Istraživanje pokazalo da se 99 odsto kosovskih Srba protivi integraciji obrazovnog sistema

Potencijalnu integraciju srpskog obrazovnog sistema na Kosovu treba definisati kao pravno i institucionalno priznanje a ne asimilaciju, obezbediti pravnu jasnoću pre bilo kakve potencijalne promene statusa, obezbediti suštinsku koordinaciju sa zajednicom kosovskih Srba i izbeći jednostrane mere – neke su od preporuka koje proizilaze iz istraživanja "Teška pitanja pred nama: Obrazovni sistem kosovskih Srba", koje je realizovala nevladina organizacija Centar za afirmativne društvene akcije (CASA).

Istraživanje je, kako je saopšteno, sprovedeno na uzorku od 500 pripadnika albanske zajednice i 300 pripadnika srpske zajednice, sa ciljem da otvori raspravu zasnovanu na dokazima o nekim od "najosetljivijih i politički najspornijih pitanja koja utiču na odnose između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca".

Neki od glavnih nalaza istraživanja su da se eventualnoj integraciji srpskih obrazovnih ustanova protivi ukupno 99,4 odsto ispitanika iz redova srpske zajednice, njih 98,7 odsto ocenilo je da bi integracija imala negativan uticaj na položaj srpske zajednice, dok je preko 90 odsto ispitanika izabralo nastavak rada škola i Univerziteta u sistemu Srbije kao najprihvatljiviji scenario.

Takođe, više od polovine ispitanika, oko 56 odsto, navelo je da dete ne bi zadržalo u školi koja bi nakon integracije funkcionisala u kosovskom sistemu.

S druge strane, oko 52 odsto ispitanika iz redova albanske zajednice zauzima neutralan stav o tome da li odvojenost obrazovnih sistema utiče na međuetničke odnose, 60 odsto ispitanika navodi da je slabo ili uopšte nije informisano o sadržaju nastave u školama koje rade u sistemu Srbije, dok 41 odsto ispitanika ima neutralan stav prema integraciji.

Inače, pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kada je premijer Aljbin (Albin) Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje".

Evropska unija, koja posreduje dijalogom Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, ranije je za Radio Slobodna Evropa navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija rešavati pregovorima u Briselu, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima.

Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista, kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji.

Nevladina organizacija CASA u svom izveštaju preporučuje da se kao moguće rešenje za ovo pitanje razmotri uloga Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena u okviru dijaloga.

"Svako buduće rešenje treba da se zasniva na elementima koji su već dogovoreni u okviru dijaloga, uz istovremeno utvrđivanje dodatnih mehanizama neophodnih za obezbeđivanje funkcionalne i teritorijalne koherentnosti obrazovnog sistema kosovskih Srba", navodi se.

Čitajte:

Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije rekao je 3. septembra, tokom prezentacije istraživanja, da eventualna integracija srpskog obrazovnog sistema ne predstavlja asimilaciju, te da je važno izbegavati jednostrane mere i komunicirati sa srpskom zajednicom.

"Kada se govori o integraciji, Srbi je razumeju kao asimilaciju, što nije tako, ali oni tako shvataju integraciju. Ovo pitanje može izazvati masovnu migraciju među srpskom zajednicom i zato je potrebno da se ovaj osetljivi proces sprovede uz inkluzivni dijalog", istakao je Marinković.

Politikolog Ognjen Gogić, koji je radio istraživanje među srpskom zajednicom, naveo je da su rezultati pokazali da bi eventualna integracija srpskih obrazovnih ustanova u kosovski sistem neposredno uticala na učenike, studente, roditelje i zaposlene, kao i na nastavak školovanja, priznavanje kvalifikacija, institucionalne veze sa Srbijom i širi osećaj sigurnosti srpske zajednice na Kosovu.

Perspektivu kosovskih Albanaca o integraciji obrazovanja na srpskom jeziku predstavio je Ramadan Iljazi (Ilazi) iz Kosovskog centra za bezbednosne studije, koji je naveo da većina ispitanika smatra da učenici i studenti srpske nacionalnosti treba da imaju mogućnost školovanja na svom maternjem jeziku, ali isključivo u okviru pravnog i regulatornog sistema Kosova.

On je ukazao da pravni okvir Kosova već omogućava obrazovanje na srpskom jeziku, kao i primenu nastavnih planova i programa preuzetih iz Srbije, pod uslovom da ih odobri Ministarstvo prosvete Kosova.

"Ono što postojeći pravni okvir ne predviđa jeste postojanje obrazovnog sistema koji u celosti funkcioniše izvan institucionalne nadležnosti i pravnog okvira Kosova", naveo je on.

Iljazi je napomenuo i da Ahtisarijev plan, dokument na osnovu kog je proglašena nezavisnost Kosova, predviđa da opštine sa srpskom većinom imaju proširene nadležnosti u oblastima sekundarne zdravstvene zaštite i visokog obrazovanja.

Zapadne zemlje su do sada uglavnom iznele stav da se sve srpske institucije moraju integrisati u kosovski sistem, uključujući zdravstvene i obrazovne, ali da se to mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom i kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom.