Beogradski Sajam knjiga održava se po 56. put. Verna publika, književni hitovi i izdavači iz tridesetak zemalja su ono što tu manifestaciju čini i ove godine, uprkos ekonomskoj krizi i novim tehnologijama koje ugrožavaju popularnost knjiga.
Više od osam stotina izlagača iz celog sveta okupilo se pod kupolama Beogradskog sajma uz slogan “Knjige spajaju ljude”. Od slikovnica za najmlađe, preko beletristike i stručne literature, do poslednjih svetskih hitova, sve se može naći na brojnim štandovima koje od prvog dana opsedaju ljubitelji knjige, od najstarijih do najmlađih.
“Pa došli smo sa školom, da vidimo šta ima da se kupi. Najviše čitamo lektiru, pa Robinzon Kruso, Hajduk, Tom Sojer…”
“Ja volim Gospodar prstenova, gledao sam film pa sam mislio da bi bilo dobro da pročitam i knjigu. Došli smo i kupili još sve i svašta.”
“Ja sam malo stariji i svima bih preporučio da čitaju ruske klasike, grčke tragičare i francuske romansijere. Mada sam neka imena već zaboravio…”
Iako Sajam knjiga u Beogradu godinama ima status jedne od najposećenijih manifestacija, mnogi često samo prošetaju, prelistaju nešto što ih zanima i vrate u raf, jer besparica je sve veća.
Miško Stevanović, koji predstavlja izdavačke kuće Red box i Rende, kaže da se najviše traže romani, i da je primetno da se u poslednje vreme čitaoci sve više interesuju za veseliju literaturu.
“Ljudi više ne vole mračne priče, žele nešto opuštajuće. Postoji velika želja za čitanjem i mislim da se dosta čita obzirom na finansijske mogućnosti. Oseća se velika finansijska kriza, vidi se to i po manjem broju posetilaca sajma i kupaca. Nekada je na deset gledača dolazilo sedam kupaca, a sada je obrnuto. Više gledaju nego što kupuju”, kaže Stevanović.
Među piscima regiona u Srbiji su najpopularniji Ante Tomić, Boris Dežulović i Miljenko Jergović, a kao svetski favoriti sajmskih izdavača izdvajaju se novi roman nobelovca Orhana Pamuka „Druge boje”, “Praško groblje” Umberta Eka i “Novi svetski poredak” Harolda Pintera.
Najpopularnija gošća ovogodišnjeg Sajma knjiga je Trejsi Ševalije, autorka romana „Devojka sa bisernom minđušom”, ali su i drugi u Srbiji manje poznati pisci imali zapažene nastupe pred beogradskom publikom.
Među njima i Portugalka Alis Vieira, autorka tridesetak knjiga za decu i mlade, koja nam je rekla da bi i stariji trebalo da čitaju knjige za najmlađe, jer se iz njih mnogo može naučiti.
“Ono što želim je da učinim ljude srećnijim. Ako uspem da se tako osećaju nakon što pročitaju moju knjigu, upravo to je ono što sam htela. Ali moje priče često nisu srećne, pišem o svakodnevnom životu koji nije tako lak, i zato se po nekada pominju i problemi, smrt, sve ono što čini običan život… Kada se tako piše, nekako ispadne da je to dobar način jer čitajući o tome ljudi bolje razumeju stvari ili neke dileme, i shvate da susret sa tako nečim ipak nije kraj sveta”, kaže Vieira.
Lepše lice Srbije
S obzirom na sve okolnosti, srpski izdavači su zadovoljni, jer se povremeno pojavi i neka knjiga domaćih autora, kao što je najnovije delo Svetislava Basare, koja se bukvalno razgrabi. Dejan Mihailović, iz Lagune, kaže se radi o tradiciji čitanja knjiga koja ne može tako lako da izbledi.
“Na neki način je i to neka vrsta eskapizma, bekstva od stvarnosti koja je teška. Ali ako znamo da se uprkos tome što knjige predstavljaju luksuz, jer je sve manje onih koji mogu da ih kupe, one ipak prodaju i čitaju onda bih rekao da naši ljudi vole knjigu”, kaže Mihailović.
Top liste izdavača pokazale su da čitaoci u Srbiji uglavnom biraju takozvanu laku literaturu. Teofil Pančić, pisac i književni kritičar, smatra da to nije čudno niti specifično samo za Srbiju, i da se oko toga ne treba preterano uzbuđivati.
“Jer ipak postoji i ona druga strana medalje. Ako pogledate to lepše lice videćete činjenicu da se svake godine na Sajmu iznova pojavi dosta dobrih, kvalitetnih knjiga svih mogućih žanrova. Bez obzira na to koliko je Srbija mala, siromašna zemlja u kojoj većina baš i nema neke velike čitalačke navike i takozvane kulturne potrebe…To je ipak nešto za respekt”, ocenjuje Pančić.
I dok pisci i izdavači brinu brige za sudbinu knjige, to isto čine i čitaoci, do sledećeg sajma.
“Kada pročitam dobru knjigu uživim se, razmišljam dugo o njoj, i nešto naučim.”
“Dosta me interesuju knjige iz naučne fantastike i o kompjuterima. Današnja omladina slabo čita, uglavnom im je to smor, vole fejsbuk jer im je to nekako modernije.”
“Mislim da je Sajam knjiga svake godine sve lošiji. Knjiga je sada po drugi put u istoriji u ovolikoj krizi. Bilo je to prvi put kada je došao Gutenberg, pa je preživela. Verovatno će i sada preživeti, videćemo šta će biti…"
Više od osam stotina izlagača iz celog sveta okupilo se pod kupolama Beogradskog sajma uz slogan “Knjige spajaju ljude”. Od slikovnica za najmlađe, preko beletristike i stručne literature, do poslednjih svetskih hitova, sve se može naći na brojnim štandovima koje od prvog dana opsedaju ljubitelji knjige, od najstarijih do najmlađih.
“Pa došli smo sa školom, da vidimo šta ima da se kupi. Najviše čitamo lektiru, pa Robinzon Kruso, Hajduk, Tom Sojer…”
“Ja volim Gospodar prstenova, gledao sam film pa sam mislio da bi bilo dobro da pročitam i knjigu. Došli smo i kupili još sve i svašta.”
“Ja sam malo stariji i svima bih preporučio da čitaju ruske klasike, grčke tragičare i francuske romansijere. Mada sam neka imena već zaboravio…”
Iako Sajam knjiga u Beogradu godinama ima status jedne od najposećenijih manifestacija, mnogi često samo prošetaju, prelistaju nešto što ih zanima i vrate u raf, jer besparica je sve veća.
Miško Stevanović, koji predstavlja izdavačke kuće Red box i Rende, kaže da se najviše traže romani, i da je primetno da se u poslednje vreme čitaoci sve više interesuju za veseliju literaturu.
“Ljudi više ne vole mračne priče, žele nešto opuštajuće. Postoji velika želja za čitanjem i mislim da se dosta čita obzirom na finansijske mogućnosti. Oseća se velika finansijska kriza, vidi se to i po manjem broju posetilaca sajma i kupaca. Nekada je na deset gledača dolazilo sedam kupaca, a sada je obrnuto. Više gledaju nego što kupuju”, kaže Stevanović.
Stevanović: Ljudi više ne vole mračne priče, žele nešto opuštajuće. Postoji velika želja za čitanjem i mislim da se dosta čita obzirom na finansijske mogućnosti.
Među piscima regiona u Srbiji su najpopularniji Ante Tomić, Boris Dežulović i Miljenko Jergović, a kao svetski favoriti sajmskih izdavača izdvajaju se novi roman nobelovca Orhana Pamuka „Druge boje”, “Praško groblje” Umberta Eka i “Novi svetski poredak” Harolda Pintera.
Najpopularnija gošća ovogodišnjeg Sajma knjiga je Trejsi Ševalije, autorka romana „Devojka sa bisernom minđušom”, ali su i drugi u Srbiji manje poznati pisci imali zapažene nastupe pred beogradskom publikom.
Među njima i Portugalka Alis Vieira, autorka tridesetak knjiga za decu i mlade, koja nam je rekla da bi i stariji trebalo da čitaju knjige za najmlađe, jer se iz njih mnogo može naučiti.
“Ono što želim je da učinim ljude srećnijim. Ako uspem da se tako osećaju nakon što pročitaju moju knjigu, upravo to je ono što sam htela. Ali moje priče često nisu srećne, pišem o svakodnevnom životu koji nije tako lak, i zato se po nekada pominju i problemi, smrt, sve ono što čini običan život… Kada se tako piše, nekako ispadne da je to dobar način jer čitajući o tome ljudi bolje razumeju stvari ili neke dileme, i shvate da susret sa tako nečim ipak nije kraj sveta”, kaže Vieira.
Lepše lice Srbije
S obzirom na sve okolnosti, srpski izdavači su zadovoljni, jer se povremeno pojavi i neka knjiga domaćih autora, kao što je najnovije delo Svetislava Basare, koja se bukvalno razgrabi. Dejan Mihailović, iz Lagune, kaže se radi o tradiciji čitanja knjiga koja ne može tako lako da izbledi.
Beogradski sajam knjiga, 23. oktobra 2011.
“Na neki način je i to neka vrsta eskapizma, bekstva od stvarnosti koja je teška. Ali ako znamo da se uprkos tome što knjige predstavljaju luksuz, jer je sve manje onih koji mogu da ih kupe, one ipak prodaju i čitaju onda bih rekao da naši ljudi vole knjigu”, kaže Mihailović.
Top liste izdavača pokazale su da čitaoci u Srbiji uglavnom biraju takozvanu laku literaturu. Teofil Pančić, pisac i književni kritičar, smatra da to nije čudno niti specifično samo za Srbiju, i da se oko toga ne treba preterano uzbuđivati.
“Jer ipak postoji i ona druga strana medalje. Ako pogledate to lepše lice videćete činjenicu da se svake godine na Sajmu iznova pojavi dosta dobrih, kvalitetnih knjiga svih mogućih žanrova. Bez obzira na to koliko je Srbija mala, siromašna zemlja u kojoj većina baš i nema neke velike čitalačke navike i takozvane kulturne potrebe…To je ipak nešto za respekt”, ocenjuje Pančić.
I dok pisci i izdavači brinu brige za sudbinu knjige, to isto čine i čitaoci, do sledećeg sajma.
“Kada pročitam dobru knjigu uživim se, razmišljam dugo o njoj, i nešto naučim.”
“Dosta me interesuju knjige iz naučne fantastike i o kompjuterima. Današnja omladina slabo čita, uglavnom im je to smor, vole fejsbuk jer im je to nekako modernije.”
“Mislim da je Sajam knjiga svake godine sve lošiji. Knjiga je sada po drugi put u istoriji u ovolikoj krizi. Bilo je to prvi put kada je došao Gutenberg, pa je preživela. Verovatno će i sada preživeti, videćemo šta će biti…"