Srbija se sapliće na borbi protiv korupcije i diskriminacije

Jedan od protesta LGBT aktivista u Beogradu

Srbija je slobodna zemlja u kojoj postoji politička konkurencija, poštuju se građanska i ljudska prava, a mediji su nezavisni, ocenjeno je u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus. Ipak, uprkos toj – očigledno pozitivnoj oceni, nevladine organizacije koje se bave ovim problemom smatraju da Srbija treba da učini mnogo više u borbi protiv korupcije, poštovanju političkih i ljudskih prava manjinskih grupa i medijskim slobodama.

Tri dvojke, to su na skali od jedan do sedam, ocene koje je Srbija dobila za sveukupni stepen slobode, građanske slobode i politička prava svojih građana od Fridom hausa. Tako se, od država regiona, našla u društvu Hrvatske i Crne Gore, dok su nešto slabije kotirane – kao delimično slobodne države BiH, Makedonija i Kosovo.

Kao najznačajniji problem u Srbiji je označena korupcija, a uprkos nekoliko hapšenja ljudi na položajima i proklamovanoj političkoj volji, postoje tek naznake o pomaku u obračunu sa njom.

Iako označena kao država razvijene političke konkurencije manjinski narodi su nedovoljno zastupljeni u parlamentu, a manjinske grupe – pogotovo LGBT populacija i Romi svakodnevno se suočavaju sa diskriminacijom i ostalim problemima. Pa tako, Fridom haus uviđa da je građanima Srbije omogućena sloboda okupljanja i udruživanja, ali ukazuje na zabrane Parada ponosa kojima je država pribegla pravdajući se ugrožavanjem nacionalne sigurnosti i sukobe i napetosti koje su ih do sada pratile.

Iako je, na prvi pogled, očigledno neslaganje ocene Fridom hausa i faktičkog stanja na terenu o pravima LGBT populacije u Srbiji, jednog od organizatora Parade ponosa Gorana Miletića to nimalo ne iznenađuje.

“Kada vi poredite Srbiju sa jednom Belorusijom gde postoje zaista problemi sa slobodom okupljanja i poštovanju drugih prava ili Rusijom, onda ispada da je Srbija nekako bolja. Ja tu vidim razlog zbog čega je Srbija ovako ocenjena, ali verujem da su ovo pisali pre pet godina ranije da bi Srbija bila lošije ocenjena. Takođe, verujem da je jedan deo razloga stabilnost koja postoji u Srbiji. Naime tu se, kako to Fridom haus vidi jer mi to vidimo malo drugačije, situacija ne menja na drastično loše iz godine u godinu. Ta promena na lošije, odnosno pogoršavanje ljudskih prava bude manje i slabije vidljiva spolja”, kaže Miletić.

Novinarska autocenzura

Uprkos vidljivom stepenu poštovanja ljudskih i građanskih prava, diskriminacija Roma je u izveštaju opisana kao uobičajena pojava u Srbiji - državi u kojoj se pripadnici te manjinske grupe prisilno i bez prethodne najave preseljavaju sa mesta na kojima su živeli, što je posebno bilo drastično u Beogradu. To je, smatra dugogodišnji predstavnik Roma, a danas zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dragoljub Acković, i dalje velika odgovornost društva i posledica besparice.

Romsko naselje u Jabučkom ritu


“Mnogo je slučajeva u kojima se pripadnici romske nacionalne manjine na ovaj ili onaj način u Srbiji vređaju i nipodaštavaju. Tu su naravno krivi i sami Romi, jer se nedovoljno trude da pojasne situaciju, da oslikaju pravo stanje. Postoji, nažalost jedan broj Roma, koji je zarad nekih svojih ličnih interesa dugo vremena to radio i još radi: da stvara krivu sliku o položaju i problemima Roma u Srbiji”, navodi Acković.

U analizi medijske scene u Srbiji Fridom haus pominje povezanost medija i političkih partija, ali i uticaj vlasti na državnu televiziju. Navodi se i zaključak Agencije za borbu protiv korupcije po kome su privatni mediji pod uticajem državnih oglašivača, kao i da su mnogi vodeći mediji u vlasništvu netransparentnih of šor kompanija. To sve međutim ne sprečava Fridom haus da zaključi da su mediji u Srbiji nezavisni.

A ta ocena, prema mišljenju predsednika Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, može da se odnosi jedino na osnivanje i registraciju medija, dok je, kada je reč o njihovom sadržaju, situacija nešto drugačija, kaže Gruhonjić.

“Mediji koji su siromašni vrlo često su ucenjeni da ne mogu da objavljuju određene sadržaje o određenim ljudima, kompanijama i političarima, jer će u suprotnom ostati bez oglasa. To je sve mutiralo u još goru formu koja se danas zove autocenzura i mislim da danas zapravo, uz časne izuzetke, mediji i novinarima u Srbiji nisu potrebni cenzori, pošto su oni, da ružno kažem, već dresirani o kome ili o čemu smeju pisati, a o kome ili čemu ne smeju ni pod kojim uslovima”, ističe Gruhonjić.

Za odličnu ocenu, u ovom slučaju jedinicu, Srbija će prema stručnjacima Fridom hausa morati da napravi ozbiljniji iskorak u unapređenju slobode, kao i ljudskih i građanskih prava svih svojih građana. Tako će se naći u ravni onih država koje na to obraćaju posebnu pažnju.