Slučaj "Luka Beograd": Da li su na redu političari

Milan Beko

Ispitivanje krupnog biznismena Milana Beka od strane Uprave kriminalističke policije, o preuzimanju Luke Beograd otvara pitanje da li će srpsko pravosuđe ići i do onih na državnim i političkim funkcijama, među kojima je i ministar tadašnje vlade, protiv kojih je bivša čelnica Saveta za borbu protiv korupcije još pre dve i po godine podnela krivičnu prijavu, o koju se tužilaštvo sve do sada oglušivalo.

Kontroverzni biznismen Milan Beko preuzeo je "Luku Beograd" 2005. godine, kupovinom 93 odsto akcija tog preduzeća. To preuzimanje spada među 24 sporna predmeta na koje je ukazala i EU, a stajalo je i u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije u vreme kada je to telo vodila Verica Barać.

U izveštaju Saveta iz 2008, koji je dostavljen Vladi, navedeno je da je prodajom 40 odsto akcija „Luke”, koje su bile u vlasništvu Akcijskog i PIO fonda, u septembru 2005. godine, firmi Vorldfin iz Luksemburga, država izgubila najmanje 21 milion evra. Savet je još 2010. godine podneo krivične prijave protiv 17 osoba, između ostalih i Milana Beka, ali i bivšeg ministra privrede Predraga Bubala zbog, kako su naveli, zloupotrebe položaja prilikom privatizacije "Luke Beograd" 2005. godine.

Jelisavetu Vasilić, članicu Saveta, pitali smo da li ju je saslušanje Beka iznenadilo.

“Ne, nije. Mi smo to očekivali jer je to normalan redosled, ako je gospodin Mišković u pritvoru, onda je normalno da i gospodina Beka pozovu na saslušanje jer se neke stvari moraju raščistiti. Nije nas iznenadilo ni zbog toga što smo onog momenta kada je ova nova vlada izrazila političku volju da vodi borbu protiv korupcije znali da sve ove sumnjive privatizacije moraju doći na red za utvrđivanje činjenica i povreda propisa, tako da je to za nas jedan normalan sled”, kaže Vasilić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da o eventualnom postupku protiv biznismena Milana Beka neće odlučivati nijedan političar, već nadležni državni organi. Beko je u svojstvu građanina, šest sati saslušavan u Upravi kriminalističke policije o privatizaciji Luke Beograd. Prema rečima Vučića, Beko će biti procesuiran ako tužioci budu mislili da u tom slučaju postoji izvršenje krivičnog dela.

(VIDEO: Milan Beko nakon izlaska sa saslušanja, 29. januar 2013.)
http://www.youtube.com/embed/MjqxpM37Zas?rel=0

A guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da saslušanje biznismena Milana Beka predstavlja deo borbe protiv korupcije i monopola, ali da je on čovek koji je koristio "pukotine u zakonu" i da je izvesnije da će "nastradati" ljudi oko njega nego on sam.

“Obično se dobro obezbedi u svojim poslovima. Vešt je čovek, bavio se velikim poslovima, ume da se provuče kroz rupe u zakonu", rekla je Tabakovićeva za B92.

Politička volja i dokazi

Postavlja se, međutim, pitanje ne samo da li će država preispitati ulogu Milana Beka u preuzimanju “Luke Beograd”, nego i da li će se pozabaviti ulogom državnih funkcionera i političara koji su figurirali u ovoj privatizaciji.

Savet je je ocenio da je ta koncentracija vlasništva primer stvaranja monopola pod pokroviteljstvom političkog faktora, uz aktivno učešće odbeglog kapitala iz zemlje tokom devedesetih godina.

Luka Beograd

Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za uporedne ekonomske studije, odgovarajući na pitanje šta bi bio lakmus-papir, odnosno, koga bi trebalo da vidimo pod istragom da bismo se uverili da je ovo autentična borba protiv korupcije, za Radio Slobodna Evropa kaže:

“Lakmus-papir bio bi ako bi trebalo podneti eventualni rizik, odnosno, ako bi to moglo postati skupo za onoga koji to vodi – skupo politički i profesionalno”, smatra Gligorov, a na pitanje šta bi to moglo biti skupo za onoga koji to vodi, lakonski odgovara:

“U ovom konkretnom slučaju - da li je njegova partija iza njega ili ne. Koliko se može čitati, oni su svi za to. I iz drugih partija su, sudeći po izjavama, za to, mada je jasno, pošto su bili u vlasti, da će doći na red. Koliko ja mogu da vidim, i Demokratska stranka Srbije, navodno, zdušno je za sve ovo. Međutim, onog trenutka kada stvar može da postane skupa za vlast, za koaliciju, za izbore itd. postavlja se pitanje koliko će se ići daleko u celoj toj stvari; dolazimo, dakle, do pitanja političke volje u samoj partiji od koje, na kraju krajeva, Vučić može da zavisi. U ovom trenutku popularnost je velika, partija je zdušno iza toga, ali ako to počne da košta i same partijske kadrove i njihove odnose, onda se postavlja pitanje gde treba da se povuče crta”.

Postoji, uz to, dodaje Gligorov, i problem da se sve to mora i dokazati.

”Zbog činjenice da vi radite sa jednim sistemom koji sam, po automatizmu, ne funkcioniše kako treba nego samo ako ga politička volja gura, nije izvesno kakvi će biti ishodi u tim procesima. U tom slučaju, dakle, možete imati i taj rizik – da ste sve to pokrenuli, prikupili dokaze, a izgubite na sudu. A onda to košta”, kaže Gligorov.