Srbija poručuje da se sprema za Šengen, ali ne i za uvođenje viza Rusiji

Srbija planira da do kraja 2027. godine bude "spremna za ulazak u Šengen", ali "ne razmatra" uvođenje viza državljanima Rusije.

Da bi jedna zemlja postala deo Šengena neophodno je da, pored ostalog, uskladi svoju viznu politiku sa Evropskom unijom (EU).

Za Srbiju to bi značilo ukidanje bezviznog režima sa više zemalja, među kojima je i Rusija.

"To nije u ovom trenutku prioritet, niti je nešto što predstavlja onu aktivnost koju mi stavljamo u prvi plan. Mi idemo postupno ka usaglašavanju".

To je za Radio Slobodna Evropa kazao Veljko Odalović koji je na čelu nedavno formiranog Koordinacionog tela za ulazak Srbije u šengenski prostor.

Odalović podseća da je to jedan od ranijih zahteva koje Evropska komisija postavlja "kada su u pitanju ne samo Rusija nego i još neke zemlje".

"Mi nećemo sigurno kao što je Crna Gora uradila i najavila, jer ona je očigledno već dobila signale kada će postati članica Evropske unije. Mi te signale u ovom trenutku, nažalost, ne dobijamo", kazao je.

Crna Gora od novembra uvodi vize za državljane Rusije, Turske, Kine, Belorusije i Saudijske Arabije. Ova zemlja, koja time usklađuje svoju viznu politiku sa Briselom, ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU.

Čitajte:

Srbija i Crna Gora kao poligoni ruskih službi

Za to vreme Srbija stagnira u pregovorima. Od 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU.

Potpredsednik nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za RSE kaže da je nerealno očekivati da Srbija do kraja 2027. bude spremna za ulazak u Šengen. Napominje da pre toga zemlja mora da napravi niz političkih i tehničkih koraka.

"Za početak Srbija treba da uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom. Ali, dok se vize Rusiji ne uvedu, to jednostavno ne može da se uzima za ozbiljno, a Srbija to odbija godinama".

Za ruske državljane važi bezvizni režim do 30 dana, dok se veliki broj Rusa preselio u Srbiju od 2022. i početka invazije na Ukrajinu.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, najveći broj stranaca koji su na kraju 2025. imali odobren boravak u Srbiji su državljani Rusije – oko 62 hiljade.

Međutim, ukazuje Međak, čak i ako bi Srbija sada uvela vize ruskim državljanima "to bi bila velika stvar, ali i dalje ne bi imala nivo poverenja koji je neophodan da bi postala deo Šengena".

'Osetljiva pitanja'

Šengensko područje omogućava slobodno putovanje među državama članicama, bez prolaska graničnih kontrola, za više od 450 miliona osoba.

Osim 25 zemalja EU, u Šengenu su i članice Evropskog udruženja slobodne trgovine - Island, Lihtenštajn, Norveška, te Švajcarska.

Ideju da Srbija želi da do 2027. bude spremna za ulazak u Šengen prvi je predstavio ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

"Mi imamo naš Akcioni plan (za ulazak Republike Srbije u šengenski prostor) koji želimo da u potpunosti realizujemo do kraja 2027. godine, kako bismo bili spremni da pristupimo šengenskom prostoru", kazao je za Radio Beograd 10. avgusta.

Čitajte:

Frontex upozorava: Rusi, Kinezi i Turci zloupotrebljavaju bezvizni režim Zapadnog Balkana

Međutim, kasnije, na pitanje ruskih medija da li to znači i uvođenje sankcija državljanima te zemlje do tada, Starović je rekao da se tako nesto "ne razmatra".

Za izdavanje viza i sprovođenje vizne politike, odgovorno je Ministarstvo spoljnih poslova koje nije odgovorilo na pitanje RSE da li se Srbija sprema da u roku od godinu i po dana uvede vize ruskim državljanima.

Veljko Odalović kaže da su to "vrlo osetljiva pitanja", te da će njima tako i pristupati.

"Kada uđemo u završnu fazu priprema, do tada ćemo morati da se po pitanju viznih režima uskladimo sa Evropskom unijom", dodaje.

Šta je onda plan Srbije?

Početkom avgusta, Vlada Srbije formirala je akcioni tim predvođen Ministarstvom unutrašnjih poslova sa ciljem da se ispune uslovi za pristup šengenskom prostoru.

"Koordinaciono telo na čijem sam čelu je jedno interesorno telo u kojem uz pripadnike ministarstva unutrašnjih poslova članova koji su članovi se nalazi 12 predstavnika drugih organa i institucija koji su u sistemu Republike Srbije", kazao je Veljko Odalović.

Susedne zemlje su kao čanice EU godinama čekale da postanu deo šengenskog prostora.

Hrvatska deset, a Bugarska i Rumunija skoro dve decenije.

Čitajte:

Koliko je Šengen nedostižan za Zapadni Balkan?

Na pitanje, kakva očekivanja od tog procesa ima Srbija, Odalović kaže da su svesni da je reč o procesu "koji će trajati", te da predstoji mnogo usaglašavanja sa pravilima EU.

"Sigurno nećemo biti deo šengenskog prostora dok ne budemo ispunili njihove standarde".

"Bićemo neko ko će pokazati svu našu opredeljenost i spremnost i za pristupanje Evropskoj uniji i za ulazak u Šengenski prostor. To je naš cilj i mi to nijednog trenutka ne stavljamo u drugi plan", dodaje.

Srbija trenutno ima bezvizni režim sa EU, koji podrazumeva putovanje bez viza, ali najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana unutar šengenskog prostora.

Državljani Srbije mogu da putuju u zemlje Evropske unije bez vize od 2009. godine

Šta kažu u Uniji?

Ovo nije prvi put da Srbija potencira pitanje Šengena. U maju ove godine pozvali su EU da otvori šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo.

U Evropskoj komisiji su tada za RSE ukazali na to da treće zemlje mogu da pristupe šengenskom prostoru u okviru procesa proširenja.

Dodali su da u posebnim slučajevima mogu da pristupe sporazumom o pridruživanju sa EU i zasebnim sporazumom sa postojećim državama pridruženim Šengenu.

Kako je tada naveo portparol EU, potpuna primena šengenskih pravila, uključujući ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola, nastupa nakon jednoglasne odluke Saveta.

Pre toga mora se potvrditi da država ispunjava sve neophodne tehničke uslove.

Evropska komisija redovno poziva Srbiju da uskladi svoju viznu politiku s pravilima EU, između ostalog i kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima.

Čitajte:

Ruski obaveštajac na sastanku sa 'srpskim agentom' u Beogradu

Srbija godinama odoleva i pozivima Evropske unije, čijem članstvu teži, da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

'Iluzija vizije'

Vladimir Međak podvlači da je osim ispunjavanja niza tehničkih uslova za ulazak u Šengen, neophodno da države članice toliko veruju nekoj zemlji da joj povere na čuvanje svoje granice i bezbednost.

Za to je potrebna vladavina prava, poverenje članica u pravosudni sistem neke zemlje, policiju i bezbednosne strukture, kaže.

"Ulazak u Šengen znači zajednička kontrola bezbednosti. Dakle, to bi značilo, na primer, da će bezbednost u Hrvatskoj garantovati Srbija", kaže.

"Ja ne vidim da ovaj režim to može da uradi. Pa države članice im trenutno toliko ne veruju, da neće da im otvore ni klaster u pregovorima".

Čitajte:

Uprkos podršci Brisela, Srbija i dalje bez napretka na putu ka EU: Kako dalje?

Dodaje da je ključ za evropske integracije komplementarnost političkih elita.

"A naša politička elita sadašnja je svim svojim delima pokazala da je komplementarna sa Rusijom, Belorusijom i državama Centralne Azije kad pogledate stanje vladavine prava, ljudskih prava, slobode govora, korupcije", dodaje.

Zbog toga, prema mišljenju Međaka, vlast u Srbiji još jednom pričom o Šengenu pokušava da građanima pruži "iluziju vizije" o budućnosti.

"Pričaju o tome zato što to ništa ne košta. Vlast stalno traži alternativu za to što ona ne može da uvede Srbiju u Evropsku uniju, kao da time pokušavaju da poruče građanima nismo mi pogrešili", smatra.

Evropski parlament usvojio je u julu Rezoluciju kojoj je cenjeno da Srbija nazaduje u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U isto vreme odlučivalo se i o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.

Iako je Evropska komisija pozivala na to, među državama članicama nije bilo konsenzusa za to da Srbija napravi korak bliže ka EU.