Da bi izvršile pritisak na Iran da potpiše mirovni sporazum, Sjedinjene Američke Države su uvele pomorsku blokadu luka i brodova ove bliskoistočne zemlje 13. aprila.
Mada je pojačala pritisak na već uzdrmanu iransku ekonomiju, američka blokada još nije primorala Teheran da napravi ustupke kako bi se okončao skoro dvomesečni rat, kažu stručnjaci.
Iran je odbio da sedne za pregovarački sto osim ako SAD ne ukinu barikadu, koja je usmerena na unosne prihode Teherana od nafte. Vašington insistira da će blokada prestati tek kada se potpiše mirovni sporazum.
Američki embargo je uveden kao odgovor na to što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, ključnu arteriju za globalno snabdevanje energentima, za međunarodni brodarski promet od početka rata 28. februara. Ovaj potez je potresao međunarodna tržišta, poremetio globalnu ekonomiju i dao Teheranu novu polugu moći u ratu.
- Pratite BLOG UŽIVO o dešavanjima na Bliskom istoku
"Ako je primarni cilj blokade zaustavljanje brodskog saobraćaja ka Iranu i iz njega, a što je najvažnije protok iranskog izvoza sirove nafte, onda je blokada bila uspeh", rekao je Nader Itajim, stručnjak za energetiku na Bliskom istoku.
"Ali ako Vašington očekuje da će blokada brzo dovesti Iran u poziciju u kojoj neće imati drugog izbora nego da postigne dogovor, onda bi mogao biti razočaran", dodao je Itajim, koji radi u britanskoj kompaniji Argus Media, koja obezbeđuje informacije i analize globalnim tržištima energenata i robe.
Izvoz iranske nafte 'očigledno opao'
Iran je u martu dnevno izvozio, kako se procenjuje, 1,8 miliona barela nafte. Ali ta brojka je poslednjih dana spala na "bukvalno kapljanje" kako se efekti blokade intenziviraju, rekao je Itajim.
Ipak, rekao je, Islamska Republika bi trebalo da bude u stanju da izdrži blokadu još dva meseca, ukazujući na čak 130 miliona barela iranske nafte koja je već bila na moru pre nego što je blokada stupila na snagu.
U sprovođenju blokade, američka mornarica je 19. aprila otvorila vatru i zaplenila iranski teretni brod u Omanskom zalivu. Dva dana kasnije, američka vojska je u Indijskom okeanu zaplenila drugi brod – tanker za koji se sumnja da je švercovao naftu.
Čitajte:
Kraj izuzeća za američke sankcije Iranu pooštrava fokus na finansijski pritisakSnage SAD su takođe u okviru blokade "naložile 31 brodu da se okrene ili vrati" u iranske luke, saopštila je Centralna komanda SAD.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je proglasio da je blokada "ogroman uspeh" i ponovio da neće ukinuti američki embargo dok Vašington ne postigne "konačan dogovor" s Iranom. Američka vojska je navela da je "potpuno zaustavila" iransku trgovinu.
Međutim, desetine tankera povezanih s Iranom uspele su da zaobiđu barikadu, pokazuju podaci grupe za praćenje tereta Vorteksa (Vortexa).
Vorteksa je saopštila da su između 13. i 21. aprila najmanje 34 tankera povezanih s Iranom zaobišla blokadu, dodajući da je oko 10,7 miliona barela iranske nafte prošlo kroz Ormuski moreuz i izašlo iz područja koje je blokirala američka mornarica. Vojska je odbacila ove navode.
Kompanija za pomorske podatke Lojds list (Lloyd's List) saopštila je da je najmanje 26 brodova iranske flote zaobišlo američku blokadu. "Obaveštajni podaci Lojds Lista pokazuju stalan protok saobraćaja flote u senci u i iz (Persijskog zaliva)", navela je kompanija 20. aprila.
"U poređenju s brojem brodova koji su prolazili pre blokade – nešto kao šest ili sedam brodova dnevno – obim je očigledno smanjen", rekla je Rozmari Kelanik (Rosemary Kelanic), direktorka Programa za Bliski istok u vašingtonskom tink-tenku Difens prajoritis (Defense Priorities).
"Ali veći problem za SAD je što ne postoji način da blokada kontinentalne zemlje bude nepropusna – Iran i dalje može da obavlja značajnu trgovinu kopnom, uključujući i s naftom, iako u manjim količinama nego morem", rekla je ona.
Tramp je tvrdio da blokada košta Iran oko 500 miliona dolara dnevno. Međutim, stručnjaci su rekli da je izračunavanje troškova teško.
Procene sugerišu da je Iran pre rata dobijao oko 45 milijardi dolara godišnjeg prihoda od izvoza nafte, što čini otprilike 10 odsto BDP-a te zemlje.
"Čak i ako blokada prekine svu trgovinu naftom – neće – maksimalna šteta bi mogla biti gubitak 10 odsto BDP-a", rekla je Kelanik. "To je veliki gubitak za mirnodopske uslove – ali nije tako loše imajući u vidu da je Iran u ratu."
Poređenja radi, Ukrajina je izgubila 20 odsto svog BDP-a posle početka opšte invazije Rusije 2022, rekla je ona. To nije sprečilo ukrajinske snage da se bore protiv Rusije gotovo do pat pozicije.
"Dakle, skeptična sam da će troškovi nametnuti Trampovom blokadom slomiti odlučnost Irana da nastavi da se opire zahtevima SAD", rekla je Kelanik.
'Ponovno pokretanje rata'
Kampanja bombardovanja koju su pokrenule SAD i Izraela nametnula je ogromne materijalne troškove Iranu, uništivši njegovu vojsku, obezglavivši veliki deo njegovog rukovodstva i uništivši kritičnu infrastrukturu.
Pa ipak, Teheran i dalje veruje da pobeđuje u višenedeljnom sukobu. Ta percepcija pobede je došla do pregovaračkog stola, gde Iran nastoji da okonča rat pod svojim uslovima.
Prva runda mirovnih pregovora u Pakistanu završena je 11. aprila bez dogovora. Ipak, Tramp je jednostrano produžio primirje koje je trebalo da istekne 22. aprila, a strane su u indirektnim pregovorima o održavanju druge runde pregovora u Islamabadu.
"Sam ekonomski pritisak neće naterati Iran na ustupke koje već nije napravio tokom vojnog pritiska", rekao je Hamidreza Azizi, saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
Čitajte:
Ehrenfeld: Ciljanje iranske 'sive ekonomije' pogađa Revolucionarnu gardu tamo gde je najviše boli"Ako ništa drugo, Iran bi mogao ponovo da pokrene rat", dodao je on. "Iran ovu situaciju bez rata, bez mira vidi kao najdestruktivniji scenario."
Iran je već pod razornim američkim sankcijama i blokada je dodatno smanjila ekonomske resurse zemlje. Blokada je takođe sprečila Iran da naplaćuje prolazak kroz Ormuski moreuz međunarodnim brodovima, što je bio još jedan izvor prihoda od početka rata.
Iran je 22. aprila otvorio vatru na tri broda i zaplenio dva od njih u Ormuskom moreuzu, što sugeriše da je Teheran spreman da upotrebi silu kako bi okončao američku blokadu.
"Ova situacija nije podnošljiva za Islamsku Republiku", rekao je Azizi. "Kao rezultat toga, očekivao bih da će delovati vojno."