Na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji 8. jula usvojena je "Beogradska deklaracija", a predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je na Konferenciji potvrđena posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava, javila je Beta.
"Potvrdili smo apsolutnu posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava, pre svega njegovom osnovnom principu, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država", rekla je Brnabić po završetku Konferencije koja je održana u Domu Narodne skupštine Srbije.
Ona je izjavila da će se sledeći takav sastanak održati u Moldaviji sledeće godine.
"Nastavljamo zajedno da radimo na evropskim reformama, razmenjivaćemo kroz ovaj format saradnje naša znanja i iskustva, pokušavaćemo zajedno da rešavamo probleme na evropskom putu", izjavila je Brnabić i dodala da se zemlje koje su učestvovale na današnjoj konkurenciji "međusobno vide kao partneri, a ne konkurenti".
Predsednik ukrajinskog parlamenta, Vrhovne Rade, Ruslan Stefančuk ocenio je da je sastanak u Beogradu bio uspešan.
"Naš sastanak je bio uspešan i uspeli smo da okupimo predstavnike parlamenata zemalja kandidata. Naš put ka Evropskoj uniji je dobra platforma za saradnju, kao što ste rekli nismo konkurenti nego smo partneri", rekao je Stefančuk.
Dodao je da između Srbije i Ukrajine ne postoje problemi "već samo potencijal za saradnju".
Kakvi su odnosi Srbije i Ukrajine?
Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine.
U Ujedinjenim nacijama glasali su za usvajanje rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put od početka ruske agresije 2022. bio je u Ukrajini u junu 2025. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi.
Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, Vučić jedini nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji.
Čitajte:
Grafiti mržnje protiv Ukrajinaca u Novom Sadu prekrečeni, uznemirenost ostalaRuske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika.
Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu.
Međutim, od početka invazije Beograd nije prekinuo veze sa Moskvom, niti je zatvorio vrata za ruske zvaničnike.