Milioni obećani, a reforme spore: Evropski novac u Severnoj Makedoniji

Ako se Severna Makedonija uporedi sa studentom koji želi da se uklopi u Evropsku uniju, onda se Evropski plan rasta može uporediti sa stipendijom koju finansira Evropska komisija. Studentske stipendije su uslovljene uspehom u savladavanju lekcija i urađenim domaćim zadacima.

Prema onome što je dosad postignuto, deo stipendije je stigao na račun radi pripreme, ali je student (u ovom slučaju – država) već počeo da propušta rokove za ključne ispite u trećem semestru. To znači da će sledeće rate "stipendije" biti blokirane dok se ne polože zaostali ispiti.

Ovako se metaforički može opisati napredak Severne Makedonije u evropskoj Reformskoj agendi o kojoj su politički lideri razgovarali na nedavnom sastanku. Reč je o Planu rasta za Zapadni Balkan vrednom šest milijardi evra, koji finansira kandidate za članstvo u EU kako bi brže i efikasnije dostigli evropske standarde pre nego što postanu članice EU.

Čitajte: Ako ne bude reformi do 2027, novac za Zapadni Balkan iz Plana rasta se vraća u EU

Ukupno 750 miliona evra je namenjeno Severnoj Makedoniji, ako vlada uspešno sprovodi domaće reformi koje je obećala evropskim institucijama.

Te reforme su mnogo više od usklađivanja zakona; one znače kvalitetniji život, efikasnije usluge, čistu životnu sredinu i digitalnu transformaciju.

EU je najavila Plan rasta 2023. godine, posle čega je odobrena makedonska Reformska agenda 2024-2027, koja ima za cilj ubrzanje ključnih reformi u zemlji.

Prema podacima iz monitoringa napretka, zemlja je u fazi u kojoj je počela da povlači novac za pretfinansiranje, ali već kasni s ključnim zakonskim reformama kao što su novi Izborni zakonik i reforme u pravosudnom sistemu, što direktno dovodi u opasnost milionske tranše vezane za određene zadatke.

Skoplje dosad dobilo 25,6 od mogućih 87,7 miliona evra

Da su makedonske institucije u potpunosti završile 21 zadatak zacrtan u Reformskoj agendi do juna 2025, država je mogla da dobije bruto iznos od 87,7 miliona evra iz evropskog Plana rasta.

Međutim, prema proceni Evropske komisije o ispunjenosti zadataka, odobrena je skoro trećina te vrednosti, odnosno 25,6 miliona evra.

Taj novac se odnosi na potpuno ispunjenje samo šest od 21 planirane reforme. Ti podaci su prikazani u bazi podataka Instituta za evropsku politiku (EPI) za "Praćenje reformi i rasta na Zapadnom Balkanu".

Za drugu polovinu 2025. i planiranih 29 nove reforme, Severnoj Makedoniji potencijalno je na raspolaganju skoro 135 miliona evra.

Međutim, koliko će novca zemlja moći da dobije od toga biće poznato najkasnije do marta sledeće godine, nakon što Evropska komisija proveri da li su zadaci završeni na vreme.

Neispunjena 44 od ukupno 60 reformska zadatka

Pored toga, tokom ove godine teku i dva grejs perioda u kojima bi zemlja treba da završi i prethodnih 15 zaostalih zadataka.

"S ukupno 44 reformska koraka od decembra 2025, potrebna je znatno snažnija strateška koordinacija između institucija kako bi se izbegla kašnjenja i nedosledna implementacija", kaže istraživačica EPI-ja Fikrija Tair-Selmani koja izbliza prati reforme.

Čitajte: U aprilu prvi dio sredstava za Sjevernu Makedoniju iz Plana rasta EU

Ona objašnjava da je ove godine potrebno napraviti jasnu podelu zadataka između institucija i konsultovati se s organizacijama civilnog društva koje su stručne u tim oblastima.

"S obzirom na to da se broj reformskih koraka povećava iz perioda u period, potrebna je dobra međuinstitucionalna saradnja i planiranje kako bi se uspešno i blagovremeno sproveli reformski koraci u skladu sa zacrtanim krajnjim rokovima i u skladu s 'grejs periodom' i oslobađanjem sredstava iz Instrumenta za reforme i rast", kaže Tair-Selmani.

Petica Ministarstvu za digitalnu transformaciju

Prema analizi EPI, oblast digitalne tranzicije zabeležila je najveći napredak u ocenjivanom periodu s ukupno ostvarena tri od četiri reformska koraka. Reč je o usvajanju zakona u oblasti sajber bezbednosti, elektronskih dokumenata i arhiviranja.

Drugi zadaci koji su dobili "peticu" od EU su izmena zakona o trgovinskim društvima i usvajanje Zakona o javnoj unutrašnjoj finansijskoj kontroli (PIFK).

Pravosudni sistem s najviše nezavršenih zadataka

Na listi "zaglavljenih reformi" najviše prostora zauzima pravosuđe. One su deo osnovnog klastera "osnovna prava i vladavina prava".

Na primer, ključni zakon o Sudskom savetu usvojen je 29. decembra sa 198 dana zakašnjenja. Prema Reformskoj agendi, njegovo usvajanje je planirano do 30. juna 2025. Za blagovremeno ispunjenje ovog zadatka, Evropska unija je predvidela nagradu od 6,4 miliona evra. Međutim, poslanici su o tom zakonu glasali samo tri dana pre isteka grejs perioda za njega.

Pored toga, Ministarstvo pravde je u poslednja tri dana godine otvorilo raspravu o nekoliko predloga za sistemske izmene zakona o Akademiji sudija i tužilaca, zakona o udruženjima i fondacijama i zakona o pomilovanju.

Među nerealizovanim zadacima iz Reformske agende su i izmene zakona o platama sudija i tužilaca, tema koja je privukla pažnju javnosti zbog stava premijera Hristijana Mickoskog, da se povećanje plata sudija i tužilaca traži neosnovano, u situaciji, kako navodi, niskog poverenja u pravosudni sistem.

Vlada se pred Evropskom unijom obavezala i da će zaposliti kvalitetne kadrove u sudovima, tužilaštvu i Agenciji za upravljanje oduzetom imovinom, kao i preduzeti pravne korake za olakšavanje pristupa finansiranju malim i srednjim preduzećima, što su zadaci koji dosad nisu ispunjeni.

Ministarstvo energetike takođe nije završilo svoj zadatak u oblasti reformskih koraka za energetsku tranziciju. Na svom poslednjem sastanku u novembru najavilo je značajna kašnjenja u postupcima za povezivanja tržišta i u transpoziciji propisa EU, zbog, kako navodi, njihove tehničke složenosti i dugih procedura odobravanja.

"U međuvremenu, nastavlja se rad na merenju energetskog siromaštva, planovima za dekarbonizaciju i uvođenju novih digitalnih usluga za ranjive potrošače", navodi se u saopštenju Ministarstva.

• Evropska komisija odlučila da delimično oslobodi novac za Srbiju iz Plana Rasta
• Zbog neispunjenih obaveza iz Plana rasta Brisel isplatio Crnoj Gori 10 od 18 miliona eura
• Evropska komisija odobrila Reformsku agendu BiH

Međutim, novi model finansiranja zasnovan na rezultatima je ozbiljan i suštinski izazov za državu, kaže Andrea Stojkovski iz Prespanskog instituta, koji radi na istraživanju i analizi za ubrzanu evropeizaciju zemlje. Realizacija samo šest od 21 zadatka u periodu do juna 2025. ukazuje na sistemske slabosti.

"Ovaj značajan jaz između planiranog i ostvarenog otkriva duboku slabost sistema koji ulazi u okvir finansiranja zasnovanog na učinku s ozbiljnim strukturnim nedostacima", dodaje on.

Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku, Severna Makedonija godinama održava umeren nivo spremnosti za preuzimanje obaveza članstva u EU, ali sa sporim napretkom. Ključno zapažanje je da se bez aktivnog procesa pregovora, reforme sprovode veoma sporo, a ovogodišnji pomaci su u velikoj meri posledica obaveza iz Reformske agende, kao dela Plana rasta.