Zatvor za negiranje zločina u Kongu, šta je sa genocidom u Srebrenici?

U Srbiji se propisuju ona pravila koja imponuju ideologijama nacionalizma: Milica Kostić, Fond za humanitarno pravo

Oni koji osporavaju zločine u Demokratskoj Republici Kongu, u Srbiji bi mogli da završe u zatvoru. Ukoliko budu usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika, negatorima genocida preti kazna do pet godina zatvora. Međutim, nije izvesno da to važi za one koji osporavaju genocid u Srebrenici, jer predložene izmene Zakona uzimaju u obzir samo presude Međunarodnog krivičnog suda (ICC) koji se do sada direktno izjasnio jedino o zločinu u centralnoafričkoj državi. Za civilni sektor ovo je još jedan pokazatelj licemernog odnosa koji država Srbija ima prema pravosuđu i ratnoj prošlosti.

U članu 387. predložene dopune Krivičnog zakonika navodi se da će se zatvorski kazniti svako ko javno negira ili značajno umanjuje težinu genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ukoliko je ta krivična dela pravosnažnom presudom potvrdio domaći sud ili Međunarodni krivični sud.

"Upravo na ovaj način Srbija ispunjava i obavezu iz odluke Saveta Evropske unije, kojom je propisano da svako negiranje genocida koje je predviđeno Statutom Međunarodnog krivičnog suda predstavlja krivično delo", rekla je medijima Nela Kuburović, ministarka pravde.

Međunarodni krivični sud – iz kojeg su ove godine najavile da će istupiti Južnoafrička Republika, Burundi i Gambija – je do danas doneo samo jednu presudu: u vezi sa zločinima u Kongu.

Na pitanje novinara da li to znači da se negiranje genocida u Srebrenici neće kažnjavati, ministarka Kuburović odgovara: "To nisam rekla, ali sam precizirala na koje odluke se tačno odnosi izmena i dopuna Krivičnog zakonika".

Negatori sudskih presuda Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY), iliti Haškog tribunala, te Međunarodnog suda pravde (ICJ) – po svemu sudeći ne moraju da brinu.

"To je, možda, savršen primer toga kako vladavina prava u Srbiji ne postoji, zato što se primenjuju i propisuju ona pravila koja imponuju ideologijama nacionalizma", kaže za RSE Milica Kostić, iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), koja ovakvo zakonsko rešenje ocenjuje kao "skandalozno".

Komentarišući izjave ovdašnjih zvaničnika da se Srbija ovim izmenama prilagođava zakonodavstvu Evropske unije, Milica Kostić podseća da je politika EU usmerena prema Međunarodnom krivičnom sudu, a ne prema Haškom tribunalu koji se bavi zločinima sa ovih prostora.

U Srbiji ne postoji vladavina prava: Milica Kostić


Kostić, međutim, napominje da ovaj član Zakona nije u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije.

"Bez obzira na to da li je nešto propisano u tom članu Zakona ili ne, Srbija je obavezna da poštuje odluku Međunarodnog suda pravde. Dužna je da poštuje i sprovodi odluke Međunarodnog krivičnog suda koji podrazumeva i prihvata da je u Srebrenici počinjen genocid", smatra Milica Kostić.

Protiv predložene izmene Krivičnog zakona do sada se izjasnilo nekoliko opozicionih staranka u parlamentu Srbije. Dok su za Srpsku radikalnu stranku (SRS) Vojislava Šešelja one neprihvatljive jer negiranje zločina mora biti dozvoljeno kao kritika sudske vlasti,u Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV) predlažu da se formulacija dopuni.

"Mi smo uložili amandman da se dopuni ova stavka i da se ona odnosi i na Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i Međunarodni sud pravde koji je doneo presudu o genocidu u Srebrenici", kazala je Marinika Tepić, poslanica LSV-a.

Nezadovoljni su i u Demokratskoj stranci Srbije (DSS), u kojoj kažu da je predložena formulacija "neprecizna", te da je "podložna različitom tumačenju i može da prouzrokuje izrazito štetne posledice".

Potrebno ispuniti međunarodne obaveze

Za Tibora Varadija, profesora međunarodnog prava i branioca Srbije u postupku po tužbi Bosne i Hercegovine za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, formulacija koja je data u predlogu izmena Krivičnog zakonika je pitanje interpretacije.

"Haški tribunal je jedan međunarodni krivični sud. Prema tome, to bi se moglo tumačiti na taj način da to ne isključuje, nego uključuje Haški tribunal. To bi verovatno bilo dobro da se kaže i preciznije. Ako bi se to usvojilo, ja bih svakako bio za to da se pod Međunarodnim krivičnim sudom podrazumeva i Haški tribunal koji je takođe jedna vrsta međunarodnog krivičnog suda", kaže Varadi.

Pod Međunarodnim krivičnim sudom podrazumevati i Haški tribunal: Tibor Varadi (na slici: zgrada Haškog tribunala)


Srbija je u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i vladavine prava. Milica Kostić se nada da bi EU mogla da utiče da Srbija počne da ispunjava svoje međunarodne obaveze, iako još uvek nisu došle na red ocene Unije o ispunjenju propisanih standarda.

"Ja se nadam da kada dođemo do te faze – a već nam to nagoveštava i poslednji Izveštaj EU o napretku Srbije – Evropska unija neće tolerisati ovakvo suštinsko izigravanje pristupnih pregovora", reči su Milice Kostić.

Da je u Srebrenici počinjen genocid utvrdio je Haški tribunal u nekoliko presuda, a Međunarodni sud pravde je, pozivajući se na te presude, u tužbi BiH protiv Srbije presudio da država Srbija nije kriva, ali da ima odgovornost što nije učinila ništa da spreči ubijanje više od 8.000 Bošnjaka, koje su 1995. u istočnoj Bosni sprovodile snage Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića.