Slučaj srpskih državljana osumnjičenih za špijunažu i rasističke incidente u Francuskoj i dalje u fazi istrage

Gotovo tri meseca nakon što je u Srbiji uhapšena grupa od 11 osoba, osumnjičenih za izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj, slučaj je i dalje u fazi istrage.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, u čijoj nadležnosti je ovaj postupak.

Devet osumnjičenih i dalje je u pritvoru, rečeno je za RSE u smederevskom Višem sudu. Njima je nakon hapšenja, krajem septembra određen jednomesečni pritvor ali je odlukom suda sve do danas produžavan. Dvoje osumnjičenih kojima je nakon hapšenja određen kućni pritvor, ne pominju se u odgovoru suda, odnosno nije poznato da li je i njima produžena mera.

U međuvremenu, francuski istraživački mediji nedavno su objavili nove informacije o ovom slučaju. Pozivajući se na podatke obaveštajnih službi, navode da je Francuska pribavila čvrste dokaze da je cela akcija dirigovana iz Kremlja s ciljem da "unese nemir u francusko društvo".

Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovim informacijama.

Uhapšenima u Srbiji se, pored izazivanja rasističkih incidenata, na teret stavlja stavlja i špijunaža.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenjuje za RSE da navodi francuskih službi deluju realno.

"Rusija je danas u velikom sukobu sa zapadnim državama. Francuska se tu posebno ističe, tako da to sve spada u ono što su Rusija i njene službe radile i ranije", kaže Petrović.

Čitajte: Verske i nacionalne provokacije u Parizu i Berlinu uhapšenih srpskih državljana

Širenje diskriminacije i špijunaža

U zajedničkoj akciji Bezbednosno informativne agencije (BIA) i policije, 29. septembra je u Smederevu, gradu 60 kilometara od Beograda, uhapšeno je 11 osumnjičenih zbog sumnje da su od aprila do septembra 2025. godine u Parizu i Berlinu izveli čitav niz rasističkih akcija. Navodi se da su one bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu.

Uhapšenima se na teret stavljaju krivična dela rasna i druga diskriminacija i špijunaža.

U saopštenju koje je tada objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), navedeni su inicijali uhapšenih. MUP je naveo i da je jedna osoba, sa inicijalima M.G. u bekstvu.

Ta osoba se, prema navodima policije, sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" i na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za RSE do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje ima li policija novih saznanja u vezi sa M.G.

Šta se zna o sudskom postupku?

Više javno tužilaštvo (VJT) u Smederevu još sprovodi istražne radnje u ovom slučaju, rekli su u kratkom pisanom odgovoru za RSE iz ove institucije.

"Postupak se trenutno nalazi u fazi istrage, te obzirom na ovu činjenicu, zbog interesa samog postupka, ne možemo iznositi druge informacije", navodi Tužilaštvo.

VJT je 30. septembra saopštilo da je saslušalo sve uhapšene, da je njih osam iznelo odbranu, dok se troje branilo ćutanjem.

"Prema licima osumnjičenim da su izvršili krivično delo špijunaža, pritvor nije ukinut već je produžen rešenjima ovog suda i to četvorici osumnjičenih do 25. decembra, a petorici osumnjičenih do 26. decembra", navodi se u odgovoru Višeg suda u Smederevu.

Čitajte: Pritvor državljanima Srbije osumnjičenim za incidente u Francuskoj i Nemačkoj

Smederevsko tužilaštvo nije odgovorilo na pitanje RSE da li u ovom slučaju sarađuje sa kolegama iz Francuske. Odgovor nije stigao ni iz francuskog tužilaštva u Parizu.

Srbija, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, ima bliske odnose i sa Rusijom. Jedina je evropska zemlja koja nije uvela sankcije Moskvi, od početka pune vojne invazije na Ukrajinu pre skoro četiri godine.

Prema rečima Predraga Petrovića iz nevladinog BCBP-a, epilog istrage u Srbiji će zavisiti od toga koliko bude jak pritisak spolja.

"I do ovog hapšenja i pokretanja ove istrage je došlo upravo pod spoljnim uticajem. Dakle, tek kad su se pojavile informacije i kada je Francuska praktično stavila naše državne institucije pred svršen čin, onda one nisu imale kuda i morale su da postupaju", kaže Petrović.

Uloga Rusije

Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj ove godine.

Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza.

Tri i po meseca kasnije dogodio se i drugi incident, ovog puta usmeren prema muslimanskoj zajednici. Ispred devet džamija u Parizu je početkom septembra ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Pariski Mond (Le Mond) je krajem septembra, nekoliko dana uoči hapšenja u Srbiji, objavio da francuski istražni organi sumnjaju da je organizator incidenata državljanin Srbije, a da trag vodi ka ruskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji GRU.

Međutim, u tom trenutku francuski istražitelji nisu imali konkretne dokaze o ruskoj umešanosti.

Dva meseca kasnije, istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine.

Prema sažetku izveštaja, u koji su novinari pariskog portala imali uvid, Kremlj nastoji "da poveća tenzije" između jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj "kako bi posejao podelu unutar francuskog društva i oslabio nacionalnu koheziju".

Predrag Petrović napominje da ovaj način rada nije neuobičajen za istočnoevropske službe bezbednosti.

"One takvim incidentima nastoje da izazovu različite sukobe u zajednicama čiji su odnosi osetljivi, kako bi destabilizovali društvo u kojima one žive. Rusija i njene službe su to radile od ranije", kaže Petrović.

Kakva je uloga srpskih državljana?

Nakon skrnavljenja jevrejskih spomenika 30. maja, francuska policija je uhapsila trojicu srpskih državljana u gradu Antibu na jugu zemlje. Prema pariskom tužilaštvu, identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima.

U drugom incidentu, sa svinjskim glavama ispred džamija u Parizu početkom septembra, naknadna krivična istraga u Francuskoj pokazala je da su dva muškarca kupila deset svinjskih glava od uzgajivača svinja u Normandiji, nekoliko sati pre nego što se incident dogodio.

Nakon što su sproveli akcije, ovi ljudi su se provukli preko francusko-belgijske granice u automobilu sa srpskim tablicama, piše Mediapart.

Prema obaveštajnim podacima u koje su novinari tog portala imali uvid, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić. On, prema informacijama bezbednosnih službi, nikada nije ušao na teritoriju Francuske, ali je koordinisao sve aktivnosti.

Čitajte: Tragovi ruskih obaveštajaca u Srbiji

RSE nije dobio odgovor iz Višeg tužilaštva u Smederevu o tome koliko njihova istraga potvrđuje informacije iz Francuske. Objašnjavaju da o detaljima ne mogu da govore u cilju dalje istrage.

Iz odgovora nije jasno ni da li se među osumnjičenima nalazi i Aleksandar Savić kojeg, prema pisanju Mediaparta, imaju na radaru francuske obaveštajne službe.

"Činjenica je da je Srbija neka vrsta poligona za širenje ruskog uticaja, ne samo na Zapadnom Balkanu, nego i u Zapadnoj Evropi, jer mi imamo veoma razvijenu dijasporu tako da Srbija dođe dobar akter za vršenje takvih obaveštajnih operacija", zaključuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ovo nije prvi put da se državljani Srbije dovode u vezu sa organizovanjem incidenata u drugim državama a iza kojih stoji Rusija.

Za poslednji sličan primer saznalo se u septembru ove godine.

U Srbiji su tada uhapšene dve osobe osumnjičene za organizovanje borbene obuke za izazivanje nereda u Moldaviji pred parmalentarne izbore 28. septembra.

Na slučaj su signalizirale moldavske vlasti koje su upozorile na postojanje kampova u Srbiji tvrdeći da ih je organizovala ruska tajna služba.

U saopštenjima srpske policije i tužilaštva, Rusija nije pominjana dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon hapšenja rekao da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi".