Birališta su otvorena na ruskom Dalekom istoku za prvi od tri dana glasanja na predsedničkim izborima na kojima se očekuje produženje vladavine predsednika Vladimira Putina za još šest godina.
Biračka mesta otvorena su na poluostrvu Kamčatka u petak u osam časova po lokalnom vremenu (četvrtak 21 čas po centralnoevropskom vremenu) i trebalo bi da se zatvore u nedelju u 20 časova (19 časova po centralnoevropskom vremenu) u Kalinjingradu – ruskoj eksklavi koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom.
Izbori se održavaju posle nemilosrdnog obračuna s drugačijim mišljenjima kojima je Putin, koji vlada Rusijom kao predsednik ili premijer od 1999, stekao punu kontrolu nad političkim sistemom.
Takođe se održavaju pošto je invazija na Ukrajini ušla u treću godinu. Dok deluje da Rusija ima prednost na bojnom polju, gde ostvaruje male, premda spore, dobitke, Ukrajina je učinila da Moskva izgleda ranjivo iza linije fronta – napadi bespilotnih letelica velikog dometa pogodili su mete duboko na teritoriji Rusije, dok je udarima naprednih dronova ruska crnomorska flota u defanzivu.
Čitajte: Ko je na glasačkom listiću na predsjedničkim izborima u Rusiji, a ko ne?Birači će glasati od petka do nedelje u 11 vremenskih zona, kao i u nelegalno pripojenim regionima Ukrajine.
Na izborima nema neizvesnosti pošto se 71-godišnji Putin kandiduje za peti mandat gotovo bez ikakvih izazova.
Njegovi politički protivnici su ili u zatvoru ili u egzilu u inostranstvu, a najžešći od njih, Aleksej Navaljni, nedavno je preminuo u udaljenoj arktičkoj kaznenoj koloniji. Ostala tri kandidata su političari niskog profila iz simbolično opozicionih partija koje drže linije Kremlja.
Na glasačkim listićima su kandidat Komunističke partije Nikolaj Haritonov, vođa ultranacionalističke Liberalne-demokratske partije Rusije Leonid Slucki i poslanik partije Novi narod Vladislav Davankov. Niko od njih nije kritikovao Putina i sva trojica podržavaju "specijalnu vojnu operaciju", kako Kremlj naziva invaziju na Ukrajinu.
Centralna izborna komisija odbila je kandidature opozicionara Borisa Nadeždina, koji je pokušao da vodi antiratnu kampanju, i bivše televizijske novinarke Jekaterine Duncove koja je pozivala na okončanje konflikta u Ukrajini i oslobađanje političkih zatvorenika.
Posmatrači ne očekuju da će izbori biti slobodni i pošteni. Pored činjenice da je pred biračima mali izbor, mogućnosti za nezavisno posmatranje su veoma ograničene.
Samo registrovani kandidati ili državna savetodavna tela mogu dodeliti posmatrače na biračka mesta, smanjujući verovatnoću nezavisnih monitora.
Ukrajina i Zapad su takođe osudili Rusiju zbog održavanja glasanja u ukrajinskim regionima koje su moskovske snage zauzele i okupirale.
Čitajte: Koga vlast u Srbiji šalje da posmatra izbore u Rusiji?Ruska opozicija pozvala je nezadovoljne Putinom ili ratom da se pojave na biralištima u nedelju u podne, poslednjeg dana glasanja, u znak protesta. Strategiju je odobrio Navaljni nedugo pre njegove smrti.
"Moramo da iskoristimo dan izbora da pokažemo da postojimo i da nas ima mnogo, mi smo stvarni, živi, pravi ljudi i da smo protiv Putina... Šta dalje da radite zavisi od vas. Možete glasati za bilo kog kandidata osim za Putina. Možete da uništite svoj glasački listić", rekla je udovica Navaljnog Julija.
Golos, poznata ruska nezavisna grupa za posmatranje izbora, navela je u izveštaju ove nedelje da vlasti "čine sve da ljudi ne primete samu činjenicu da se izbori dešavaju".
Čitajte: Igranje brojevima: Procurili dokumenti pokazuju kako Kremlj upravlja izborima u RusijiTa organizacija je kampanju uoči glasanja opisao kao "praktično neprimetnu" i "najnezanimljiviju" od 2000. godine, kada je Golos osnovan i počeo da prati izbore u Rusiji.
Putinova kampanja bila je prikrivena predsedničkim aktivnostima, a drugi kandidati su bili "demonstrirano pasivni", navodi se u izveštaju.
Državni mediji su izborima posvetili manje vremena nego 2018. godine, kada je Putin poslednji put izabran, navodi Golos. Umesto da promovišu glasanje kako bi osigurali željenu izlaznost, čini se da se vlasti klade na pritisak na birače koje mogu da kontrolišu — na primer, na Ruse koji rade u državnim kompanijama ili institucijama — da se pojave na biralištima, dodaje se u izveštaju.
I sam Golos je zahvaćen represijom – njen kopredsedavajući Grigorij Melkonjanc je u zatvoru i čeka suđenje po optužbama koje se smatraju pokušajem pritiska na grupu uoči izbora.
Izvori: AFP, AP