Dve nedelje nakon što je Srbija otvorila fabriku za proizvodnju robota kineskog proizvođača, Vojska Srbije prikazala je na velikoj vojnoj vežbi naoružane četvoronožne robote koji su delovali zajedno sa vojnicima.
Upotreba robota pokazana je tokom vojne vežbe održane 13. septembra, na poligonu "Pešter" oko 280 kilometara južno od Beograda.
Usledila je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 29. avgusta, prilikom otvaranja fabrike robota u Šapcu na zapadu Srbije, najavio da će se kineski naoružani roboti u službi Vojske Srbije moći videti "u roku od 15 dana".
Sa planom, kako je rečeno, proizvodnje više hiljadu robota godišnje fabrika je otvorena kroz strateško partnerstvo dve kompanije Minth i AGIBOT, te Vlade Srbije.
Naoružani četvoronožni roboti prikazani na "Pešteru", podsećaju na D1 Max Pro, industrijskog robota kompanije AgiBot. Međutim, i dalje nije jasno da li su roboti prikazani na vojnoj vežbi sastavljeni u Srbiji.
Vojska Srbije nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) gde su robotski psi proizvedeni.
Robot-pas viđen tokom vojne vežbe "Viktor 2026", na fotografiji Ministarstva odbrane Srbije.
Četvoronožni roboti korišćeni na vojnoj vežbi "Pobednik 2026" na jugozapadu Srbije bili su, prema zvaničnim navodima, naoružani protivoklopnim raketama "Osa", automatskim puškama i bacačima granata kalibra 40 mm.
Na snimcima se vidi kako četvoronožni roboti pucaju iz automatskog oružja i ulaze u improvizovani objekat dok se vojnici kreću uz njih.
S obzirom na to da fabrika robotike u Šapcu ima za cilj proizvodnju hiljadu do dve robota humanoidnih robota godišnje, snimci sa vojne vežbe podstakli su bojazni da bi se sa Balkana mogle pojaviti čitave armije robotskih pasa-ubica. Međutim, prema mišljenju posmatrača, malo je verovatno da će se to dogoditi u skorije vreme.
"Srbija će se verovatno suočiti sa istim problemima zbog kojih su vojske počele da preispituju uvođenje robotskih pasa u upotrebu", rekao je za RSE Džerad Keler (Jared Keller), američki stručnjak za tehnologiju naoružanja.
"U poređenju sa drugim bespilotnim platformama, četvoronožni roboti i dalje zahtevaju značajan razvoj kako bi se prevazišli problemi u vezi sa pouzdanošću i dometom", dodao je Keler.
Četvoronožni roboti ulaze u improvizovane objekte tokom vojne vežbe na poligonu "Pešter", 13. septembra 2026. godine.
Ukrajinska vojska privukla je veliku pažnju javnosti nakon što je u avgustu 2024. godine objavila informacije o tome da njeni vojnici koriste pse robote.
Međutim, tokom dve godine koje su usledile, ovi roboti su se retko mogli videti na bojnom polju. U istom periodu, kopneni dronovi na točkovima našli su široku primenu među jedinicama na prvoj liniji fronta.
Predstavnik Brave1, ukrajinske inicijative koja stoji iza mnogih inovacija koje ta zemlja koristi u ratnoj zoni, saopštio je za RSE da dronovi na točkovima "mogu biti pogodniji (od četvoronožnih robota) za određene zadatke zbog nosivosti, izdržljivosti i mogućnosti korišćenja u misijama na velikim udaljenostima".
Brave1 nije direktno odgovorio na pitanje da li su četvoronožni roboti postepeno izbačeni iz ukrajinskih ratnih operacija, ali je naveo da "platforme na nogama mogu da imaju prednosti na teškom terenu ili prilikom savladavanja prepreka".
Ukrajinski kopneni dron na točkovima Spajder (Spider), koji koristi vojska te zemlje, težak je 50 kilograma, ali može da nosi teret težine do 100 kilograma. Poređenja radi, napredni četvoronožni robot iste težine kao Spajder može da ponese svega deset kilograma tereta. Beograd, pak, tvrdi da njihov "pas robot" ima maksimalnu nosivost od 50 kilograma.
Robotski psi su mehanički daleko složeniji od dronova na točkovima. Svakom četvoronožnom robotu potrebno je oko dvanaest zasebnih morotra, uz složen sistem senzora.
Takva mehanička složenost povećava potrošnju baterije i verovatnoću kvarova, a istovremeno podiže cenu tehnologije.
Ranjenik ukrajinskog grada Družkivke evakuisan je kopnenim dronom u julu 2026. godine.
Srpsko predstavljanje četvoronožne tehnologije namenjene za borbenu upotrebu dolazi u trenutku kada Beograd u svoj arsenal sve više uvodi napredne kineske sisteme naoružanja, uključujući raketne sisteme i bespilotne letelice.
Gotovo šezdeset odsto srpskog uvoza naoružanja u periodu od 2020. do 2024. godine, po carinskim podacima u koje je RSE imao uvid, poticalo je iz Kine.
I Evropska unija i Sjedinjene Države nagovestile su sve veću zabrinutost zbog odnosa koji Peking i Beograd nazivaju svojim "čeličnim prijateljstvom".
Portparol američkog Stejt departmenta rekao je za Balkanski servis RSE da će "buduće ekonomske mogućnosti Srbije u velikoj meri zavisiti od investicija, političkih odluka i izbora partnerstava koje danas pravi". Beograd je takođe pozvan da bira "pouzdane izvore i dobavljače opreme i tehnologije veštačke inteligencije", kao i "pouzdane partnere poput Sjedinjenih Država".
Keler kaže da bi javno predstavljanje naoružanih četvoronožnih robota u Srbiji moglo imati više veze sa geopolitičkom slikom koju zemlja želi da pošalje nego sa stvarnom strategijom na bojnom polju.
"Lideri srednje rangiranih sila često javno predstavljaju napredno naoružanje kako bi demonstrirali tehnološku moć, čak i kada iza tih sistema često ne stoje jasno definisane taktike i doktrina koje predstavljaju osnovu za stvarne borbene operacije", rekao je.