Holandska vlada ne podržava nastavak pristupnih pregovora između Evropske unije i Srbije otvaranjem Klastera 3 zbog stanja u oblasti vladavine prava, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Hagu.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Holandije u izjavi za RSE podsetio je da je Evropski savet još u zaključcima iz 2024. godine naveo da je ključno da Srbija ostvari značajan dalji napredak, između ostalog, u oblasti vladavine prava.
Čitajte:
U julu moguć nastavak pristupnih pregovora Srbije, potezi vlasti otežavaju pozitivne napore unutar EU"Procena vlade Holandije o Paketu proširenja za 2025. godinu i dalje važi: otvaranje Klastera 3 u ovom trenutku ne bi bilo zasnovano na zaslugama, imajući u vidu zabrinutost u pogledu vladavine prava", navodi se u odgovoru portparola Ministarstva spoljnih poslova Holandije.
Kako RSE saznaje iz diplomatskih izvora, najmanje pet država članica Evropske unije ne podržava otvaranje Klastera 3. Pored Holandije, koja je ovaj stav zvanično potvrdila, među zemljama koje se protive nalaze se, između ostalih, tri baltičke države i Švedska.
Razlozi za protivljenje uglavnom se odnose na stanje u oblasti vladavine prava, dok se kod pojedinih država, kako je RSE-u rečeno, ne može zanemariti ni činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Neuvođenje sankcija Rusiji bio je prvi razlog zbog kojeg je proces pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom praktično blokiran od decembra 2021. godine. U međuvremenu je došlo do pogoršanja stanja u oblasti vladavine prava, što je odraženo u izveštajima Evropske komisije.
U poslednjem non-pejperu o vladavini prava, Evropska komisija je navela da Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija, koje i dalje predstavljaju glavnu prepreku za nastavak pristupnih pregovora sa EU.
EU izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju slučajeva korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare, kao i zbog pogoršanja izbornog okruženja.
Čitajte:
Korupcija ne slabi, pritisak na medije raste, iz izveštaja EU o SrbijiKlaster 3 odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja. Evropska komisija je još 2021. godine ocenila da su ispunjena merila za njegovo otvaranje.
Kako je RSE već izvestio, u evropskim institucijama razmatraju se mogućnosti da Srbija tokom jula dobije ohrabrujuće političke signale, u trenutku koji se u Briselu ocenjuje kao povoljan za politiku proširenja. Tu inicijativu podržavaju i pojedine države članice, uključujući Francusku.
Međutim za otvaranje ili zatvaranje klastera u pristupnim pregovorima neophodna je saglasnost svih država članica Evropske unije.
Beograd očekuje odluku tokom jula
Zvanični Beograd smatra da je krajnje vreme da Evropska unija odobri otvaranje Klastera 3 u pregovorima o članstvu Srbije.
Ambasador Srbije pri Evropskoj uniji i glavni pregovarač u pregovorima o članstvu, Danijel Apostolović, kaže da želi da veruje da će države članice doneti odluku o otvaranju ovog klastera tokom jula.
"To bi bilo važno, ne samo za Srbiju, već i za EU. Po oceni Evropske komisije, mi smo za to bili spremni još pre pet godina. Zato očekujem da će države članice ostati dosledne principu zasnovanom na zaslugama i da će uvažiti preporuku Evropske komisije, koja je pet puta ponovljena u njenim izveštajima", rekao je Apostolović za RSE.
On ističe da vlasti u Beogradu ozbiljno rade na ispunjavanju reformskih obaveza. Navodi da su završeni brojni važni koraci, uključujući usklađivanje seta pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, ispunjavanje preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, kao i izbor članova Saveta REM-a.
'Izuzetno naivno' očekivati da će Srbija ispuniti preuzete osobe
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike smatra da je očekivanje da će vlast u Beogradu primeniti suštinu preuzetih obaveza iz pristupnih pregovora "izuzetno naivno". Podseća da je Srbija poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, otvorila pre gotovo jedne decenije.
"Umesto da, u skladu sa preuzetim obavezama, unapređuje standarde u ovoj oblasti, realnost u Srbiji, kao i brojni nezavisni izveštaji uglednih međunarodnih organizacija, pokazuju upravo suprotno", rekao je Majstorović za RSE.
On ukazuje da se slična situacija beleži i u poglavljima 25 i 26, koja se odnose na nauku i obrazovanje i koja su privremeno zatvorena još pre deset godina.
Zbog pritisaka na univerzitete tokom prethodnih godinu i po dana, upozorava, nije isključeno da bi moglo doći čak i do njihovog ponovnog otvaranja.
Čitajte:
Na putu ka EU za Crnu Goru, Albaniju i Srbiju po jednom pitanju nema popuštanjaTo bi, smatra Majstorović, predstavljalo presedan u pristupnim pregovorima, ali i jasan pokazatelj ozbiljnog nazadovanja izazvanog potezima vlasti.
"Imajući sve ovo u vidu, neozbiljno je razmišljati o otvaranju Klastera 3 kao svojevrsnoj panaceji, posebno imajući u vidu da se u njemu nalazi oblast medija, koji su u najvećoj meri pod kontrolom režima, i verovati da će zbog protokolarnog čina otvaranja Klastera režim pristati da se odrekne kontrole na kojoj počiva njegova moć, pored kontrole ekonomskih tokova i bezbednosnog aparata. Isto tako, teško je očekivati da će otvaranje Poglavlja 19 u okviru Klastera 3 dovesti do odustajanja od mehanizama kontrole zapošljavanja u javnom sektoru koji se koriste za političke pritiske i ucene zaposlenih u izborne svrhe", ocenio je Majstorović.
Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila u martu 2012. godine, a pristupni pregovori formalno su otvoreni u januaru 2014. godine. Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, otvorena su 22, dok su dva privremeno zatvorena.
Od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Nekada smatrana predvodnikom evropskih integracija u regionu, u međuvremenu je izgubila tu poziciju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, zastoja u sprovođenju reformi i nedovoljnom napretku u pristupnim pregovorima.