Vučić o odbrambenoj saradnji Hrvatske, Kosova i Albanije: Preduzećemo korake

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je 14. februara da je Srbija zabrinuta zbog saradnje Hrvatske, Albanije i Kosova u oblasti bezbednosti i odbrane i da će "u skladu sa tim" preduzeti korake.

"Uspeli su, ako im je cilj bio da nas zabrinu, zabrinuli su nas, veoma su nas zabrinuli i u skladu sa tim preduzimaćemo korake", rekao je Vučić u izjavi medijima iz Srbije, ne precizirajući o kakvim koracima je reč.

On je rekao da se u Minhenu, gde prisustvuje bezbednosnoj konferenciji, video sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, ali ne u okviru bilateralnog sastanka.

Na novinarsko pitanje da li je hrvatskog premijera pitao oko odbrambene saradnje Zagreba, Tirane i Prištine, Vučić je rekao da Plenkovića nije pitao o tome.

"Ne, naravno da ga nisam pitao, jer nisam na taj način razgovarao sa njim. Tu je bilo 20 ljudi", rekao je Vučić.

Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što zvaničnici Srbije smatraju pretnjom po bezbednost.

Ministri odbrane tri zemlje sastali su se 13. februara u Minhenu. Kako je saopštio hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić, na sastanku se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. On je poručio da deklaracija nikoga ne ugrožava.

Čitajte: Kurti i Plenković u Minhenu najavili produbljivanje saradnje

Sa Martom Kos o pravosudnim zakonima

Vučić se u Minhenu sastao i sa evropskom komesarkom za proširenje, sa kojom je razgovarao o setu pravosudnih zakona, koje je Srbija nedavno usvojila, a koje spornim smatra stručna javnost i deo opozicionih stranaka, dok je ocena Evropske unije (EU) da usvajanje izmena zakona predstavlja "korak unazad" na putu Srbije ka članstvu u EU.

"Srbija je suverena zemlja, ali ćemo čekati mišljenje Venecijanske komisije, u skladu sa tim ćemo se i ponašati", izjavio je Vučić u izjavi novinarima iz Srbije 14. februara.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć.

"To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona.

Čitajte: Evropska komisija zbog pravosudnih zakona procenjuje da li Srbija ispunjava kriterijume za novac iz EU

Odvojeni sastanci sa Grenelom i delegacijom američkih senatora

Vučić se na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu sastao odvojeno sa sa specijalnim izaslanikom za specijalne misije američkog predsednika Ričardom Grenelom i delegacijom američkih senatora.

Kako je Vučić objavio na svojoj Instagram stranici, sa Grenelom je razgovarao o daljem unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i o "bezbednosnim prilikama".

Grenela je u postu na Instagramu, na kojem je objavio zajedničku fotografiju, nazvao "prijateljem Srbije i dobrim poznavaocem prilika u regionu".

Tema razgovora Vučića sa delegacijom američkih senatora koje predvodi senatorka iz redova demokrata Džin Šehin, kako je objavio Vučić na Instagramu, bili su ekonomija, energetika i nove tehnologije.

"Verujem da je otvoren i argumentovan dijalog sa predstavnicima američkog Senata važan za jačanje međusobnog razumevanja i stabilnih odnosa u godinama koje dolaze", napisao je Vučić na Instagramu.

Podrška Nemačke na putu Srbije ka EU, uslov istinske reforme

Na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom u Minhenu, Vučić je, kako je naveo na Instagramu, razgovarao o evropskom putu Srbije i izazovima u oblasti geopolitike, bezbednosti i ekonomije.

Posebnu pažnju posvetili smo evropskom putu Srbije i regionalnoj stabilnosti", napisao je Vučić na Instagramu.

Nemački šef diplomatije izrazio je spremnost da pomogne Srbiji u procesu približavanja Evropskoj uniji, ali, kako je podvukao u postu na mreži X, to zahteva "istinske reforme i jasnu posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i spoljnopolitičkim stavovima".

Srbija je pristupne pregovore sa Evropskoj unijom započela 2014. godine. Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, EU ukazala je da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od ključnih uslova, kao i unapređenje u oblasti borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija.