Veliki planovi makedonske vlade za dijasporu, malo poverenja među iseljenicima

"Moj jedini pokušaj da dobijem konzulat u Minhenu bio je neuspešan. Nisu dostupni telefonom, a na odgovor na imjel se nedeljama čeka. Prvi korak za državu trebalo bi da bude imenovanje ambasadora koji znaju kako da rade posao, a ne 'recikliranih' političara koji se sklanjaju od očiju javnosti tako što se šalju u konzulate i ambasade. Makedonija uopšte ne vodi računa o Makedoncima u inostranstvu."

Ovako Nenad Gocevski, iseljenik u Nemačkoj koji je deset godina radio kao građevinski inženjer i inženjer bezbednosti i zaštitu na radu u tamošnjim kompanijama, komentariše nameru Vlade da ojača veze s makedonskom dijasporom u inostranstvu, što je pretočeno u predlog teksta za Nacionalnu strategiju za saradnju s dijasporom 2025-2030.

Ministarstvo spoljnih poslova i spoljne trgovine (MNFRT) objavilo je predlog na sajtu za propise Ener i očekuje komentare na njega, pošto ga je ministar Timčo Mucunski prošle nedelje predstavio javnosti.

On je rekao da je Strategija pisana u partnerstvu s dijasporom.

"Ne predstavljamo samo dokument. Predstavljamo našu posvećenost, našu zrelost i našu odlučnost kao države – da se konačno, istinski, sistematski i dugoročno posvetimo našem narodu van naših granica. Makedonska dijaspora je najveća, najsnažnija i najrasprostranjenija mreža koju naša zemlja ima", rekao je Mucunski.

Zašto se neki iseljenici ne bi vratili

Strategija za perioda od pet godina trebalo bi da poveća veze i poverenje s makedonskim iseljenicima i ojača njihov osećaj pripadnosti domovini kroz pet ključnih oblasti: konzularne i socijalne usluge, ekonomiju, saradnju u kulturi i turizmu, obrazovanje, očuvanje maternjeg jezika, sport i sportska diplomatija, investicije i spoljnu trgovinu.

Za 33-godišnjeg Gocevskog, koji je već dobio nemačko državljanstvo, to nije dovoljno da se vrati ili investira u domovinu.

"Nekakve ciljane mere za mene, a i za mnoge poznanike ovde, nisu motivacija da uspostavimo bilo kakav poslovni odnos s Makedonijom. Ono što bi me privuklo jeste iskrena borba protiv korupcije, napredak u oblastima kao što su pravosuđe, zagađenje vazduha, raspadnuta infrastruktura, pre svega železnica i javni saobraćaj. Kada ti faktori budu vidljivo poboljšani, to bi bila plodna osnova da se započne nešto. Trenutno svaka veza s Makedonijom znači samo korak unazad ka onome od čega smo se udaljili", rekao je Gocevski za RSE.

Čitajte: Novim zakonom u Severnoj Makedoniji zagađivači će nastaviti da 'legalno' zagađuju

Asja Muča radi kao dizajnerka i strateg za sistemske promene u Holandiji. Ona kaže da bi je, ako bi makedonska vlada zaista stvorila uslove za investicije, to možda motivisalo da investira i češće dolazi u Severnu Makedoniju, ali ne i da se vrati.

"Moje lične ambicije su uvek u nekom dubljem sistemskom pravcu, kao što je poboljšanje zdravstvene zaštite, obrazovnog sistema, povratak industrije u male gradove, podizanje opšte kulture ljudi... Dok god nema mesta u vrtićima, obrazovni sistem i zdravstvo su nefunkcionalni, deca umiru u diskotekama, svake nedelje ima po nekoliko fatalnih saobraćajnih nesreća i toksičan vazduh, ne znam tačno kako ćete motivisati mlade ljude da se vrate. Dok se ne obezbede osnovni uslovi za život, strategije za saradnju s dijasporom ne vrede mnogo", rekla je Muha za RSE.

Ona se našla u situaciji da je svaki njen predlog ili inicijativa, upućena nekome na uticajnoj poziciji, odbijena s izgovorom "kod nas to ne može tako lako" ili "niko neće dati novac za to".

Od oko 700.000 Makedonaca u inostranstvu trećina se ne bi vratila

Skoro trećina makedonskih iseljenika (29 odsto) ne bi se vratila u Severnu Makedoniju, u poređenju sa 24 odsto koji su odgovorili da je to "vrlo verovatno" i "verovatno".

To pokazuju rezultati ankete koju je sprovela organizacija "Makedonija 2025" i koja je navedena u predlogu teksta Strategije.

Anketa je sprovedena onlajn, među 1.436 makedonskih građana koji žive u više od 50 zemalja, na svim kontinentima, od jula do septembra 2025. godine.

Anketa je pokazala i da su najsnažniji motivi za povratak porodične veze, profesionalne mogućnosti i osećaj pripadnosti.

Čitajte: Šta najviše brine građane Zapadnog Balkana?

Transparentni zakoni i efikasne mere protiv korupcije, s druge strane, najjači su faktori za povratak i ulaganje emigranta u Severnu Makedoniju, pokazuju rezultati ankete.

U inostranstvu živi svaki treći građanin zemlje, odnosno oko 700.000 ljudi, pokazuje izveštaj Međunarodnog centra za migracionu politiku iz 2022. Makedonska dijaspora je uglavnom u zemljama EU, najviše u Nemačkoj, Švajcarskoj i Italiji. Van EU, najveće makedonske zajednice nalaze se u Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.

Prošle godine emigranti poslali 1,7 milijarde evra u domovinu

Doznake iz dijaspore čine četiri odsto ili kumulativno do 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i predstavljaju stabilan izvor deviza, zbog čega je ekonomska dimenzija jedna od najuticajnijih u odnosima s dijasporom, navodi se u Strategiji.

Prema procenama Narodne banke Severne Makedonije, iseljenici su 2024. u domovinu poslali skoro 1,7 milijardi evra.

Od toga, oko 330 miliona evra je stiglo putem banaka i brzih transfera novca od radnika u inostranstvu. Ipak, s novcem u gotovini, procenjuje se da ukupna suma od emigranata za prošlu godinu dostiže oko 1,7 milijardi evra.

To je nešto manje nego 2023. godine, kada je u Severnu Makedoniju ušlo 1,75 milijardi evra novca iz dijaspore.

"Doznake iz dijaspore su jedan od najznačajnijih i najstabilnijih izvora deviznih priliva u makedonskoj ekonomiji. Najveći deo se usmerava ka potrošnji i tekućim troškovima domaćinstava, čime se značajno podržava privatna potrošnja i lokalna ekonomska aktivnost, naročito u ruralnim i manje razvijenim regionima. Međutim, u poslednjim godinama primećuje se tendencija produktivnijeg korišćenja doznaka, kroz njihovo investiranje u male biznise, nekretnine i obrazovanje, što povećava njihovu ekonomsku ulogu", navodi se u dokumentu.

Vlada bi izdala obveznicu za dijasporu, specijalizovani finansijski instrument koji bi omogućio emigrantima da investiraju u domovinu "pod sigurnim i transparentnim uslovima", jedna je od ekonomskih mera u predlogu teksta.

Država takođe planira poreske olakšice za investicije dijaspore na domaćem tržištu, stimulisanje malih i srednjih preduzeća kojima upravljaju povratnici ili članovi dijaspore, programe za zajednička ulaganja u energetiku, agroindustriju, turizam, programe za startap inicijative i druge mere.

Čitajte: Može li Anketna komisija utvrditi ko je odgovoran za 63 mrtvih u Kočanima?

Za Damjana Petrovskog, finansijskog analitičara koji radi u Sjedinjenim Američkim Državama više od decenije, ove mere "nekako nemaju smisla" iz nekoliko razloga: prilikom prodaje obveznica treba pomenuti najvažniji detalj – kamatnu stopu, korupciju u zemlji i mogućnost za zaradu.

"Trenutno, kamatne stope na blagajničke zapise (5-10 godina) iznose 3,67 odsto i 4,10 odsto, garantuje ih Vlada SAD. Makedonija mora imati bolje kamatne stope od ovih. Takođe, ne možemo ignorisati 'oportunitetni trošak', što bi bile obveznice američkih kompanija ili berze. Ako kupujete indeksne akcije fondova (to je značajan deo celog tržišta), dobićete između 8-12 odsto godišnje. Ne vidim ekonomsku svrhu ovde, osim da se osećam patriotski", rekao je Petrovski za RSE.

On ima dilemu oko toga da li bi mogao da pronađe dovoljno plaćen posao ako bi se vratio u zemlju.

"U SAD ću uvek imati više na kraju meseca nego što bih imao u Makedoniji. Ne mislim da bih mogao da živim na istom nivou u Makedoniji", rekao je Petrovski.

Durim Zekiri, izvršni direktor Privredne komore severozapadne Makedonije (SKZM), kaže da već postoje uspešni primeri kompanija koje su osnovali iseljenici koji su se vratili i investirali u zemlju – što pokazuje da potencijal postoji.

"Ali, ključan je jednak tretman svih kompanija, domaćih i stranih. Danas, neke od kompanija u Tehnološko-industrijskoj razvojnoj zoni dobijaju značajne pogodnosti, dok se domaće kompanije, uključujući i kompanije koje su osnovali naši iseljenici, suočavaju s neravnopravnim uslovima i teže konkurišu. Potrebno je proširiti stimulativne mere van zona kako bi se stvorilo fer tržište za sve", rekao je Zekiri za RSE.

Lakši do putnih isprava, stipendija, penzija?

Strategija predviđa niz drugih mera za iseljenike, pored ekonomskih.

U delu dokumenata, to uključuje digitalizaciju diplomatsko-konzularne mreže, tako da iseljenici ne moraju fizički da dolaze u ambasade i konzulate po dokumenta. Dalje, lakše procedure za prenos penzija, za putne isprave za decu, za povrat makedonskog državljanstva i "prijem u makedonsko državljanstvo" po razmim osnovama.

U oblasti kulture i obrazovanja, Ministarstvo spoljnih poslova finansiraće projekte pravnih i fizičkih lica iz dijaspore za inicijative za promociju makedonske kulture, tradicije, jezika i identiteta u inostranstvu.

Ministarstvo prosvete bi uvelo poseban obrazovni program za decu iz dijaspore, a Agencija za emigraciju trebalo bi da obezbedi besplatne onlajn kurseve makedonskog jezika. Predviđene su i stipendije za makedonske studente iz dijaspore koji bi imali praksu u makedonskim kompanijama.

Biće otvoreni novi kulturno- informativni centri, dodeljivaće se priznanja za posebno angažovanje iseljenika, a Ministarstvo kulture i turizma će imati poseban budžet za projekte iz dijaspore.

Predviđeno je osnivanje nekoliko saveta: Saveta za ekonomsku diplomatiju, Naučnog saveta, Saveta za kulturu, Saveta za sport... Vlada će moći da imenuje specijalnog izaslanika za dijasporu, a svaka opština će pojedinačno dobijati oficire za vezu za saradnju s dijasporom.

Vlada planira da usvoji Zakon o upravljanju migracijama i integraciji povratnika i stranaca, kao i poseban Program za reintegraciju povratnika.

Kako bi se saradnja još više ojačala, ponovo će se u Skoplju organizovati godišnja konferencija za dijasporu, navodi se u Strategiji.

Zekiri iz SKZM-a kaže da iako je inicijativa dugogodišnji zahtev te komore, treba imati u vidu da će sve to biti teško da se sprovede, "jer su ti naši sugrađani napustili zemlju zbog nedostatka poverenja u državu i institucije".

Čitajte: Sumnje među mladim makedonskim ljekarima da su veze glavni uslov za dobijanje posla

"Veoma je teško ubediti naše sugrađane da otkažu investicije u zemljama koje su mnogo bezbednije u pravnom i ekonomskom smislu, kako bi došli u Severnu Makedoniju gde je neizvesnost veoma velika", kaže Zekiri.

Nacionalnu strategiju za dijasporu prvi put je napravila prethodna vlada Socijaldemokratskog saveza Makedonije i Demokratske unije za integraciju i obuhvatala je period 2011-2023. U aktuelnoj strategiji Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je to bio kvalitetan dokument, ali s minimalnom implementacijom aktivnosti, što je "poražavajuća činjenica, budući da je dokument izazvao velika očekivanja kod krajnjih korisnika, a četiri godine su potrošene na iščekivanje aktivnosti koje nikada nisu sprovedene u praksi".

U prethodnoj vladi takođe su postojali ministar bez portfelja i Nacionalni koordinator za saradnju s dijasporom koji su sada ukinuti.

Agencija za emigraciju će nastaviti da postoji. Njena nadležnost je da kreira politike koje će održavati veze iseljenika s domovinom.