Može li rektor Đokić biti srpski Peter Magyar?

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kakve pouke studenti i opozicija u Srbiji mogu da izvuku iz nedavnih izbora u Mađarskoj na kojima je premijer Viktor Orban posle 16 godina autoritarne vladavine izgubio vlast.

Sagovornici su bili Jelena Đorđević, dugogodišnja profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Marko Vujić, docent na tom fakultetu.

Bilo je reči o tome da li je pad Orbana uzdrmao predsednika Srbije Aleksandra Vučića s obzirom da su njih dvojica godinama blisko sarađivali i međusobno se pomagali, da li je Vučića teže poraziti na izborima nego Orbana s obzirom da apsolutno kontroliše sve institucije u Srbiji, da li je jedini recept za poraz Vučića da sve opozicione stanke u Srbiji na izborima stanu iza studentske liste kao što je kompletna opozicija u Mađarskoj stala iza najveće opozicione stranke Tisa i njenog lidera Petera Magyara.

Razgovaralo se i o tome da li bi antirežimska opozicija u Srbiji imala najviše šanse da na izborima pobedi Vučića i Srpsku naprednu stranku ako bi na čelu studentske liste bio rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, da li bi Vučić mogao da raspiše izbore tokom leta kada je deo građana na godišnjim odmorima, kao i o tome da li bi Aleksandar Vučić u slučaju da izgubi izbore priznao poraz i otišao u opoziciju kao što je to uradio Viktor Orban.

Može li rektor Đokić biti srpski Peter Magyar?

Omer Karabeg: Viktor Orban, sada već bivši premijer Mađarske, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, bili su bliski saradnici i prijatelji. Da li je pad Orbana uzdrmao Vučića s obzirom da su obojica autoritarni lideri koji su dugo na vlasti?

Jelena Đorđević: Vučić je svakako jako uzdrman pre svega zbog toga što mađarski primer pokazuje da postoji mogućnost da se autoritarni političari i šefovi država posle izvesnog vremena sklone sa političke scene.

Međutim, postoje velika razlike između Mađarske i Srbije uprkos činjenici da se radi o podjednako snažnim autoritarnim sistemima. Brutalnost i krvoločnost naše vlasti je mnogo veća nego što je to bio slučaj sa Mađarskom.

Znam da je Orban preuzeo sve državne institucije i poistovetio svoju partiju, odnosno sebe, sa državom, ali ne znam da li je imao falange crnokošuljaša, da li je mlatio svoje građane po ulicama, upadao ljudima u stanove, smenjivao profesore u školama da bi ih zamenio nepismenim ljudima i izbacivao sa posla najbolje lekare da bi zapošljavao one koji su podobni kao što to radi vlast u Srbiji.

Ona je do te mere uticala na degradaciju moralnosti da će posledice biti dugoročne. Mada je autoritarnost i u Mađarskoj i u Srbiji ista, mada su metodi slični, čini mi se da je naša situacija mnogo gora.

Marko Vujić: Sasvim je sigurno da je Orbanov pad uzdrmao Vučića jer je Viktor Orban bio najznačajniji partner Aleksandra Vučića ako govorimo o liderima zemalja Evropske unije.

Njegov pad sa vlasti znači da Vučić u ovom trenutku više nema nijednog značajnog saveznika u Evropskoj uniji koji može da mu pomogne da sačuva vlast. I Orban i Vučić vodili su politiku čiji je jedini cilj da što duže ostanu na vlasti.

Čitajte:

Promene u Budimpešti i Mađari u Vojvodini: 'Loš signal za Vučića'

Odnosi između Srbije i Mađarske sveli su se na odnose ta dva čoveka. Saradnja dve države uglavnom je bila bazirana na interesima ta dva lidera. Dva dana uoči mađarskih izbora videli smo onaj fingirani događaj sa eksplozivom u blizini gasovoda kod Kanjiže. Plan nije uspeo i to je bio poslednji pokušaj duplog pasa između Viktora Orbana i Aleksandra Vučića.

Međutim, Orbanov pad nije samo uzdrmao Vučića i njegovu nomenklaturu, on je, što je još bitnije, dao jednu vrstu poletnosti protivnicima režima u Srbiji jer su videli da postoji mogućnost da se autoritarni režimi sruše kada postoji jaka volja i odlučnost građana da raskrste s takvim režimom.

Izlaznost na izborima u Mađarskoj bila je gotovo 80 posto, najveća otkako postoji višestranački sistem u toj zemlji. To najbolje pokazuje koliko su građani Mađarske bili rešeni da se oslobode jednog nakaradnog režima.

Da je pameti...

Omer Karabeg: Orban je pao tako što su sve opozicione stranke stale iza Petera Magyara i njegove stranke Tisa, pa su se izbori pretvorili u referendum za i protiv Orbana. Da li to znači da bi i opozicija u Srbiji trebalo da stane iza studentske liste koja uživa najveću popularnost?

Jelena Đorđević: Jasno je da bi to bilo najbolje rešenje. Vidimo, međutim, da tu postoje problemi i ja ne bih toliko insistirala na tome mada postoje neki dobri i pozitivni znaci da jedan broj opozicionih stranaka ima nameru da napravi zaokret i pridruži se studentima.

Videćemo kako će to biti. Ali ukoliko do toga ne dođe, treba prihvati situaciju onakvom kakva jeste. Ali na koji način?

Moramo da napravimo referendumsku atmosferu agresivnom kampanjom svih zainteresovanih za promenu vlasti - od mene i moje dece do studenata, članova opozicionih stranaka, građana do poslednjeg čoveka u Srbiji koji želi da se ova strašna vlast najzad promeni. Ne vredi da ih stalno pozivamo - ujedinite se, ujedinite se.

Moramo biti spremni ako se to ne dogodi. A bićemo spremni jedino ako budemo nesebični i ukoliko pred sobom imamo jedan jedini cilj, a to je da se oslobodimo ovog najstrašnijeg jarma koji je doveo Srbiju do apsolutne propasti - do propasti naših ličnih života, do propasti države, do propasti čitavog društva koje je postalo zavađeno do te mere da je situacija zaista postala vrlo opasna.

Čitajte:

Projekti Srbije i Mađarske na testu posle Orbanovog izbornog poraza

Marko Vujić: Da je pameti i da je zrelosti pre svega stranačkih lidera, mislim na tradicionalne partije, dogovor bi već bio postignut. Međutim, s obzirom na egocentrizam lidera naših tradicionalnih političkih stranaka i neku vrstu narcisoidnosti malih razlika koju gaje između sebe, do jedinstvene liste će, nažalost, teško doći.

Naravno, od nje ne treba odustati, do poslednjeg trenutka treba insistirati na toj jednoj listi. Jer upravo je iskustvo Mađarske pokazalo šta znači jedna lista. Ali ne moramo se pozivati na iskustvo Mađarske, dovoljno je da pogledamo rezultate lokalnih izbora u Srbiji a, ako se ne varam, bilo ih je petnaestak u poslednje dve godine.

Pokazalo se da su najbolji rezultati postignuti tamo gde je stvorena referendumska atmosfera jer se išlo s jednom listom. Tamo su studenti i opozicija osvajali i do 50 posto glasova. Tako da bi se trebalo zalagati za jedinstvenu listu dok god postoji mogućnost i prostor za pregovaranje.

Marko Vujić: Slušam ove režimske analitičare koji govore - ne može se povlačiti paralela između Srbije i Mađarske jer studentski pokret nema lidera kao što je Peter Magyar. Ali to nije tako.

Ali poznavajući naše opozicione stranačke lidere rekao bih da je izvesnija varijanta sa tri izborne liste gde bi jedna lista bila studentska, druga građanske opozicije, a treća desne opozicije nacionalne orijentacije.

Međutim, kako vidimo, ovi sa desnog krila ne mogu da se dogovore da budu na jednoj listi, pa bi postojala mogućnost da antirežimski blok ide na izbore sa četiri liste. To bi dovelo do disperziju glasova koja bi pogodovala Srpskoj naprednoj stranci i to nikako ne bi smelo da se dogodi.

Ponavljam, idealno bi bilo da bude jedna lista, a ako ne, onda maksimalno tri liste. Slušam ove režimske analitičare koji govore - ne može se povlačiti paralela između Srbije i Mađarske jer studentski pokret nema lidera kao što je Peter Magyar. Ali to nije tako. Magyarova pobeda je bazirana upravo na onome što ističe i studentski pokret.

Prve dve tačke i njegovog i studentskog programa su borba protiv korupcije i ispitivanje porekla imovine, odnosno silnog bogatstva koje je stekao veliki broj pojedinaca tokom Orbanovog i Vučićevog režima. Te dve tačke programa su maltene identične kod oba pokreta i to je ono što zanima i građane Mađarske i građane Srbije.

Rektor

Omer Karabeg: Mnogi smatraju da je hendikep Srbije što nema jednog lidera iza koga bi svi stali kao što je to Peter Magyar u Mađarskoj. Ima mišljenja da bi rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, koji je podrškom studentima i čvrstim stavom prema režimu stekao veliku popularnost, mogao biti srpski Peter Magyar. Reklo bi se da i Evropska komisija pozitivno gleda na Đokića. Da li bi lista koju bi on predvodio na izborima imala najviše šanse protiv Aleksandra Vučića?

Jelena Đorđević: Đokić svakako ne liči na Magyara. On je akademska ličnost, nije političar, ali je čovek koji je pokazao dostojanstvo u svim ovim događajima kod nas. On nije ni na koji način uprljan čovek. Ja nisam sigurna da bi mogao da poseti 16 gradova nedeljno kao što je to, kako kažu, radio Magyar.

Ali to uopšte nije bitno s obzirom da Đokić zaista ima ugled i malo je onih koji mogu nešto da mu zamere. Kad bi on predvodio studentsku listu, mislim da bi zaista mogao da zadovolji tako raznoliko biračko telo kao što je naše.

Srbija se, nažalost, do sada vezivala za destruktivne ličnosti kao što su Milošević i Vučić. Ljudi se sa njih vezuju zato što se plaše. "Bezgranična ljubav" prema Vučiću pre svega je rezultat činjenice što je bar polovina ljudi, koji glasaju za njega, uplašeno.

Čitajte:

Komesarka za proširenje sa rektorom Beogradskog univerziteta o autonomiji

Srbija je siromašna zemlja koja je trenutno u mnogo goroj ekonomskoj situaciji, nego pre sedam, osam, deset godina. Ljudi se plaše za svoju egzistenciju, a danas su plaše i za svoj život. Vidimo da se pale radnje, da se pale autobusi, da se upada u stanove, da se mlati.

Javni diskurs, pa čak i onaj sa skupštinskih govornica, može da izazove zaista tragične posledice. Ljudi od ugleda koji pripadaju intelektualnoj eliti do sada nisu dobro prolazili u našem narodu. Moguće je da Đokić bude izuzetak zbog svog karaktera, odmerenosti i stručnosti.

On je čovek koga ljudi poštuju i zaista zaslužuje da bude na čelu liste. Ali da bi antirežimski blok pobedio, moramo biti uključeni svi mi sa velikim M. Celokupno društvo mora biti u kampanji od najmlađeg do najstarijeg.

Marko Vujić: Ni bih pravio paralelu između Đokića i Magyara. Profesorka Đorđević je lepo rekla da ne vidi rektora kao nekoga ko u političkoj kampanji obiđe 16 gradova nedeljno.

U poslednje dve godine, otkako je formirao Tisu kao svoju političku partiju, Peter Magyar je obišao svaki kutak Mađarske. Rektor Đokić je čovek iz akademske sfere, profesor univerziteta, među njima je razlika u godinama, ali, rekao bih, i u temperamentu.

Đokić je novo lice koje nema nikakve repove, posebno ne političke. Premda ne treba sumnjati da će mu, ako bude nosilac studentske ili antirežimske liste ukoliko bude jedna kolona, iznaći barem pet, šest lažnih neuralgičnih tačaka kao što pronađu svakom kritičaru režima.

Ali na to se ne treba obazirati. Njegov veliki kvalitet je neverovatna smirenost u donošenju odluka i blaga, pomirljiva retorika, ali vrlo jasna i dosledna. On je, rekao bih, startovao sa jedne minus situacije. Kada je postao rektor, njegova pozicija uopšte nije bila tako sjajna budući da su neki mediji proglasili da je rektor po ukusu Aleksandra Vučića, ali je on svojim radom pokazao da je pre svega profesionalac i da s pravom zaslužuje da bude na čelu takve institucije kao što je Univerzitet u Beogradu.

Pokazao je kako se prilježnim radom, zasnovanim na kompetentnosti i profesionalnosti, mogu da ostvare sjajni rezultati. U komplikovanoj situaciji, u kojoj se univerzitet našao, delovao je odlučno i smireno. On nije čovek zapaljivog karaktera.

Mi u Srbiji volimo takve lidere, tražimo ljude koji treba da nas vode. Rekao bih da od Karađorđa do danas nekako kontinuirano imamo želju za čobaninom našeg stada, pitamo se ko je taj koji će da nas vodi. Nikako da shvatimo da moramo izgraditi institucije koje će funkcionisati po zakonu, da te institucije treba da nose sistem, a ne moćni pojedinci.

Datum izbora

Omer Karabeg: Vučić je ovih dana izjavio da će se do Đurđevdana, znači do 6. maja, ili neki dan kasnije, znati kada će biti raspisani izbori. Pre toga je najavio da bi izbori mogli da budu do 10. jula ili od septembra do kraja godine. Dosada je otezao, a sada mu se, izgleda, žuri. Da li želi da studente i opoziciju uhvati na spavanju pošto još nema dogovora kako će izaći na izbore?

Jelena Đorđević: Postoje dva odgovora na ovo pitanje. Prvi je - Vučiću ne možemo ništa verovati. To što je on obećao da će 6. maja reći kada će biti izbori ne znači da će to stvarno i da se dogodi. To je prvi odgovor, a drugi je da verovatno hoće da uhvati studente na spavanju, mada mi u stvari ne znamo do koje mere su oni uspavani, i da zakaže izbore usred ispitnog roka i usred leta kada uglavnom populacija, koja bi glasala protiv njega, ide na godišnji odmor.

Apsolutno me ne bi čudilo da mu njegove mračne kalkulacije govore da bi to bio najbolji momenat za izbore. I bojim se da će možda zaista tako i da bude zbog toga što se njegova cela politika svodi na blef, kalkulacije i laži. Ne znam da li to može jer mislim da po zakonu mora da postoje bar tri meseca da se pripremi kampanja.

Jelena Đorđević: Vučiću ne možemo ništa verovati

Ali s obzirom da oni menjaju i pravila, i zakone, i Ustav po sopstvenoj želji, to me ne bi začudilo. Možemo, dakle, očekivati sve najgore, ali isto tako možemo očekivati da se 6. maja ništa neće ništa dogoditi i da će on i dalje odlagati izbore.

Marko Vujić: Mislim da Vučić bira najmanje loše rešenje po sebe. Ne najbolje, jer ne vidim bilo koji trenutak koji je dobar za raspisivanje izbora za Srpsku naprednu stranku i njega lično. Njihov rejting je u ovom trenutku toliko nizak da ne znam koji bi datum izbora za njih mogao biti povoljan. Da li je možda najmanje loše rešenje da izbore raspiše u periodu godišnjih odmora? Ali onda bi trebao imati podatke koliko bi njegovih glasača, a koliko antirežimskih bilo na godišnjem odmoru.

Što se tiče studenata, oni su pokazali da su spremni da izgube i semestar, pa i celu školsku godinu da bi se izborili za bolje društvo u koje veruju. Ja, međutim, ne verujem da će Vučić raspisati izbore u ovoj godini. On ih može odugovlačiti sve do kraja 2027. Mislim da će tako i biti ukoliko se nešto krupno geopolitički ne promeni. Jer na unutrašnjoj političkoj sceni ne vidim nikakav faktor koji može da promeni odnos snaga kad je reč o podršci Srpskoj naprednoj stranci i antirežimskom bloku.

Da zaključim, verovatno je najmanje loše rešenje za Aleksandra Vučića i njegovu stranku da izbori budu u periodu godišnjih odmora. Ukoliko ih tada ne bude, ne verujem da ćemo ih uopšte imati u ovoj kalendarskoj godini.

'Doviđenja, vidimo se u nekom drugom filmu'

Omer Karabeg: Kakav god bio, Orban se gospodski poneo prilikom poraza. Čim su stigli rezultati, odmah je priznao poraz i čestitao pobedniku. Nije bilo nikakvog odugovlačenja, niti pokušaja manipulisanja. Kako bi se Vučić ponašao kada bi izgubio izbore? Da li bi priznao poraz?

Jelena Đorđević: Ne. On ne bi priznao poraz. Obojica su autokrate, korumpirani, sebe su identifikovali sa državom. Sve to stoji. Međutim, u pitanju su dve različite ličnosti. Vučićev mentalni sklop je drugačiji. Njime vladaju ne samo volja za moć i želja za vlašću, već i osvetoljubivost i bolesna narcisoidnost.

Pošto ima falange crnokošuljaša, pošto je policiju potpuno pretvorio u svoju ličnu vojsku, on može da se na najagresivniji nasilnički način suprotstavi izbornim rezultatima. On bi učinio sve što je u njegovoj moći da stane na put pobednicima izbora ukoliko bi to bio antirežimski blok. Nemam ni trunčice poverenja da bi on kao gospodin čovek mogao da kaže - čestitam vam.

Marko Vujić: Ukoliko bi Vučićev poraz bi tako ubedljiv kao što je bio Orbanov. mislim da postoji šansa da bi mogao da džentlmenski prihvati poraz. Orban je priznao i uputio čestitke dva sata nakon zatvaranja birališta kada su stigli rezultati iz onih uporišta gde je očekivao pobedu i kada je video da apsolutno gubi na svim frontovima.

Nisam siguran da li bi tako postupio da je rezultat bio, recimo, 54:46 i da u tom slučaju ne bi išao na marifetluke raznih vrsta. Ali kada je rezultat 60 prema 30 posto i kada je razlika u korist Magyara bila nekih milion glasova, šta mu je drugo preostalo? Nije mogao govoriti ni o kakvoj izbornoj krađi jer je on napravio izborni sistem koji mu odgovara, naprosto nije imao bilo kakav manevarski prostor da ospori izborne rezultate.

Čitajte:

Srbija sa Vučićem od balansiranja do distanciranja

Ukoliko u Srbiji budu neizvesni rezultati, nisam siguran da ćemo imati miran kraj izbora. Kad to kažem, ne priželjkujem nikakvo nasilje iako ga već godinu dana imamo na ulicama gde tokom protesta policija prekoračuje ovlašćenja, pa građani imaju utisak da su protiv njih kriminalci, a ne policajci.

Omer Karabeg: Vi mislite da bi Vučić priznao poraz ako bi bila ogromna razlika kao u Orbanovom slučaju, a ne bi ako bi rezultat bio tesan.

Marko Vujić: To mogu da zamislim, ali u svakom slučaju ne mogu da zamislim da bi Vučić postupio kao Boris Tadić koji je, kada 2012. godine izgubio izbore od Tomislava Nikolića rezultatom 51:49, čestitao svom rivalu, a građanima se obratio rečima: “Doviđenja, ljudi, vidimo se u nekom drugom filmu“.

Jelena Đorđević: Milo mi je što mladi kolega uzima u obzir mogućnost da Vučić izgubi sa tako velikom razlikom kao Orban.

Marko Vujić: Nada umire poslednja. A mislim da nas naši studenti motivišu da verujemo u nešto takvo.