"Živeti u strahu i 'digitalnom zatvoru' nije lako".
Tako novinar Slaviša Milanov za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o svojoj svakodnevici nakon što je pre dve godine otkrio da mu je policija u Srbiji instalirala špijunski softver u telefon.
U februaru 2024. godine, Milanov je nakon rutinske saobraćajne kontrole priveden u policijsku stanicu da bi ga, kako mu je rečeno, testirali na konzumaciju droga.
"Već tada mi je bilo sumnjivo, ali sam postupao po njihovim naređenjima", priča on za RSE.
Na zahtev policijskih službenika, mobilni telefon ostavio je na portirnici stanice. Test je bio negativan, a kada je pušten primetio je određene promene na svom telefonu.
Security Lab organizacije Amnesty International kasnije je utvrdio je da je u njegov uređaj tada ubačen špijunski softver.
Vlasti u Srbiji su nalaze Amnesty International-a tada negirale. Policija je saopštila je da je izveštaj "apsolutno netačan", a BIA da je reč o "besmislenim navodima".
Priča se ovde ne završava.
Dalja istraživanja Amnesty Internationala tada su otkrila široke razmere digitalnog praćenja u Srbiji, uključujući upotrebu najmanje tri različita oblika špijunskog softvera, kao i kontinuiranu zloupotrebu visoko sofisticirane tehnologije za digitalnu forenziku kompanije Cellebrite.
Čitajte:
Alat za otključavanje i preuzimanje sadržaja sa telefona i dalje u rukama srpske policijeA organizacija Human Rights Watch nedavno je došla i do novih otkrića.
Bugarske vlasti izdavale su dozvole za izvoz opreme za nadzor zemljama koje imaju dokumentovano špijuniranje aktivista, novinara, političkih oponenata vlasti i koje bi takvu tehnologiju mogle zloupotrebiti.
Među tim državama je i Srbija.
Šta stoji u dokumentima?
Dokumenti do kojih je HRW došao, pokazuju da je bugarska kompanija Circles BG imala dozvolu za izvoz u Srbiju od avgusta 2023. do istog meseca naredne godine.
"Ova izvozna dozvola odnosi se na isti vremenski period u kojem je ranije dokumentovana i upotreba alata za hakovanje mobilnih telefona i špijunskog softvera protiv nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva", kazao je za RSE istraživač međunarodne organizacije Human Rights Watch (HRW) Zach Campbell.
"Dozvola je izdata za uređaj za praćenje mobilnih telefona 'Pixel Move' kompanije Circles, koji je sposoban da presreće glasovne komunikacije, poruke i internet saobraćaj", objašnjava Campbell.
Čitajte:
Srpska obaveštajna služba počela nabavku kontroverznog softvera za nadzor još pre 10 godinaCircles je bugarska kompanija povezana sa NSO Group, izraelskom firmom koja stoji iza ozloglašenog špijunskog softvera Pegasus, korišćenog za tajna praćenja širom sveta, pa i u Srbiji.
HRW nije uspeo da utvrdi da li je kompanija ove izvozne licence i upotrebila, odnosno da li je oprema i izvezena.
To pitanje RSE je postavio nadležnima u Srbiji i Bugarskoj, kao i samoj kompaniji. Svi upiti ostali su bez odgovora.
Na nezakonita praćenja novinara i aktivista u Srbiji do sada su ukazale brojne međunarodne institucije i tela. Među poslednjima Savet Evrope u svojoj Rezoluciji o stanju demokratije u Srbiji koja je usvojena 23. juna.
Šta o svemu kažu vlasti Bugarske?
Dokumenta u koje je HRW imao uvid pokazuju podatke o izdatim dozvolama za različite zemlje za period od 2018. do 2023. godine, pri čemu je svaka dozvola važila godinu dana.
Izdala ih je Međuresorna komisija Vlade Bugarske za kontrolu izvoza i neširenje oružja za masovno uništenje. To je telo pri bugarskom Ministarstvu ekonomije i industrije.
Bugarske vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE u vezi sa kriterijumima kojima su vodile pri izdavanju dozvola za izvoz.
U ranijem odgovoru za HRW bugarski ministar ekonomije i industrije naveo je da "izvoz koji je u suprotnosti sa nacionalnim, evropskim i međunarodnim obavezama zemlje, uključujući i one koje se odnose na zaštitu ljudskih prava, nije dozvoljen".
Među zemljama u koje je kompanija Circles imala dozvole za izvoz su i Azerbejdžan, Bahrein, Brazil, Izrael, Jordan, Meksiko, Gana, Maroko, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE).
Klijenti su bile obaveštajne službe, vojni i policijski organi, regionalne vlade, podaci su HRW-a.
Zašto je sporan izvoz u Srbiju?
Zach Campbell iz HRW kaže da je "veoma zabrinjavajuće" to što je upravo Srbija među državama za koje je Bugraska izdavala dozvole za izvoz opreme za praćenje.
"Zakon u evropskim državama nalaže regulatorima zaduženim za izdavanje dozvola da prilikom odobravanja izvoza tehnologija za nadzor uzmu u obzir stanje ljudskih prava u zemljama koje su krajnje odredište", kazao je Campbell.
Više međunarodnih organizacija, među kojima i Amnesty International, upozorile su krajem na zloupotrebu izraelskog špijunskog softvera "Pegasus" u Srbiji.
Čitajte:
Život na oku tajnih službi Srbije, po izveštaju Amnesty InternationalaIstraživanje Amnesty-ja pokazalo je da su 2024. za nezakonito praćenje novinara i aktivista u Srbiji korišćeni i do tada nepoznati špijunski softver "Novispy", kao i forenzički alati za otključavanje i prikupljanje podataka sa mobilnih telefona Cellebrite.
"Redovna upotreba digitalnog nadzora odvijala se u kontekstu pojačane državne represije i ograničavanja prostora za delovanje civilnog društva", rekla je za RSE Rebecca White, istraživačica u Security Lab-u organizacije Amnesty.
"To ima zastrašujući efekat na širu javnost i stvara atmosferu straha – ljudi se, na primer, mogu autocenzurisati ili odustajati od učešća u protestima iz straha da će i sami postati meta", ukazala je.
Forenzički alat Cellebrite, ilustracija
O tome svedoči novinar Slaviša Milanov.
"Teško je živeti tako kada znate da je neko u ime države zloupotrebljava takve stvari. I danas gde god se uputim trudim se da što više ljudi obavestim o tome gde sam", kazao je Milanov.
Priča da je slučaj prijavio, podneo krivičnu prijavu, ali da do sada nije pozvan u Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Iz tog Tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem.
Čitajte:
Kompanija Cellebrite zaustavlja upotrebu forenzičkih alata u Srbiji nakon izveštaja AmnestyjaŠta se zna o kompani koja je dobila licence za izvoz?
Jedan od dvojice osnivača kompanije Circles, Tal Dilian osnovao je i kompaniju za razvoj špijunskog softvera Intellexa, sa sedištem u Grčkoj.
Sud u Atini ga je 26. februara proglasio krivim zbog toga što je špijunski softver te kompanije korišćen za nadzor grčkih novinara, političara, poslovnih ljudi i drugih osoba. On je najavio žalbu na presudu.
Sjedinjene Američke Države su mu uvele sankcije 2024. godine zbog uloge njegove kompanije u "razvoju, upravljanju i distribuciji komercijalne špijunske tehnologije", za koju je američka vlada navela da je korišćena protiv državnih zvaničnika, novinara i stručnjaka za javne politike.
Čitajte:
Globalna istraga: Zlonamernim softverom špijunirani novinari, aktivisti, disidentiAmnesty International je u jednom od svojih istraživanja iz 2024. potvrdio prisustvo mrežne infrastrukture kompanije Circles u Indoneziji.
"Ovo pokazuje da, iako je kompanija sa sedištem u EU i podložna evropskoj regulativi, alati kompanije Circles se izvoze i van Evrope u zemlje u kojima svedočimo nazadovanju građanskih sloboda i odsustvu zakona koji regulišu upotrebu špijunskih softvera", ukazuje Rebecca White iz Amensty International-a.
Pozovi EU da pojača kontrolu izvoza
I HRW i Amnesty International kritikuju Evropsku uniji zbog nedovoljne kontrole izvoza tehnologija za nadzor iz zemlja koje su članice.
Rebecca White ocenjuje da dokle god ne bude postojao stroži pristup izvozu tehnologija za nadzor, industrija špijunskih softvera nastaviće da cveta i da represivnim režimima olakšava kršenja ljudskih prava.
"Ovi nalazi trebalo bi da budu iznenađujući, ali nažalost nisu", kazala je.
"Ovo je obrazac koji se ponavlja – evropski laissez-faire (pasivan) pristup izvozu nadzorne tehnologije u praksi olakšava ozbiljna kršenja ljudskih prava", dodaje.
White napominje da u EU postoji samo jedan obavezujući okvir za izvoz nadzornih tehnologija - Uredba o robi dvostruke namene.
Prema toj uredbi, nacionalne vlasti moraju da procene da li bi alati za sajber-nadzor mogli biti korišćeni za unutrašnju represiju ili ozbiljna kršenja ljudskih prava pre nego što odobre njihov izvoz.
"Očigledno je da ona ne daje očekivane rezultate", dodala je White.
Brisel trenutno priprema reviziju sistema za kontrolu izvoza robe dvostruke namene. Očekuje se da Evropska komisija predstavi predlog do početka 2027. godine.
Iz EU do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim kritikama.
Vaš browser nepodržava HTML5
Rezolucija Saveta Evrope o Srbiji: Aktivisti i novinari na meti vlasti