Poruka "Partnerstvo za budućnost" na bilbordima sa isprepletanom srpskom i ruskom zastavom podsetnik je na prisustvo Rusije u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Čini se da se Rusi ne odriču tog partnerstva dok se kompanija našla pod američkim sankcijama upravo zbog većinskog ruskog vlasništva.
Da im nije stalo samo do novca nego do pozicije nedavno je ocenio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ivana Stradner iz nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona ocenjuje za RSE da je NIS "ruski centar gravitacije na Balkanu koji omogućuje Moskvi da kontroliše region".
Upitana šta bi Rusija izgubila gubitkom NIS-a, ona kaže da je NIS mnogo više od nafte.
"To je meka moć koju Rusija koristi da osnaži svoju geopolitičku poziciju", dodala je.
Sediše Naftne industrije Srbije (NIS) u Beogradu
Dok se Rusija našla u izolaciji zapadnih zemalja zbog ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Moskvi.
SAD su sankcije NIS-u uvele kako bi onemogućile Rusiji da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Srbija još uvek ne želi da preduzima odluke suprotne ruskim interesima, ostavljaći Rusiji da nađe kupca za NIS ili da svoj udeo proda srpskoj strani.
Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu.
Gaspromnjeft je zadužen za poslove sa sirovom naftom i ćerka firma je Gasproma, koji je proizvođač i izvoznik prirodnog gasa.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Vidljivost i kroz sponzorstva
Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) u Beogradu navodi za RSE da je kupovina NIS-a bila poslednja velika investicija Rusije u Srbiju.
"Zbog prirode upravljanja resursima u Rusiji, ona je neminovno sve vreme bila vezivana za Rusku federaciju, politiku Rusije, pa i njene političke lidere", kaže on.
Država je 2008. udeo od 51 odsto u toj kompaniji prodala ruskoj državnoj kompaniji Gaspromnjeft po ceni od 400 miliona evra, direktnom pogodbom, bez tendera.
Savković navodi i da je Gaspromnjeft proteklih godina sa "dosta uspeha gazdovao NIS-om i doveo je do nivoa koji kompaniju sigurno čini jednim od regionalnih lidera".
Rusko prisustvo u nacionalnoj naftnoj kompaniji, kako podseća, bilo je jako i kroz sponzorstva.
Tako je logo Gaspromnjefta, koji ima najveći udeo u vlasništvu NIS-a, na dresovima fudbalera Crvene zvezde, a logo NIS-a nose košarkaši Partizana.
Čitajte: Gasprom u Srbiji i uticaj koji je prerastao energetikuDeo promocije bili su i bilbordi koji su postavljeni sa logom Gaspromnjefta i NIS-a i pomenutom porukom o "partnerstvu za budućnost".
Gaspromnjeft je tokom godina podržavao i muzičke i filmske festivale, a finansirao je i izradu unutrašnjeg mozaika Hrama svetog Save u Beogradu.
Kako je svojevremeno izjavio patrijarh Irinej sporazum o finansiranju tih radova dogovoren je tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji u januaru 2019. kada je obišao i Hram Svetog Save.
Tada je ruskog predsednika u organizaciji vlasti ispred hrama dočekalo desetine hiljada ljudi.
Ivana Stradner ocenjuje da Moskva godinama koristi Gasprom kao "ambasadora" mnogih društvenih, kulturnih i sportskih aktivnosti.
"Kako bi sebe postavila kao pouzdanog partnera Srbiji i vršila propagandu o 'srpsko-ruskom bratstvu'", dodala je.
Ruska državna kompanija Gaspromnjeft nije odgovorila na upit RSE koliki profit NIS-a predstavlja u ukupnom poslovanju kompanije.
Prema finansijskom izveštaju NIS-a, ta kompanija je u 2024. imala više od 18 milijardi dinara (153,8 miliona evra) neto dobitka, što je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je zabeležila 41 milijardu dinara (350,4 miliona evra).
Šta kažu zvaničnici?
NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, već je obustavila rad zbog nedostatka sirove nafte za preradu.
Vlasti u Srbiji kažu da će ako Rusi ne reše problem do 15. janura uzeti stvari u svoje ruke.
U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da Rusi žele da ostanu tu i da je to politička stvar.
"Treba razumeti Ruse, oni žele da ostanu vlasnici NIS-a iz političkih razloga", rekao je on 11. decembra na TV Prva.
Ambasada Rusije u Beogradu nije na upit RSE komentarisala ove navode predsednika Srbije, ni ocene analitičara da Moskva preko NIS-a ostvaruje politički uticaj u Srbiji.
Poslednji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na vojnoj paradi u Pekingu, 2. septembra 2025.
Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo da ide rešavanje pitanja NIS-a, ali nije naveo više detalja o tome.
On je 19. decembra na godišnjoj konferenciji rekao da je u toku dijalog o tome sa Srbijom.
Istovremeno je poručio da pretpostavlja da će "prijateljsko rukovodstvo Srbije ispuniti svoje obaveze".
"U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gde su garancije bezbednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin.
Do čega dovodi energetska zavisnost?
Ivana Stradner iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije primećuje da je Putin poslao jasnu poruku za NIS.
"I Moskva neće lako odustati od svoje glavne poluge na Balkanu", smatra ona.
Srbija je do sada svoju odluku o neuvođenju sankcija Rusiji pravdala uglavnom energetskom zavisnošću od te zemlje.
Marko Savković iz ISAC fonda ocenjuje da je Rusiji važno da Srbija ostane na toj poziciji i da se neće narušavati ili dovoditi u pitanje odnos koji je uspostavljen pre dosta vremena.
"I NIS je svih ovih godina bio garancija da Srbija neće preduzimati ništa protiv Rusije", dodao je.
Iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je nastavila da održava bliske veze i saradnju sa Rusijom, što nije prekinuto ni nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Čitajte: Uz sankcionisani NIS, Srbiji prete i sekundarne sankcijeSavković navodi da pozicija kakvu Rusija ima u nacionalnoj naftnoj kompaniji Srbije znači da "možete svojim postupcima da utičete na ekonomske prilike, a posredno i političke u zemlji".
"Infrastruktura kojom NIS raspolaže je deo kritične infrastrukture Srbije. Samim tim, ona je od značaja za nacionalnu bezbednost Srbije", dodao je.
Osim toga, Srbija uprkos što je preduzela korake ka diverzifikaciji snabdevanja gasom, ipak i dalje dominantno zavisi od Rusije u tom energentu.
"Imate situaciju da jedna zemlja odlučujuće utiče na vaše snabdevanje energijom. To je pozicija koja ni za jednu zemlju ne može biti lagodna i otuda silan napor koji se ulaže u diverzifikaciju", kaže Savković.
Čitajte: Upitan položaj Srbije nakon odluke EU o zabrani uvoza ruskog gasaSrbija je, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić 23. decembra, dobila produženje ugovora sa Rusijom o snabdevanju gasom do 31. marta 2026.
Dugoročni ugovor je istekao u maju, a do sada još nije sklopljen novi na duži rok. Aktuelni kratkoročni sporazum ističe krajem godine.
Ivana Stradner napominje da Putin ima dugu istoriju korišćenja gasa kao "oružja" za manipulisanje i ucenjivanje.
"Putin je nastojao da produbi zavisnost Evrope od ruskog gasa, održavajući mit o jeftinom ruskom gasu", dodala je.
Čitajte: Izostanak dugoročnog ugovora za gas s Rusijom veoma loša poruka za Srbiju, izjavio VučićŠta bi izlazak iz NIS-a značio za ruski uticaj?
Marko Savković ocenjuje da i kada bi rusko vlasništvo nestalo iz svih mogućih kompanija na Balkanu, i dalje bi jedan broj ljudi gledao na Rusiju sa simpatijama.
Navodi da su razlozi za to kompleksni i brojni.
"Ima kulturoloških razloga, ideološke bliskosti, političkih afiniteta, ličnosti Putina koja mnogim ljudima imponuje, sve do religijskih veza koje se često potenciraju, ali ja ne mislim da su toliko važne", dodao je.
Pristalica Vladmira Putina tokom posete ruskog predsednika Beogradu, 17, januara 2019.
Sjedinjene Države su prethodnih meseci više puta odlagale primenu sankcija dok su NIS i Vlada Srbije govorili da traže rešenje.
Prema navodima RTS-a, američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) izdala je 24. decembra NIS-u licencu kojom se mogućnost pregovora za prodaju ruskog udela produžava do 24. marta 2026, ali ne i za poslovanje NIS-a.
Dan ranije je Vučić rekao da postoje informacije da predstavnici Gaspromnjefta pregovaraju o prodaji NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
Pitanje je međutim, da li će američka administraciji odobriti da se novac od prodaje prebaci Rusiji, kao što je pitanje da li će Moskva pristati da se taj novac deponuje.
"Ko kontroliše gas i naftu, kontoliše region", primećuje Ivana Stradner. "Amerika razume vrlo dobro da će bez Gasproma, moć Rusije drastično opasti."
Mirovni pregovori koji bi okončali rat u Ukrajini, u kojima su angažovani Sjedinjene Države, Rusija, Evropska unija i Ukrajina, do sada nisu dali rezultate.
Vlasti u Srbiju kažu da nacionalizacija NIS-a nije opcija jer, kako su naveli zvaničnici, neće da otimaju tuđu imovinu.
Čitajte: Šta bi značila nacionalizacija Naftne industrije Srbije?U više navrata su poručivali da bi Srbija platila ruski deo vlasništva ako bude morala, jer NIS mora da nastavi da radi.
U NIS grupi ima više od 13.000 zaposlenih, a kompanija ima preko 320 pumpi u Srbiji.