Srbija ograničava cene goriva, zabranom izvoza pogođene zemlje susedi

Nestašica i kanistera sa gorivom na pumpama u Srbiji za sada nema.

Građane sa kojima je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) više brine rast cena goriva, do kojeg bi mogla dovesti kriza na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata usled rata u Iranu.

"I kad je bila hiperinflacija, plaćali smo kanister 50 evra, neko će to uvek morati da plati, da li mušterija ili neko drugi, to je pitanje", tako situaciju sumira beogradski taksista Slavko, prisećajući se devedesetih godina, kada je Srbija zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji bila pod međunarodnim sankcijama.

"Ne može da bude nestašice goriva, može samo da bude skuplje", kaže njegov sugrađanin Aleksandar.

Rat u Iranu ušao je u drugu nedelju. Usled sukoba na Bliskom istoku, došlo je do povećane tražnje za naftom, što je uslovilo i rast cene tog energenta na svetskom tržištu.

Barel nafte je u ponedeljak premašio 100 dolara, prvi put od 2022, kada je došlo do poremećaja na tržištu usled ruske invazije na Ukrajinu.

Čitajte: Države Zapadnog Balkana pred rastom cena nafte i gasa

Goriva u Srbiji će biti, uverava građane predsednik države Aleksandar Vučić. U izjavi od 9. marta rekao je da Srbija raspolaže rezervama nafte i naftnih derivata za 90 dana.

Na skladištenju i povećanju rezervi, vlasti u Beogradu počele su da rade nakon što se Naftna industrija Srbije našla na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog većinskog ruskog vlasništva.

U periodu kada rafinerija nafte u Pančevu u sastavu NIS-a, inače jedina u kojoj se prerađuje sirova nafta u zemlji, nije radila usled sankcija, povećan je i uvoz gotovih naftnih derivata, najvećim delom iz Mađarske.

Vlada je na aktuelnu krizu odgovorila privremenom merom zabrane izvoza naftnih derivata. Time su pogođene susedne Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je prošle godine iz Srbije izvezeno najviše benzina i evrodizela.

Kakvi su efekti na rast cena goriva?

Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko četiri odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Prema poslednjem preseku od 6. marta, cena po litru benzina iznosi 184 dinara (1,56 evra), a cena evrodizela 203 dinara (1,73 evra).

Ovim su se cene praktično vratile na nivo iz januara 2025. kada se Naftna industrija Srbije našla na listi sankcija SAD-a.

Šta kažu u naftnim kompanijama?

U Naftnoj industriji Srbije, koja ima najveći broj benzinskih stanica u Srbiji, naveli su za RSE da se prodaja goriva odvija uobičajeno i bez prekida.

"U uslovima globalne krize i makroekonomskih okolnosti na koje kompanije nema uticaj, povećani su rizici poslovanja", ukazali su u NIS-u i dodali da u odnosu na razvoj situacije preduzimaju mere kako bi obezbedili sigurnost snabdevanja.

Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) kaže za RSE da bi se, u slučaju da mere države o ograničenju cene goriva u ovom obliku potraju dok cene na svetskom tržištu rastu, to negativno odrazilo na naftne kompanije koje posluju u Srbiji.

"Nije održivo da cena po kojoj se prodaje motorno gorivo ne može da pokrije nabavnu cenu i osnovne troškove rada jedne benzinske stanice, a kamoli da je manja od nabavne cene, što bi kod nas uskoro moglo da se dogodi", pojašnjava Mićović i dodaje da će u tom slučaju potrošači nailaziti na benzinske stanice bez goriva.

Jedini način da se ublaži uticaj globalnog rasta cena nafte i derivate nafte na cene goriva, u svim zemljama koja ne mogu da zadovolje potrebe za naftom iz domaćih izvora, pa tako i u Srbiji, vidi u smanjenju akcize na gorivo koje propisuje država.

Podaci UNKS pokazuju da ukupni nameti države, koji čine akciza, naknade (za formiranje obaveznih rezervi, za energetsku efikasnost, za markiranje i naknada za monitoring kvaliteta) i porez na dodatu vrednost premašuju polovinu cene goriva na pumpama.

Kakvi se efekti očekuju od mera Vlade?

Kako bi zaštitila tržište u Srbiji, Vlada je 9. marta uredbom zabranila izvoz nafte i svih naftnih derivata do 19. marta.

"Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", obrazložila je odluku Vlade ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Ovoj meri Vlada Srbije nije pribegavala još od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Kako sukob na Bliskom istoku utiče na cijene u BiH?

Prema stručnjaku za energetiku Draganu Vlaisavljeviću, zabrana izvoza naftnih derivata bila je neophodna kako bi se sačuvale državne rezerve ovih energenata.

"Zbog produženja ratnih dejstava u oblasti Bliskog istoka vrlo je neizvesno sledeće dopunjavanje rezervi Srbije kako sa stanovišta visine potrebnih finansijskih sredstava tako i sa stanovišta raspoloživosti za kupovanje na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata", ukazuje Vlaisavljević.

Uredba Vlade, dodaje, imaće pozitivne efekte na kupce.

Kada je reč o ograničavanju cene goriva na pumpama, prema Vlaisavljeviću, to bi se u slučaju nastavka rasta cene nafte na svetskom tržištu i naftnih derivata negativno moglo odraziti na naftne kompanije koje posluju u Srbiji.

"Ovo ograničenje može imati negativne poslovne efekte (do zatvaranja pumpi) u slučaju da ova uredba značajno ograničava trgovačke marže ovih kompanija", kaže Vlaisavljević.

Značajniji udar na cene, ističe, građani Srbije bi mogli osetiti ukoliko rat na Bliskom istoku potraje i onda kada država iscrpi državne rezerve. Važan faktor je i to da li će ruski Gaspromnjeft i mađarski MOL postići konačan dogovor, uz odobrenje američkih vlasti oko preuzimanja NIS-a.

Ko je pogođen zabranom izvoza?

Merama Vlade Srbije mogle bi biti pogođene zemlje regiona, u koje Srbija jedino i izvozi naftne derivate, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

U 2025. godini, Srbija je izvezla više od 127 hiljada tona benzina, od toga gotovo polovinu (48 odsto) u Bosnu i Hercegovinu.

Kada je reč o evrodizelu, izvezene količine su sedam puta manje od izvezenog benzina. Najviše tog energenta u 2025. Srbija je izvezla u Bugarsku.

Druga energetska kriza u Srbiji u šest meseci

Ovo je druga energetska kriza sa kojom se Srbija suočava u poslednjih šest meseci. Prva, usled američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, još nije gotova.

I dalje se čeka odgovor američkih vlasti na okvirni ugovor koji su potpisali mađarska MOL Grupa i ruski Gaspromnjeft o kupovini 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije.

U međuvremenu, Kancelarija za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donela je odluku da produži licencu za rad NIS-u do 20. marta.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja, NIS je 2025. godinu završio sa neto gubitkom od oko 47 miliona evra, a najveći deo tog gubitka generisan je u poslednjem kvartalu, kada je i počela primena američkih sankcija prema toj kompaniji.