Nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao da odlaže napade na Iran, gomilaju se pitanja o tome da li se Vašington i Teheran približavaju dogovoru ili jednostavno kupuju vreme pre šire regionalne konfrontacije.
U intervjuu za RSE, Mark Kansijan (Cancian), viši savetnik u Odeljenju za odbranu i bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije (SCIS), rekao je da je Trampova administracija fokusirana na pronalaženje "izlaza" iz krize, iako i dalje postoje velika neslaganja oko sankcija, nuklearnih ograničenja i iranskih pretenzija na Ormuski moreuz.
Mark Kansijan
Kansijan je rekao da, iako su mnogi od navodnih iranskih zahteva u startu neprihvatljivi, postoje naznake da obe strane možda smanjuju razlike oko mogućeg nuklearnog sporazuma i deeskalacije oko Ormuskog moreuza.
RSE: Tramp kaže da je odložio napade na Iran na zahtev zalivskih zemalja. Šta vam to govori o stanju diplomatije?
Mark Kansijan: Izgleda da su Iranci poslali još jedan predlog Sjedinjenim Državama. Nije jasno šta je u tom predlogu, ali to je jedan element Trampove odluke: On je oduvek želeo da se pregovorima okonča rat. On veruje da ima prednost i da će pregovori dovesti do prihvatljivog kompromisa. Nekoliko puta je otkazivao planirane vojne operacije u korist pregovora. Videćemo da li će išta biti od ovog novog iranskog predloga.
RSE: Izveštaji ukazuju da Teheran zahteva ratnu odštetu, ublažavanje sankcija i priznavanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom. S pregovaračkog stanovišta SAD, da li su to početne pozicije ili su u startu potpuno neprihvatljive?
Kansijan: Svakako postoje neki koji su u startu neprihvatljivi. Ali postoji dogovor koji bi se mogao postići. Smanjili su jaz u pogledu nuklearnih kapaciteta, uključujući mogućnost da Iran pošalje bar deo svog materijala trećoj strani i da garantuje da neće obogaćivati uranijum u određenom vremenskom periodu. Tramp je želeo, mislim, 20 godina. Oni ne žele da idu toliko dugo – možda 10 godina, nešto slično.
Obe strane bi morale da ukinu blokadu moreuza. Možda Iran nastavi da tvrdi suverenitet sve dok ne pokušava da ga sprovede, a Sjedinjene Države ukinu neke sankcije, možda na naftu. Ne mislim da bi postojala ikakva šansa za odštetu, ali to bi mogao biti dogovor s kojim bi obe strane mogle da žive. To ide ka tome, barem na nuklearnoj strani.
RSE: Ako Teheran povezuje pregovore s kontrolom nad Ormuskim moreuzom, da li se kriza pretvara iz nuklearne konfrontacije u globalnu krizu energetske bezbednosti?
Kansijan: Energetska bezbednost je svakako ključni element, ali je to šire pitanje od toga. Postoji mnogo moreuza širom sveta gde zemlje mogu da izaberu da tvrde suverenitet. Pomislite na Malajski moreuz i Indoneziju, na primer. Postoji mnogo drugih.
Ako Iran može da zahteva suverenitet nad tim moreuzom, onda će verovatno i druge zemlje učiniti isto, i imaćemo veoma haotičnu međunarodnu situaciju – veoma remeteću za trgovinu brodovima, ali i stvaranje potencijala za sukob, pošto mnoge zemlje ne bi priznale te pretenzije.
RSE: Koliko ozbiljno svet treba da shvati mogućnost da Iran dodatno militarizuje moreuz nametanjem naknada za prolaz ili ograničavanjem pristupa?
Kansijan: Oni to već rade. Oni ograničavaju pristup i jedini brodovi kojima dozvoljavaju prolaz su iz prijateljskih zemalja ili zemalja koje su platile naknadu ili tranzitnu taksu ili nešto slično.
Sada, SAD to ne prihvataju. Većina zemalja to ne prihvata. Ali tu smo trenutno i to je ono što Sjedinjene Države moraju da spreče u bilo kakvom konačnom sporazumu.
RSE: Tramp izgleda balansira između odvraćanja i odlaganja. Da li je odlaganje napada znak strateškog strpljenja ili pokazatelj da administracija traži izlaz?
Kansijan: Nema sumnje da administracija traži izlaz. Ona veoma želi da okonča sukob. Suočava se s izborima na jesen. Ekonomija dobro stoji, ali cene benzina rastu i to izaziva stres kod građana SAD.
Dakle, preduzeli su nekoliko diplomatskih pristupa kako bi pokušali da postignu dogovor, ali dosad to nije uspelo.
RSE: Kina je ove nedelje naznačila svoje protivljenje pokušajima Irana da moreuz koristi kao oružje. Da li je kineski predsednik Si Đinping upravo distancirao Peking od Teherana?
Kansijan: Ne mislim tako. On jeste rekao da moreuz treba da bude otvoren. Kina značajno koristi moreuz i kupuje mnogo nafte iz tog regiona, tako da ima interes da bude otvoren.
Ali nije pristao da izvrši pritisak na Iran. Nije osudio iranski režim. A naše razumevanje je da Kina i dalje pruža izvesnu prikrivenu podršku Iranu. Dakle, ne mislim da se Peking distancira na bilo koji značajan način.
Čitajte:
Samit Trumpa i Sija pokazao oprezno balansiranje Kine po pitanju IranaRSE: Za šest meseci, šta je verovatniji naslov: novi sporazum o odvraćanju na Bliskom istoku ili regionalni sukob koji se preliva izvan Ormuskog moreuza? Da li i dalje pokušavamo da sprečimo širi rat ili jednostavno upravljamo eskalacijom korak po korak?
Kansijan: Stvari koje ne mogu trajati zauvek ne traju. U ovom slučaju, blokada nafte da izađe iz Zaliva i blokada materijala da uđe u Iran, ne mogu se nastaviti unedogled. Obe strane će sve više osećati ekonomski pritisak, tako da će biti sve veći pritisak da se postigne dogovor.
Za šest meseci, to će morati da se desi. Mislio sam da će se dosad to desiti. U nekom trenutku će biti postignut dogovor s kojim obe strane mogu da žive. Pitanje je jednostavno koliko će vremena biti potrebno i kako će taj dogovor na kraju izgledati.
Ovaj intervju je priređen radi dužine i jasnoće.