Ubrzava se trka SAD, Kine i Rusije u hipersoničnom naoružanju

Nedavno saopštenje američkog proizvođača oružja Lockheed Martin da je od vazdušnih snaga SAD dobio ugovor vredan 694 miliona dolara za proizvodnju nove hipersonične rakete za lansiranje iz vazduha najnoviji je znak ubrzane trke u naoružanju između SAD, Kinu i Rusiju.

Hipersonična raketa je oružje koje može da se kreće brzinom većom od pet maha – više od pet puta brže od brzine zvuka ili otprilike 6.100 kilometara na sat – uz mogućnost da izvodi oštre i duže manevre u Zemljinoj atmosferi.

"Ono što pojedina novija hipersonična oružja čini posebno izazovnim jeste kombinacija brzine, manevarskih sposobnosti i trajektorije leta, što može zakomplikovati otkrivanje, kontinuirano praćenje i predviđanje mesta na kojem će se oružje naći u trenutku presretanja", rekla je u intervjuu Eva Sula, viša saradnica za odbranu i bezbednost u Baltičkom međunarodnom bezbednosnom centru (BISC) sa sedištem u Londonu.

Lockheed Martin je naveo da spremnost za proizvodnju tu raketu, poznatu kao ARRW, "čini ključnim resursom za vojsku, koji pruža kritičan kapacitet za suprotstavljanje novim pretnjama".

Kina i Rusija, koje od početka 2022. imaju "partnerstvo bez granica", na prvom su mestu među tim pretnjama. Peking ima vodeći hipersonični arsenal na svetu, zahvaljujući strategiji proizvodnje u velikim količinama. Rusija je ispred SAD u operativnom uvođenju hipersoničnih oružja, pošto ih je upotrebila u borbi tokom invazije na Ukrajinu. Analitičari kažu da će, ako se aktuelni trendovi proizvodnje nastave, Kina i Rusija do 2035. imati zajednički hipersonični arsenal od 5.000 komada, od čega će 4.000 pripadati Pekingu.

"To je jedan deo slagalice dok SAD užurbano – uz izvestan uspeh – pokušavaju da brzo izgrade svoje hipersonične kapacitete, i odbrambene i ofanzivne", rekao je za RSE Grant Njuzam (Newsham), viši saradnik Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu i penzionisani pukovnik marinaca. Vašington, dodao je, "ostvaruje iznenađujuće brz napredak, naročito na ofanzivnoj strani – i to uključuje vazduhoplovstvo, mornaricu i kopnenu vojsku".

Pentagon planira da od 2027. do 2031. fiskalne godine potroši 37,9 milijardi dolara na programe hipersoničnih oružja kako bi sustigao Kinu i Rusiju. To uključuje 10,1 milijarde dolara za kopnenu vojsku za uvođenje 4.500 hipersoničnih oružja srednjeg dometa, 2,1 milijarda dolara za mornaricu za nabavku 59 raketa, kao i široka sredstva za vazdušne snage za nabavku ARRW-a i hipersonične ofanzivne krstareće rakete (HACM).

Prednosti Kine

U trci u hipersoničnom naoružanju Kina vodi iz nekoliko razloga. Prvo, ima prednost prvog koji je krenuo. Ona je 2020. rasporedila prvi operativni hipersonični sistem na svetu, koji čine balistička raketa srednjeg dometa DF-17 i hipersoničnu kliznu letelicu (HGV) s oznakom DF-ZF.

"Kineski razvoj konvencionalnih raketa, koji nije ograničen sporazumom INF-om (sporazum o kontroli naoružanja koji su 1987. potpisali SAD i Sovjetski Savez), dao im je prednost u balističkim raketama srednjeg dometa koje mogu da služe kao hipersonični nosači", rekao je za RSE Džon Van Udenaren (John Van Oudenaren), analitičar u tehnološkoj konsultantskoj kući BluePath Labs u Vašingtonu.

Peking ima dodatnu korist od infrastrukture za testiranje hipersoničnih oružja koja je ima i raznovrsnija i obimnija od američke, dodao je on.

Kina je jedina zemlja koja je uspešno integrisala HGV sa Sistemom frakcionog orbitalnog bombardovanja (FOBS), sistemom isporuke bojeve glave koji oružje najpre smešta u nisku Zemljinu orbitu (NZO), a zatim ga vraća iz orbite ka cilju. Peking je 2021. sproveo dva testa koji su demonstrirali tu integraciju.

Čitajte:

Iako je HGV u prvom testu promašio metu za 39 kilometara, uspešno je ispalio zaseban projektil usred leta. Pentagon je bio iznenađen. Nijedna zemlja nikada nije ispustila teret iz letelice koja se kreće hipersoničnom brzinom, a da pritom ne uništi letelicu ili ne poremeti njenu putanju. General Mark Mili (Milley), tadašnji načelnik Združenog generalštaba SAD, rekao je da je to "Sputnjik momenat".

Istovremeno su kineski hipersonični testovi pokazali ranjivost SAD na napad s juga. Razlog je što je američka protivraketna odbrana osmišljena uz pretpostavku da bi ruski nuklearni napad na američko tlo išao najkraćim putem, preko Severnog pola i Arktika. Međutim, u kineskim hipersoničnim testovima oružja su se kretala u niskoj Zemljinoj orbiti iznad Antarktika, gde je pokrivenost američkim radarima ograničena. FOBS može da se približi iz neočekivanih pravaca jer ne leti visokim, predvidljivim paraboličnim lukovima kao tradicionalna interkontinentalna balistička raketa (ICBM).

Peking je negirao da je testirao hipersonična oružja. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su testovi obuhvatali proveru tehnologija za svemirske letelice za višekratnu upotrebu, kako bi se smanjili troškovi svemirskih operacija.

"Lažu. To je sastavni deo kineske strategije", kaže Njuzam iz Centra za bezbednosnu politiku, dodajući da Peking znatno potcenjuje svoje vojne izdatke. Pentagon procenjuje da Kina za odbranu troši 40 do 90 odsto više nego što stoji u njenom zvaničnom budžetu.

Još jedna prednost Kine u hipersoničnom nadmetanju je njena proizvodna moć, uvećana de facto savezom s Rusijom. "Rusija je u ratnoj ekonomiji, a Kina je proizvodna sila. Mogu da prave ove rakete veoma brzo u poređenju sa SAD", rekao je za RSE Ali Džavaheri (Javaheri), viši analitičar za nove tehnologije u firmi za podatke o privatnim tržištima PitchBook u Njujorku.

Rusija i Kina, prema procenama, godišnje proizvedu 80, odnosno 370 hipersoničnih oružja, dok SAD proizvode jednocifren broj.

"SAD su odlične u pravljenju vrhunskih odbrambenih sistema – poput lovca F-35 – ali nisu toliko dobre u pravljenju srednje klase", kakva su hipersonična oružja, kaže Džavaheri.

On ukazuje da je posle kraja Hladnog rata američka odbrambena industrijska baza atrofirala, uz dramatičnu konsolidaciju i odvajanje od komercijalne ekonomije. Odbrambene kompanije usmerile su se na proizvodnju naprednih, skupih platformi malog obima za Pentagon. Američka vojska je na kraju nabavila neke od vodećih odbrambenih sistema na svetu, ali nauštrb masovne proizvodnje i mogućnosti naglog povećanja kapaciteta.

Povećana pretnja za Tajvan

Američki vojni planeri brinu da bi sve veći kineski hipersonični arsenal mogao da zakomplikuje napore SAD da intervenišu u tajvanskoj krizi, što je najverovatniji scenario koji bi mogao da uvuče dve supersile u oružani sukob. Iako Kina već ima najveće konvencionalne raketne snage na svetu, hipersonična oružja predstavljaju posebne izazove zbog brzine, leta na maloj visini u atmosferi i manevrisanja u realnom vremenu.

Pentagonov izveštaj Overmatch, poverljiva procena spremnosti američke vojske koju je prvi obelodanio The New York Times u decembru 2025, pokazao je u ratnim simulacijama sukoba oko Tajvana da bi Peking koristio hipersonična oružja u razornoj kampanji kojom bi bili onesposobljeni ili uništeni napredni nosači aviona američke mornarice klase "Gerald R. Ford".

Čitajte:

Bez mogućnosti da neutrališu kinesku raketnu pretnju, američki komandanti bi verovatno bili primorani da grupe nosača drže izvan dometa tih oružja, koji iznosi 4.000 kilometara za raketu srednjeg dometa. Pošto većina aviona s nosača ima borbeni radijus od 800 do 1.300 kilometara, američki lovci bi bili daleko izvan efikasnog dometa za napad ili za nadmoć u vazduhu iznad Tajvanskog moreuza.

"To potencijalno čini američku (i tajvansku i japansku) odbranu Tajvana skupljom, s obzirom na trenutno neadekvatnu američku odbranu od hipersoničnih raketa", kaže Njuzam iz Centra za bezbednosnu politiku. "Međutim, to Kini ne daje nesavladivu prednost koja bi joj obezbedila laku pobedu – ili ne nužno pobedu uopšte. SAD i njihovi saveznici i dalje imaju dovoljno sposobnosti da Kini zadaju velike probleme".

Značajno u tome je što su SAD rasporedile mobilne raketne lansere u Japanu i na Filipinima koji mogu da gađaju kineska istočna priobalna ekonomska središta, pomorske baze, aerodrome i komandne centre.

Gledano dalje, hipersonična trka u naoružanju, sa SAD na jednoj, a Kinom i Rusijom na drugoj strani, verovatno će se intenzivirati jer sve tri zemlje nameravaju da povećaju svoje arsenale.

Ipak, analitičari kažu da transformativne mogućnosti hipersoničnih oružja ne treba preuveličavati. "Hipersonična oružja postaju sve važniji element strateškog nadmetanja", kaže Sula iz Baltičkog međunarodnog bezbednosnog centra.

"Međutim, bila bih oprezna da ih predstavljam kao tehnološki razvoj koji će samostalno transformisati ratovanje. Iskustvo Ukrajine prilično jasno pokazuje da vojna efikasnost sve više zavisi od toga kako se različiti kapaciteti kombinuju i koriste, a ne od sofisticiranosti pojedinačnog oružja".