Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u sredu za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.
Ovaj predlog zakona, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self (Keith), usvojen je sa 43 glasa "za", tri "protiv" i bez uzdržanih.
Nakon što prođe punu proceduru u odboru, predlog zakona će Odbor uputiti na razmatranje Predstavničkom domu, gde će se o njemu glasati.
Potom je potrebno da ga usvoji i Senat, kao i da ga potpiše američki predsednik Donald Trump (Tramp).
Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo.
Pitanje diploma regulisano je kroz više sporazuma postignutih u okviru dijaloga Kosova i Srbije u Briselu, kao i sporazumom između zemalja Zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa. Kosovo je te sporazume poštovalo.
'Dokument od suštinskog značaja'
Iz Vlade Srbije i Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu ovaj predlog američkih zakonodavaca.
Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su za RSE rekli da ova institucija "sa pažnjom prati sve inicijative i aktivnosti koje se odnose na položaj nacionalnih manjina u Srbiji".
Kako kažu, Poverenik je u 2025. godini utvrdio diskriminaciju u jednom predmetu koji se odnosio na pripadnike albanske nacionalne manjine, dok je tokom ove godine do sada primljeno sedam pritužbi.
"Ne ulazeći u komentarisanje poteza drugih država ili njihovih zakonodavnih tela, važno je istaći da Republika Srbija, kao i Poverenik u okviru svojih zakonskih nadležnosti, kontinuirano prisustvuje i prati stanje na terenu, i reaguje na svaku prijavu diskriminacije", navodi se u odgovoru.
Albanski političari u Srbiji pozdravili su odluku Odbora da unapredi proceduru usvajanja nacrta zakona.
Enkel Redžepi (Rexhepi), predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, izjavio je za RSE da značaj ove rezolucije nije samo simboličan, "već suštinski politički, jer uvodi mehanizam međunarodnog nadzora i političke odgovornosti nad praksama koje se odnose na prava manjina u Srbiji".
" To znači da će se pitanje položaja albanske zajednice u Srbiji sada pratiti kroz zvanične mehanizme američke spoljne politike, uključujući izradu posebnog izveštaja, institucionalno praćenje i politički dijalog sa vlastima u Beogradu. Očekujemo da će ovaj proces doprineti većoj međunarodnoj pažnji, transparentnosti i konkretnom pritisku na institucije Srbije da unaprede stanje ljudskih i manjinskih prava", rekao je Redžepi u pisanom odgovoru.
Prema njegovim rečima, albanski predstavnici održavaju dijalog sa predstavnicima republičke vlasti, ali su neophodni konkretni pomaci.
"Suštinsko pitanje je da li će Republika Srbija konačno preći sa dijaloga na stvarnu i merljivu implementaciju preuzetih obaveza", kaže Redžepi.
Šaip Kamberi (Shaip), narodni poslanik u Skupštini Srbije, napisao je na Facebooku da je "duga i pravedna borba danas krunisana uspehom".
Šaip Kamberi
"Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost od Beograda za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini", naveo je Kamberi.
Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani opisala je odluku Odbora kao "jasnu poruku Beogradu".
"Ovo je važan dan za Albance u Dolini [Preševskoj] i signal da nepravda nije večna. Duga borba, uz strpljenje, istrajnost i veru", napisala je na Facebooku.
Šta kažu građani Preševa
Valjon Arifi ima 40 godina, rođen je u Preševu. Za Radio Slobodna Evropa kaže da se sa diskriminacijom susreo već u osnovnoj školi, pošto nije imao udžbenike na maternjem jeziku.
"Hvatali smo beleške dok su nastavnici držali predavanje i iz njih učili. U mojoj generaciji nije bilo nijedne školske knjige na albanskom jeziku", kaže.
Po struci je dizajner, ali se decenijama bavi aktivizmom u oblasti ljudskih prava.
Arifi kaže da je predlog koji su usvojili američki zakonodavci važan čin, ali da nije siguran hoće li imati konkretne rezultate.
"Hoće li to imati uticaja na vlast u Beogradu, zavisi od toga hoće li američka administracija imati želje da to izgura. Ali to je svakako važan čin", kaže Arifi.
Prema njegovim rečima, Albanci u Srbiji se godinama suočavaju sa složenim problemima koje generiše sa jedne strane republička, a sa druge lokalna vlast.
"Centralna vlast vrši institucionalnu diskriminaciju. Na primer, u lokalnoj policiji više je zaposlenih Srba nego Albanaca, a čak i ti Srbi nisu iz te Opštine Preševo, nego iz drugih gradova Srbije", kaže Arifi.
Još jedan od gorućih problema je, kaže, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni.
Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje.
Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.
"To je, po mom mišljenju, etničko čišćenje na miran način", kaže Valjon Arifi.
Drugi izvor problema je, kaže, na lokalnom nivou, gde su u poslednje dve decenije na vlasti političari iz albanske zajednice.
"Tu je prisutna diskriminacija po političkoj pripadnosti, jer ako ne pripadaš stranci koja u tom trenutku drži lokalnu vlast, ne možeš da se zaposliš u javnom sektoru", kaže Arifi.
Prema njegovim rečima, zbog manjka perspektive veliki broj mladih je napustio Preševsku dolinu poslednjih godina.
Na šta se Albanci žale?
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.
Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe.
Albanci u ovom delu Srbije žale se i na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć.
Kosovo im je pomagalo i u drugim oblastima, poput poljoprivrede, ali se žalilo da Srbija blokira te isplate.
U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti.
Vaš browser nepodržava HTML5
Strah od obaveznog vojnog roka u Preševskoj dolini
Krajem prošle godine, poslanik Šaip Kamberi podneo je zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina.
On je u zahtevu naveo da u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog mogućeg pozivanja mladih Albanaca na služenje vojnog roka, "jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca".
U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije.
Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni.
Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.