Dok primirje sa Iranom posrće, Sjedinjene Američke Države značajno proširuju svoje vojne kapacitete na Bliskom istoku, dajući Vašingtonu mogućnost eskalacije dvomesečnog sukoba.
Američka vojska je 24. aprila na Bliskom istoku rasporedila treću udarnu grupu nosača aviona s hiljadama elitnih vojnika, što je najveće vojno prisustvo SAD u tom regionu od invazije na Irak 2003.
Primirje, koje je na snazi od 8. aprila, pauziralo je skupi rat koji je potresao međunarodna energetska tržišta i poremetio globalnu ekonomiju. Međutim, Vašington i Teheran se međusobno optužuju za kršenje primirja, dok su pokušaji pregovaranja o okončanju rata u ćorsokaku.
Predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da su SAD iskoristile prekid neprijateljstava da "obnove snage" i upozorio da je američka vojska "spremna da deluje" ako mirovni napori ne daju rezultate. Tramp je ranije pretio da će uništiti civilnu infrastrukturu Irana ako se ne postigne dogovor.
Stručnjaci kažu da povećanje prisustva američke vojske ima za cilj da posluži dvema svrhama: da pošalje političku poruku Teheranu i da Trampu pruži opcije za proširenje obima vojne akcije protiv Islamske Republike.
"Namera je da se poveća kredibilitet američkih pretnji, a samim tim i njihov uticaj u pregovorima", rekao je dr Farzan Sabet, stručnjak za Iran na Ženevskom postdiplomskom institutu. "Takođe je namenjeno boljem pozicioniranju SAD ako ponovo pokrenu neprijateljstva kako bi dodatno oslabili Iran i ponovo otvorili Ormuski moreuz."
Američko-izraelska kampanja bombardovanja pokrenuta 28. februara uništila je iransku vojsku, obezglavila veći deo njenog rukovodstva i uništila kritičnu infrastrukturu. Međutim, Teheran i dalje veruje da pobeđuje u ratu. Iranska teokratija je preživela i dobila novu i moćnu kartu: kontrolu nad Ormuskim moreuzom, ključnom arterijom za globalno snabdevanje naftom i gasom.
Kao odgovor na iransko praktično zatvaranje Ormuskog moreuza, SAD su od 13. aprila uvele pomorsku blokadu luka i brodova te bliskoistočne zemlje. Iako je taj potez pojačao pritisak na već oslabljenu iransku ekonomiju, barikada još nije primorala Teheran da prihvati mirovni sporazum pod američkim uslovima.
'Mnogo briga'
Nosač aviona USS "Džordž H. V. Buš" s više od 5.000 elitnih vojnika značajno pojačava kapacitete američke vojske u regionu. Taj nosač, koji može da podrži više od 80 aviona, pokreću nuklearni reaktori.
U regionu su od ranije dva nosača aviona: USS "Abraham Linkoln" koji je pozicioniran u Arapskom moru južno od Irana od početka rata, i USS "Džerald R. Ford", najmoćniji transportni brod američke mornarice.
Čitajte:
Šta treba znati o američkoj pomorskoj blokadi IranaUz slanje trećeg nosača aviona na Bliski istok, američka vojska je poslednjih nedelja rasporedila i dodatne hiljade vojnika u region. Očekuje se da će do kraja meseca stići još hiljade marinaca, padobranaca i mornara.
Iranski zvaničnici nisu javno komentarisali gomilanje američke vojske. Međutim, stručnjaci kažu da Teheran veruje da se SAD spremaju da nastave neprijateljstva.
"Iranski režim s mnogo briga posmatra kontinuirano raspoređivanje američke vojske u regionu", rekao je Farzin Nadimi, stručnjak za iransku odbranu u Vašingtonskom institutu.
"Sama činjenica da su Iranci pristali da razgovaraju s Amerikancima uprkos njihovom sve većem vojnom prisustvu pokazuje koliko se ranjivo osećaju upravo sada", rekao je Nadimi.
Ipak, dodao je, Iran "nastavlja da se priprema za sledeću borbu i teško da će biti iznenađen" ako SAD ponovo pokrenu rat.
Teheran je takođe naznačio da bi mogao da pribegne vojnom delovanju kako bi okončao američku pomorsku blokadu, koja je poremetila vitalni iranski izvoz.
Centralni štab Hatam Al-Anbije, koji služi kao zajednička vojna komanda Irana, 25. aprila je upozorio da će odgovoriti ako SAD nastave blokadu.
Američka mornarica je poslednjih nedelja zaplenila iranski teretni brod i tanker za koji je sumnjala da je švercovao iransku naftu. Teheran je 22. aprila odgovorio pucanjem na tri broda i zaplenom dva od njih u Ormuskom moreuzu, kroz koji obično prolazi 20 odsto svetske nafte.
Zadržavanje Huta
Ako ponovo izbiju neprijateljstva, jemenski pobunjenici Huti mogli bi da pokušaju da zatvore moreuz Bab el-Mandab – još jednu ključnu pomorsku rutu na Bliskom istoku.
Bab el-Mandab, kroz koji prolazi oko šest odsto svetske pomorske trgovine naftom, uski je prolaz za brodove koji ulaze ili izlaze iz Crvenog mora – čiju jemensku obalu uglavnom kontrolišu Huti, koje podržava Iran a koje SAD smatraju terorističkom organizacijom.
Huti su u saopštenju 18. aprila zapretili da će zatvoriti moreuz i pozvali Trampa da prekine "sve prakse i politike koje ometaju mir".
Ako Huti zatvore moreuz, kažu stručnjaci, doći će do još većih udara na globalna energetska tržišta. Ta militantna grupa je ušla u rat prošlog meseca kada je ispalila rakete na Izrael.
Čitajte:
Sljedeće žarište u iranskom ratu? Tjesnac Bab Al-Mandab uz obalu JemenaRaspoređivanje američkog broda "Džordž H. V. "Buš, kažu stručnjaci, ima za cilj da odvrati Hute od zatvaranja strateškog plovnog puta.
"Dolaskom treće udarne grupe nosača aviona, SAD imaju za cilj da umire globalni brodarski saobraćaj, dok održavaju snage s dva nosača aviona spremne za angažovanje protiv Irana ako bude potrebno", rekao je Saša Bruhman (Sasha Bruchmann), vojni i bezbednosni analitičar u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije.
Da bi zaobišla Ormuski moreuz, Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, preusmerava milione barela nafte iz Persijskog zaliva u Crveno more preko svog cevovoda Istok-Zapad.
Ujedinjeni Arapski Emirati, još jedan veliki izvoznik, isporučuju naftu preko svoje luke Fudžejra koja se nalazi u Arapskom moru.
"USS 'Džordž H. V. Buš' izgleda da je spreman da jasno stavi do znanja da će gađanje naftne infrastrukture na zapadu Saudijske Arabije i zatvaranje Bab al-Mandaba imati posledice", dodao je Bruhman.