredovala. Ta grupa bi tek morala da nađe načine da se problemi na jugu Srbije rešavaju efikasnije jer, kao što znate, tamo ima mnogo problema, uključujući ekonomske probleme, lošu integraciju tog dela Srbije, u društveno-ekonomskom smislu, sa ostatkom Srbije, pokidane veze s Kosovom, i tako dalje. To je dobra ideja, sad ostaje da se vidi da li je moguće to da se uradi."