Politički život u Srbiji karakteriše značajna polarizacija i stalne tenzije između vlasti predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće većine, s jedne strane, i opozicionih stranaka i civilnog društva, s druge strane. Široko rasprostranjeni protesti, koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, doveli su do pojave studentskog pokreta, koji nastoji da depolitizuje državne institucije i bori se protiv korupcije, ali koji se još nije etablirao kao nova politička snaga.
Ovo su ocene Rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PACE).
U usvojenom dokumentu izražava se zabrinutost zbog nedostatka dijaloga između vladajuće većine i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa i institucionalne kontrole, korupcije, pretnji slobodi udruživanja i izražavanja, kao i zbog zarobljavanja medija i čestog organizovanja vanrednih izbora.
Ocenjuje se da je zabrinjavajuće to što su, od opštih izbora 2000. godine, svi osim dva parlamentarna izbora u Srbiji bili vanredni.
"Iako je to pravno moguće, često organizovanje izbora u kratkim intervalima remeti funkcionisanje demokratije i državnih institucija, bez obzira na to koje su političke snage na vlasti", navodi se u usvojenom dokumentu.
Vlasti u Srbiji se pozivaju da se uzdrže od korišćenja vanrednih izbora kao mehanizma za sticanje političke prednosti i da omoguće demokratski izabranim poslanicima da ispune svoj ustavni mandat i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa ustavnim rasporedom.
Traži se i da se što pre izmene pravosudni zakoni usvojeni u januaru.
Izmene takozvanih Mrdićevih zakona bi, prema tekstu Rezolucije, trebalo da odražavaju preporuke Venecijanske komisije.
Čitajte:
Smenjeni tužioci u Srbiji vraćeni na pozicije nakon preporuke Venecijanske komisije Venecijanska komisija: Srbija nije primenila sve preporuke za izmene 'Mrdićevih zakona'Od vlasti u Srbiji se takođe traži da nastave dalju reformu pravosuđa i tužilaštva u skladu sa standardima Saveta Evrope.
Posebna zabrinutost u usvojenoj Rezoluciji izražava se povodom stanja slobode udruživanja i izražavanja u Srbiji.
Osuđuju se odmazda, mere zastrašivanja (uključujući nadzor, fizičke napade i pretnje smrću) i kampanje blaćenja protiv aktivista civilnog društva, branilaca ljudskih prava, novinara i nezavisnih medija.
"Kao prioritet, vlasti bi trebalo da zaustave ove loše prakse i obezbede povoljno okruženje za ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i izražavanja uopšte. Takođe bi trebalo da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih zakonodavnih mera koje bi mogle da ograniče ove slobode, da nastave strukturirani dijalog sa civilnim društvom i obezbede medijski pluralizam", navodi se u usvojenom tekstu.
Ocenjuje se i da ozbiljna kršenja javnih sloboda – slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja – utiču na celokupno funkcionisanje demokratije u Srbiji.
Od Srbije se traži da uloži održivije napore kako bi ispunila svoje obaveze kao država članica Saveta Evrope, kao i da sprovede reforme u skladu sa evropskim standardima u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava.
Izveštaj je izrađen nakon posete koizveštača za Srbiju, koji su jedno autori i izveštaja, Viktorije Tiblum i Junuša Emre.
Poseta je organizovana u martu ove godine, i imala je za cilj utvrđivanje činjenica.
U susretima sa predstavnicima institucija, stranaka na vlasti i opozicije, kao i civilnog društva, članovi delegacije su, kako navode autori u tekstu, razgovarali o pitanjima koja se uglavnom odnose na pad nadstrešnice u Novom Sadu, masovne proteste koji su usledili, navodnu upotrebu zvučnog oružja, reformu pravosuđa i tužilaštva, izborna pitanja, kao i stanje slobode udruživanja i izražavanja.
Prvi izveštaj o Srbiji nakon 14 godina
Od pristupanja Savetu Evrope 2003. godine, Srbija je pod monitoring procedurom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Godine 2012. usvojena je Rezolucija koja se odnosila na poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije. Tada je pozdravljen značajan napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju svojih obaveza i opredeljenja.
U toj rezoluciji Srbija je pohvaljena zbog političke stabilnosti, napora ka integraciji u Evropsku uniju i saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
U tekstu Rezolucije usvojene 23. juna navodi se da od 2012. godine Parlamentarna skupština nije razmatrala poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije, budući da je nekoliko pokušaja izrade novog izveštaja od strane Odbora za poštovanje obaveza i opredeljenja država članica Saveta Evrope (Monitoring komitet) odloženo zbog različitih razloga: čestih promena izvestilaca, pandemije COVID-a 19 i činjenice da su vanredni opšti izbori raspisani četiri puta – 2014, 2016, 2022. i 2023. godine.
"Skupština primećuje da se od 2012. godine situacija u Srbiji značajno promenila i da, uprkos određenom napretku, sada postoji ozbiljna zabrinutost u vezi sa poštovanjem principa demokratije, vladavine prava i javnih sloboda u zemlji", navodi se u usvojenom dokumentu.