Potrošačke cene u SAD porasle za sedam odsto, najviše od 1982.

Predsedavajući Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel (Jerome Powell)

Inflacija u SAD je prošle godine rasla najbržim tempom u skoro četiri decenije, skočivši za 7 odsto što je povećalo troškove za potrošače, poništilo nedavna povećanja plata i pojačalo pritisak na predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) i Federalne rezerve da reše probleme koji sve više brinu Amerikance, prenosi AP.

Cene su skočile tokom oporavka od recesije izazvane pandemijom jer su Amerikanci povećali potrošnju na robu kao što su automobili, nameštaj i razne vrste uređaja.

Te povećane kupovine su dovele do zagušenja u lukama i skladištima, što je pogoršalo nestašice u snabdevanju čipovima, poluprovodnicima i drugim delovima.

Cene gasa su, iako su u malom padu od novembra do decembra, porasle u protekloj godini, delom zato što su Amerikanci više vozili poslednjih meseci nakon što su smanjili putovanja na posao ranije tokom pandemije.

Ministarstvo rada je u sredu izvestilo da su, izuzimajući promenljive cene hrane i gasa, takozvane osnovne cene porasle za 0,6 odsto od novembra do decembra, što je nešto više od povećanja od 0,5 odsto od oktobra do novembra.

Mereno iz godine u godinu, osnovne cene su u decembru skočile za 5,5 procenta, što je najbrži takav rast od 1991.

Rastuće cene su poništile efekte povećanja plata, što otežava domaćinstvima, posebno porodicama sa nižim primanjima, da priušte osnovne potrepštine.

Anketa pokazuje da je inflacija počela da istiskuje čak i korona virus kao javnu zabrinutost, jasno stavljajući do znanja kakvu političku pretnju to predstavlja predsedniku Džou Bajdenu i demokratama u Kongresu.

Značajan deo inflacije i dalje je podstican neusklađenošću potražnje i ponude zbog pandemije. Troškovi polovnih automobila porasli su za 3,5 odsto od novembra do decembra, odnosno za više od 37 procenata u poređenju sa pre godinu dana.

Zbog ograničenja proizvodnje novih automobila uzrokovane nestašicama čipova i poluprovodnika, potrošači se okreću kupovini polovnih automobila, što podstiče rast njihovih cena.

Nestašice u prodavnicama prehrambenih proizvoda u SAD su takođe postale akutnije poslednjih nedelja jer su novi problemi, poput varijante omikrona i lošeg vremena, dodatno ugrozili lance snabdevanja u kombinaciji sa manjkom radne snage sa čim se muče trgovci od izbijanja pandemije korona virusa.

U utorak je predsedavajući Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao u Kongresu da je ova institucija spremna da ubrza povećanje kamatnih stopa koje planira da započne ove godine ako proceni da je to potrebno da se obuzda visoka inflacija.

Zvaničnici Fed-a su procenili da će tri puta ove godine povećati svoju referentnu kratkoročnu stopu, koja je sada blizu nule. Mnogi ekonomisti predviđaju čak četiri povećanja kamatnih stopa u 2022.

To bi verovatno povećala troškove pozajmljivanja za kupovinu kuća i automobila, kao i za poslovne kredite, potencijalno usporavajući privredni rast.

Povećanje kamatnih stopa takođe označava oštar preokret u politici Fed-a, čiji su čelnici još u septembru bili podeljeni oko toga da li da povećaju stope čak i jednom ove godine.

Fed takođe brzo završava svoje mesečne kupovine obveznica, koje su imale za cilj da smanje dugoročne kamatne stope kako bi podstakle zaduživanje i potrošnju.

Ipak, brzi zaokret Fed-a nije predupredio pitanja mnogih bivših zvaničnika ove institucije, ekonomista i nekih senatora o tome da li je reagovao suviše sporo da bi okončao svoju politiku ultraniskih kamatnih stopa u suočavanju sa ubrzanom inflacijom – zbog čega je američka privreda dovedena u rizičnu situaciju.

U svom svedočenju Kongresu u utorak, Pauel je rekao da je Fed pogrešno verovao da uska grla u lancu snabdevanja, koja su izazvala povećanje cena roba, neće trajati ni izbliza tako dugo. Jednom kada se normalizuje snabdevanje, rekao je, normalizovaće se i cene.

On je priznao da je napredak ograničen. Napomenuo je da mnogi teretni brodovi ostaju usidreni ispred luka Los Anđelesa i Long Biča, najvećih u zemlji, i čekaju da se iskrcaju.

S obzirom da se američka administracija suočava sa nezadovoljstvom javnosti zbog porasta inflacije, predsednik Džo Bajden je rekao da će ulaganja u luke, puteve, mostove i drugu infrastrukturu pomoći u ublažavanju inflacije labavljenjem nekih zamršenih lanaca snabdevanja.

U međuvremenu, mnogi restorani prebacuju deo svojih većih troškova rada i hrane na svoje mušterije povečanjem cena.

Za sada se čini da su mnogi potrošači spremni da plate više. Džin Li (Gene Lee), izvršni direktor restorana Darden, koji poseduje Olive Garden i druge brendove, nedavno je rekao investitorima da je ovo „najteže inflatorno okruženje koje smo videli godinama“.

Kompanija je saopštila da su njeni troškovi hrane i pića skočili za 9 odsto u poslenjem kvartalu, a satnica za skoro 9 procenata pošto je povećala plate da bi privukla radnike.

Darden je saopštio da je zauzvrat povećao svoje cene za 2 odsto i očekuje da će ih povećati za 4 procenta u naredna dva kvartala kako bi kompenzovao troškove.

Rik Kardenas (Rick Cardenas), predsednik i glavni operativni direktor ove kompanije, rekao je da će te više cene tek smanjiti tražnju potrošača.

Vaš browser nepodržava HTML5

Nestašice i poskupljenja uzdrmale svet