Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta otvorio fabriku humanoidnih robota u Šapcu, najavio je da će roboti nositi etiketu "Made in Serbia" i da će im upravo to otvoriti vrata ka tržištu Evropske unije (EU).
Stavovi evropskih zvaničnika i eksperata pokazuju, međutim, znatno komplikovaniju sliku od jednostavne priče o zaobilaženju carina.
Kao domaći proizvodi u EU, pod određenim uslovima, mogu se računati delovi poreklom iz članica EU ili iz drugih zemalja obuhvaćenih odgovarajućim trgovinskim aranžmanima, među kojima je Srbija.
Tu, međutim, postoji jasna granica: ako se u Srbiji samo sklapaju gotovi kineski delovi, ili se robot samo pakuje i obeležava, to samo po sebi nije dovoljno da proizvod dobije srpsko poreklo.
Zato će, iz perspektive Evropske komisije, svaki model robota biti posmatran pojedinačno, u zavisnosti od toga šta zapravo radi i na koji način je proizveden.
Čitajte:
Uskoro prvi roboti za vojsku, najavio Vučić sa otvaranja kineske fabrike u SrbijiZašto 'carinska prečica' nije tako jednostavna
Stav Evropske komisije i mišljenja eksperata, sagovornika RSE, poklapaju se u jednom: teza o takozvanoj "carinskoj prečici" previše je pojednostavljena.
Uobičajena pretpostavka zvuči ovako: Kina napravi robota, on stigne u Srbiju, gde se sklopi ili samo prepakujemo, dobije etiketu "Made in Serbia" i zatim ulazi u EU kao domaći proizvod, bez carine koju bi platio da je stigao direktno iz Kine.
Čitajte:
Kineska fabrika robota u Šapcu: Srpska 'prečica' ka tržištu EUEvropska komisija takvu interpretaciju odbacuje kao pojednostavljenu.
Prva prepreka je pravna: prosto sklapanje gotovih kineskih delova, ili samo pakovanje i stavljanje etikete, nije dovoljno da robot dobije srpsko poreklo. Potrebno je ispuniti pravila o poreklu i dokazati odgovarajuću obradu ili druge propisane uslove. Sama adresa fabrike nije dovoljna – neophodan je stvarni ekonomski sadržaj proizvodnje.
Druga prepreka, prema stavu Evropske komisije, još je važnija i odvojena od pitanja porekla: čak i kada bi robot legitimno stekao srpsko poreklo i time ispunio uslove za preferencijalni tarifni tretman, to mu ne otvara automatski vrata evropskog tržišta.
Robot bi i dalje morao da ispuni sva relevantna pravila EU o bezbednosti proizvoda, zaštiti podataka i veštačkoj inteligenciji – potpuno nezavisno od pitanja njegovog porekla.
Pravila o poreklu, poručuju iz Brisela, određuju carinski tretman proizvoda, ali ne i da li je proizvod uopšte dozvoljen na tržištu EU.
Proizvodnja mala – simbolika velika
Sagovornici RSE koji se bave odnosima Kine i EU skreću pažnju na relativno skroman broj robota koji su planirani za proizvodnju u Šapcu na zapadu Srbije, ali ocenjuju da je simbolika projekta značajnija od samog obima proizvodnje.
Pavlo Zvenihorodski (Zvenyhorodskyi), viši istraživački analitičar za tehnologiju i međunarodne poslove u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), ocenjuje da je broj planiranih robota umeren u odnosu na veličinu tržišta EU i da sama fabrika teško može imati neposredan uticaj na ekonomsku bezbednost Unije.
"Značaj je pre svega simboličan – jedan od vodećih kineskih proizvođača humanoidnih robota otvara pogon na evropskom tlu, što govori da Kina evropsko tržište stavlja visoko na listu prioriteta i najavljuje rastuću konkurenciju i zavisnost od kineske tehnologije koja bi uskoro mogla postati nezaobilazna u proizvodnji i logistici", kaže Zvenihorodski za RSE.
On sumnja da bi Srbija, kao mala zemlja sa ograničenim industrijskim kapacitetima, mogla postati glavna baza za sklapanje i izvoz kineskih robota.
Predstavljanje robota tokom otvaranje fabrike u Šapcu.
Ono što slučaj Srbije, prema njegovom mišljenju, može ponuditi jeste model za ulazak na tržište EU ako direktan izvoz iz Kine u budućnosti bude suočen sa ograničenjima.
"Ovo je posebno relevantno u trenutku kada vlade širom sveta sve više prepoznaju strateški značaj robotike zasnovane na veštačkoj inteligenciji i traže načine da zaštite domaće proizvođače i smanje zavisnost od stranih dobavljača. Nedavna odluka Sjedinjenih Američkih Država da zabrane uvoz naprednih robota proizvedenih u inostranstvu, uključujući humanoidne robote i četvoronožne robote, jedan je od takvih primera", kaže Zvenihorodski.
On dodaje da, ako bi EU jednog dana sledila taj primer ili uvela više carine na uvoz kineskih robota, kao što je učinila sa električnim vozilima, da bi kineski proizvođači mogli iskoriste fabriku u Srbiji i uspostave montažne linije u drugim trećim zemljama koje imaju povoljne trgovinske aranžmane sa EU, kako bi obezbedili pristup evropskom tržištu.
Srbija između kineskog kapitala i tržišta EU
Saša Kutial (Sacha Courtial), pridruženi istraživač za odnose EU i Kine pri Institutu Žak Delor (Jacques Delors), pravi razliku između dva scenarija koja se, prema njegovom tumačenju, lako mogu mešati: sklapanja robota u Srbiji od pretežno kineskih komponenti i izgradnje stvarnog lokalnog robotskog ekosistema – sa komponentama, inženjeringom, softverskom integracijom, istraživanjem i razvojem.
Samo bi drugi scenario, smatra Curtial, bio značajniji za ekonomsku bezbednost EU, jer humanoidna robotika objedinjuje tehnologije koje Brisel sve više tretira kao strateške: veštačku inteligenciju, napredne senzore, poluprovodnike, baterije, aktuatore, kao i potencijalno velike količine industrijskih i ličnih podataka.
Vaš browser nepodržava HTML5
Roboti u Srbiji na kineski pogon
On smatra da bi Srbija mogla postati privlačna proizvodna baza za kineske kompanije koje žele pristup širem tržištu EU, zahvaljujući bliskim ekonomskim odnosima sa Unijom i povlašćenom pristupu evropskom tržištu kroz SSP, ali i razvijenim ekonomskim vezama sa Kinom, uključujući Sporazum o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2024. godine.
Promene režima u Mađarskoj – prednost za Srbiju
Curtial, međutim, skreće pažnju i na političku komponentu.
Promena vlasti u Mađarskoj mogla bi, prema njegovom mišljenju, Srbiju učiniti još privlačnijom kineskim investitorima.
"Za vreme Viktora Orbana, Mađarska je postala jedna od glavnih kineskih investicionih baza unutar EU, posebno za proizvodnju električnih vozila i baterija. Izbor nove vlade koja je više orijentisana ka EU ne znači da će Mađarska zatvoriti vrata kineskim investicijama, ali bi mogao učiniti regulatorno i političko okruženje donekle manje pogodnim za njih", ocenjuje on.
"U izvesnoj meri, to bi moglo povećati interesovanje Kine za Srbiju kao alternativnu proizvodnu bazu u blizini tržišta EU", dodaje Curtial.
'Made in Serbia' nije dovoljno
Robot koji formalno dobije srpsko poreklo i dalje mora da prođe punu proveru bezbednosti proizvoda, zaštite podataka i usklađenosti sa pravilima o veštačkoj inteligenciji pre nego što bude plasiran na jedinstveno tržište EU.
Srbija je sa EU 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji predviđa postepeno usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravom EU, uspostavljanje zone slobodne trgovine i poštovanje pravila u oblastima poput konkurencije, državne pomoći, intelektualne svojine i carina, uz šire obaveze u pogledu demokratije, vladavine prava i političke saradnje.
Pitanje porekla robe tehnički je uređeno kroz Protokol 3 uz SSP, koji se oslanja na pan-evro-mediteransku (PEM) konvenciju o pravilima porekla. Prema tim pravilima, za robote iz tarifnih oznaka 8479 i 9023 predviđeni su uslovi koji se odnose na promenu tarifnog razreda u odnosu na uvezene delove ili na maksimalni dozvoljeni udeo materijala koji nije poreklom iz Srbije. Materijali iz EU ili drugih PEM zemalja mogu se, pod određenim uslovima, računati kao domaći kroz sistem kumulacije.
Čitajte:
Psi roboti na vojnom poligonu u Srbiji, nakon otvaranja fabrike kineskih robota u ŠapcuTarifne oznake su važne jer određuju kategoriju proizvoda. Pod oznakom 8479, između ostalog, nalaze se industrijski roboti i druge mašine koje obavljaju određene funkcije, dok se oznaka 9023 odnosi na aparate, uređaje i modele namenjene demonstraciji, a ne stvarnom radu.
Razlika je suštinska jer se proizvodi različito tretiraju u EU, što utiče i na nivo obrade koji mora biti obavljen u Srbiji da bi proizvod stekao srpsko poreklo.
Samo pakovanje ili obeležavanje kineskih komponenti ne donosi srpsko poreklo. Svaki model robota procenjivao bi se pojedinačno, u zavisnosti od njegovih funkcija, tehničkih karakteristika i načina proizvodnje.
Drugim rečima, da bi robot iz Šapca dobio srpsko poreklo i time potencijalno ostvario povlašćeni tarifni tretman pri ulasku na tržište EU, mora da ispuni propisane kriterijume. To može podrazumevati promenu njegove tarifne klasifikacije u odnosu na uvezene delove ili ispunjavanje uslova koji se odnose na dozvoljeni udeo materijala bez porekla.
Pravna pitanja
Iz Evropske komisije ukazuju na dva potpuno odvojena pravna pitanja.
Prvo je usklađenost sa tehničkim i bezbednosnim standardima EU. Roboti namenjeni tržištu EU, bilo da su sklopljeni u Kini, Srbiji ili unutar same Unije, moraju da ispune važeće propise – uključujući pravila o mašinama, proizvodima sa digitalnim funkcijama, veštačkoj inteligenciji, zaštiti podataka i sajber bezbednosti.
Srbija se, u okviru pristupnog procesa, obavezala da svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa pravilima EU, ukazuju zvaničnici Evropske komisije.
Drugo pitanje odnosi se na pravila o poreklu robe. Tu Brisel pravi jasnu razliku: pravila porekla sama po sebi nisu uslov za pristup tržištu.
"Ona određuju poreklo proizvoda (nepreferencijalna pravila), kao i, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, da li roboti ispunjavaju uslove za preferencijalni tarifni tretman. To će zavisiti od prirode i obima obrade koja je obavljena u Srbiji i od toga da li ona ispunjava važeća preferencijalna pravila o poreklu", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije.