Pred istek roka za prodaju: Preuzima li MOL ruski udeo u NIS-u?

Pregovori ne idu dobro, kažu u Beogradu, a rok za prodaju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ističe.

Mađarski MOL je već bio viđen kao novi vlasnik NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.

Ali uoči isteka roka za prodaju 22. maja, koji su američke vlasti dale, u Beogradu nema optimizma.

"Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. maja.

MOL Grupa nije odgovorila na upit RSE šta su prepreke u dogovoru i da li ih ima i sa ruskom državnom naftnom kompanijom Gaspromnjeft.

Da su pregovori između MOL-a i Srbije, kao manjinskog vlasnika zapeli, bilo je jasno sredinom meseca.

Kamen spoticanja je rad NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima.

NIS-ova Rafinerija u Pančevu jedina je rafinerija u zemlji

Vlasti u Srbiji najavile su ranije i dogovor sa MOL-om o povećanju udela države Srbije u vlasništvu NIS-a za 5 odsto, dok sada iznosi 29,9.

MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u.

Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru američkom OFAC-u.

SAD nastoje da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u susednoj Ukrajini.

Stoga je američka administracija uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine.

Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda.

Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem.

Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna.

Šta (ni)je do sada poznato?

Nije poznato da li je stigao odgovor MOL-a na ponudu Srbije.

Taj odgovor je ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović najavila za 18. maj.

Ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE da li je stigao odgovor MOL-a, te da li prihvatljiv za Srbiju.

Niti se o tome ministarka oglašavala.

Nije poznato ni šta piše u ponudi Srbije kao manjinskog vlasnika.

Prethodno je ministarka Đedović Handanović rekla da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni.

Ona je u par navrata prethodnih dana izjavljivala da Srbija nije zadovoljna iznetim predlogom, a da se to tiče budućeg rada Rafinerije i kapaciteta prerade sirove nafte.

NIS-ova benzinska pumpa u Beogradu

Predstavnici MOL-a su ranije izjavljivali da će održati rad Rafinerije ukoliko postanu većinski vlasnici NIS-a.

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, rekao je nedavno da je najsloženiji deo pregovora usklađivanje sa sankcijama američkih i evropskih regulatora.

On je 15. maja na Biznis samitu 2026 u Beogradu potvrdio da timovi MOL-a rade na usaglašavanju dogovora, ali nije želeo da navede koliko je toga dogovoreno.

Čitajte:

Ostaje li MOL zainteresovan za NIS?

MOL je imao podršku doskorašnjeg premijera Mađarske Viktora Orbana i njegove vlade za preuzimanje ruskog udela u NIS-u. Orban je imao blisku saradnju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Novi premijer Peter Mađar najavio je da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom.

Iz samog Gaspromnjefta nema informacija.

Ta kompanija nije odgovorila na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li postoje prepreke.

Dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila 21. maja da ne treba obraćati pažnju na spekulacije već sačekati zvanične komentare učesnika pregovora.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na RTS-u 21. maja rekao da smo "počeli da dobijamo poruke od Rusa" ali nije nije otkrio više detalja.

On je rekao i da promena vlasti u Mađarskoj nije zakomplikovala stvari što se tiče Srbije, a da ne zna za ostale učesnike.

Ali je dodao da mu je mađarski premijer Peter Mađar tokom telefonskog razgovora rekao da Mađarska ostaje zainteresovana za NIS.

Srbija između NIS-a i Rusije

Vlasti u Beogradu žele da očuvaju rad NIS-a u punom kapacitetu, što podrazumeva i Rafineriju i Petrohemiju, a na drugoj strani ne žele da se zamere Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 12. marta za RTS da ga boli što Rusi nisu ni u jednom trenutku ponudili Srbiji da kupi NIS.

Vlasti u Srbiji za sada odbacuju mogućnost da Srbija preuzme ruski udeo u NIS-u.

"Da od Rusije napravimo neprijateljsku državu? Da imamo najskuplji mogući gas u ovom trenutku? Istog sekunda bi se to desilo", rekao je Vučić 20. marta novinarima.

Čitajte:

Šta bi značila nacionalizacija Naftne industrije Srbije?

Srbija i pored preduzetih koraka u diverzifikaciji izvora i puteva snabdevanja i dalje dominantno zavisi od Rusije u nabavci gasa.

Vučić je više puta poručivao da Srbija želi da izbegne nacionalizaciju NIS-a po svaku cenu i da bi u slučaju promene vlasništva platila ruskoj strani njihov udeo.

Javljaju se i novi navodni kupci

Taman kada se očekivala finalizacija dogovora sa MOL-om, pojavila su se još dva zainteresovana kupca.

Međutim, nijedan se do sada nije bavio naftnom industrijom.

Prvi od njih je Ranko Mimović, vlasnik kompanije "Senator dva", malo poznat javnosti. Kaže da je za većinski udeo NIS-a ponudio dve milijarde evra.

On tvrdi da je ispunio zahteve OFAK-a i da je svu potrebnu dokumentaciju dostavio i OFAK-u i NIS-u.

Mimović je ponudio dve milijarde evra, navodeći da ima sopstveni kapital u bankama i dobre kontakte sa fondovima i bankama.

Izjavljivao je da ne bi zatvorio NIS-ovu rafineriju u Pančevu.

Čitajte:

Pojava 'novog kupca' u finišu pregovora o prodaji NIS-a

Firma "Senator Dva" osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine, a o njenom poslovanju nema mnogo javno dostupnih informacija.

Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene.

Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca.

Drugi zainteresovani kupac je poznati biznismen i političar Bogoljub Karić.

Karić, koji je predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, tvrdi da su članovi tog udruženja spremni da kupe NIS po ceni "koja se ne odbija".

Porodična imperija Karića prelazi granice Srbije, u Belorusiji su se probili do samog vrha industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije.

Njihova kompanija je bila pod sankcijama SAD zbog, kako je navedeno, poslovanja u Belorusiji i veza sa autoritarnim liderom Aleksandrom Lukašenkom, dok je Bogoljuba Karića sankcionisala Evropska unija.

Kompanija "Dana Holdings" tvrdila je da se nikada nije bavila bilo kakvim poslovima sa državom Belorusijom svih godina poslovanja u toj zemlji, a Bogoljub Karić da nema osnova za sankcije protiv njega.

Čitajte:

Da li će imperija braće Karić platiti cenu sankcija protiv Lukašenka?

Za vreme 90-ih, Karić je podržavao režim Slobodana Miloševića, a krajem 90-ih kratko je bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije.

Vučić je odbacio navodnu ponudu Mimovića za kupovinu NIS-a.

"Nikad se u životu time nije bavio pa će on da kupi to, pa pita se valjda i Srbija. Evo, ne možeš da kupiš", rekao je Vučić novinarima 7. maja.

Na pominjanje Karića, Vučić je rekao da mu je "drago što sad već imamo dvojicu sa dve milijarde u evrima, nadam se da će uložiti u Srbiju."

"Dala bi Srbija 2,2 milijarde evra, ali smo bili fer prema ruskoj strani", rekao je Vučić.

Šta su prava Srbije?

Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a između Srbije i Gasproma propisuje da ni jedna od strana neće prodati ili preneti vlasništvo trećem licu osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani kupovinu.

Ugovor predviđa i da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane.

Srbija, kao manjinski vlasnik, prema ugovoru, ima pravo glasa o izmenama u statusu i raspolaganju imovinom.

To pravo postoji dok Srbija poseduje najmanje 10 odsto akcija u akcijskom kapitalu NIS-a.

Čitajte:

Transakcija decenije: Šta sve dobija MOL ulaskom u NIS?

Gasprom se obavezao da NIS-ova rafinerija neće prestati sa radom i da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg tržišta za osnovnim naftnim proizvodima.

Srbija je 2008. prodala ruskom Gaspromu 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, uz obavezu da ruska strana investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012, kao i da bude izgrađen gasovod kroz Srbiju.

Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto.

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije.