Američki predsednik Donald Tramp (Trump) na početku razgovora s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdoan) sugerisao je da bi SAD mogle da ukinu sankcije Turskoj i dozvole joj da kupuje američke avione F-35, ali je rekao da želi da Ankara prestane da kupuje rusku naftu.
Erdoanova prva poseta Beloj kući posle oko šest godina počela je Trampovim toplim dočekom. Sedeći jedan pored drugog u Ovalnom kabinetu, Tramp je nazvao Erdoana "veoma čvrstim čovekom" i rekao da su ostali "prijatelji" dok je njegov prethodnik Džo Bajden (Joe Biden) bio predsednik.
Ankara želi da iskoristi prijateljski lični odnos za unapređenje nacionalnih interesa i da iskoristi želju američke administracije da sklapa poslove u zamenu za unosne sporazume o naoružanju i trgovini.
Čitajte: Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu, kako Trump traži?Ipak, Tramp vrši pritisak na Erdoana da Turska prekine da kupuje naftu od Rusije, dok pokušava da izvrši pritisak na ruske izvore finansiranja rata u Ukrajini. Turska, Mađarska i Slovačka su glavni evropski kupci ruske nafte.
"Voleo bih da prestane da kupuje naftu od Rusije dok Rusija nastavlja ovo divljanje protiv Ukrajine", rekao je Tramp o Erdoanu.
Posle sastanka je rekao novinarima da veruje da će Turska prestati da kupuje naftu od Rusije.
Na pitanje na početku sastanka da li je spreman da napravi dogovor o prodaji F-35 Turskoj, Tramp je novinarima rekao: "Mislim da će biti uspešan u kupovini stvari koje želi da kupi."
Tramp je takođe rekao da bi mogao da ukine sankcije Turskoj "vrlo brzo" i da "ako budemo imali dobar sastanak, gotovo odmah".
Bajden je držao Tursku na distanci delimično zbog, kako je smatrao, bliskim vezama te članice NATO-a s Rusijom.
Pod Trampom, koji Moskvu gleda povoljnije i ima bliže lične odnose s Erdoanom, Ankara se nada boljim odnosima. Tramp i Erdoan imali su nestabilan odnos tokom prvog mandata republikanskog predsednika. Ali od njegovog povratka u Belu kuću, njihovi interesi su se poklopili oko Sirije – izvora najveće zategnutosti bilateralnih odnosa u prošlosti – gde SAD i Turska sada snažno podržavaju nove centralne vlasti.
Ipak, među njima postoji velika razlika oko napada američkog saveznika Izraela na Pojas Gaze, koje Ankara naziva genocidom.
Promena raspoloženja u odnosima obnovila je turske nade da Tramp i Erdoan, koji su razmenili međusobne pohvale, mogu pronaći način da zaobiđu američke sankcije koje je sam Tramp uveo 2020. godine zbog turske kupovine ruskog sistema S-400.
To bi, zauzvrat, moglo da otvori put Ankari da kupi napredne borbene avione F-35 kompanije Lokhid Martin (Lockheed Martin), za koje je bila i kupac i proizvođač sve dok joj nije uvedena zabrana zbog S-400.
Erdoan je rekao da će odbrambena industrija, uključujući temu F-35 i pregovore o 40 aviona F-16 koje Ankara takođe želi, biti u fokusu sastanka, zajedno s regionalnim ratovima, energetikom i trgovinom.
Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u NATO-a, želi da pojača vazdušne snage kako bi se suprotstavila pretnjama na Bliskom istoku, u istočnom Mediteranu i Crnom moru, gde se graniči s Rusijom i Ukrajinom.
Čitajte: Pet oblasti u kojima Turska igra ključnu uloguErdoan je novinarima rekao da je "spreman da učini sve što je potrebno od nas" kako bi ponovo otvorio pravoslavnu hrišćansku bogosloviju koju je turska država zatvorila 1971. godine i koja je od tada izvor sporenja s Grčkom i Evropskom unijom.
Vaseljenski patrijarh Vartolomej, duhovni poglavar pravoslavnih hrišćana širom sveta sa sedištem u Istanbulu, takođe se sastao s Trampom u Vašingtonu ovog meseca i, kako je naveo, rekao je da se nada da će teološka škola na ostrvu Hejbelijada moći da primi studente sledeće godine.
Turska, koja je pretežno muslimanska, u prošlosti se opirala ponovnom otvaranju bogoslovije u blizini Istanbula uprkos godinama pritiska Evropske unije, kojoj kao kandidatkinja za članstvo teži da se pridruži.
Erdoan je rekao da će razgovarati o tom pitanju s Vartolomejem kada se vrati u Tursku.