Država će umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. marta nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kojoj je prisustvovao.
On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom.
Vučić je rekao da Srbija godišnje oko dve milijarde evra za budžet prikupi od akcize na naftu, što je najveći akcizni prihod.
Pre nedelju dana, država je već smanjila akcize za 20 odsto na naftne derivate, što prema Vučićevim rečima, državu košta 35 miliona evra mesečno.
Pre toga, nameti države činili su više od polovine cene litra benzina i evrodizela koju su potrošači plaćali na pumpama.
Vučić je rekao da Srbija raspolaže dovoljnim rezervama nafte, naftnih derivata i gasa.
Usled sukoba na Bliskom istoku došlo je do poremećaja na svetskom tržištu naftom i naftnim derivatima i rasta cena. Te posledice osećaju se i u Srbiji.
Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko sedam odsto.
Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Prema poslednjem preseku od 20. marta, cena po litru benzina iznosiće 188 dinara (1,60 evra), a cena evrodizela 212 dinara (1,80 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva.
Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.
Čitajte: Srbija ograničava cene goriva, zabranom izvoza pogođene zemlje susedi