Kalinjingrad suočen s novim nivoima izolacije

Red u menjačnici u Kalinjingradu, gde stanovnici nervozno prate razvoj političke situacije oko Ukrajine i alarmantan pad vrednosti rublje.

Piše: Julija Paramonova

Igor Pleškov vlasnik je fabrike betona u Kalinjgradskoj oblasti na Baltičkom moru koju okružuju članice Evropske unije Litvanija i Poljska. Kako su se tenzije između Rusije i Zapada usijale zbog vojne invazije Moskve na Ukrajinu, on je zabrinut, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

"Šta će biti dalje, teško je reći", slegnuo je ramenima. "Situacija se menja svakog minuta – na gore."

Kao i Pleškovljeva fabrika, većina preduzeća u regionu s oko milion ljudi zavisi od uvoza sirovina, rezervnih delova i opreme. Stanovnici nervozno posmatraju razvoj političke situacije i alarmantan pad vrednosti rublje.

"Šta da očekujemo", rekao je Pleškov. "Doći će do katastrofe, potpunog kraha. Za nedelju dana svaka domaćica će to osetiti."

"Posao već danas to oseća", dodao je on.

Od neisprovociranog napada Moskve na Ukrajinu, zapadne zemlje su uvele talase sankcija bez presedana, uključujući isključenje nekih ruskih banaka iz sistema finansijskih transakcija SWIFT. Većina evropskih zemalja zatvorila je svoj vazdušni prostor za ruske avione.

Avioni iz Kalinjingrada za Moskvu od 27. februara lete preko Baltičkog mora u Lenjingradsku oblast pre nego što naglo skrenu na jug. Nova ruta je dodala oko 40 minuta, čime je za let potrebno dva sata.

Cene letova su zasad ostale na oko 2.600 rubalja (20 evra).

Međutim, bez intervencije vlade to možda neće potrajati, rekao je Solomon Ginzburg, šef lokalnog tink-tenka Regionalna strategija.

"Vreme leta se povećalo... zbog severoistočnog luka", rekao je on. "To košta. Lako je izračunati da će cene karata porasti za 35 do 40 odsto".

Na video snimku objavljenom na Instagramu 1. marta, guverner Kalinjingrada Anton Alihanov pokušao je da odagna takve strahove.

"Ako cene karata porastu, već smo razgovarali s federalnom vladom i tražićemo dodatnu podršku tako da karte ne poskupe značajno i da nastave da budu pristupačne", rekao je on.

'Moraću da pretrpim gubitak'

Putničke železničke veze između eksklave i ostatka Rusije prolaze kroz Litvaniju prema sporazumu s Evropskom unijom iz 2003. godine. Litvanska premijerka Ingrida Simonite (Simonyte) rekla je 27. februara da se ne razmatraju promene tog sporazuma.

Ipak, uvoz robe u region kamionima već je pogođen. U stvari, kažu lokalni privrednici, region je pod ekonomskim pritiskom barem od januara, kada su se rasplamsale tenzije između Belorusije i susedne Poljske i Litvanije zbog migrantske krize duž njihovih granica. Stotine kamiona za Kalinjingrad bile su zaglavljena na granici i kašnjenja se posle nisu smanjila.

"Na nekim mestima je bolje, na drugim je gore", rekao je Leonid Stepanjuk, potpredsednik kompanije DSB-Transport. "Jedan od mojih kamiona prošao je granicu za pet dana, drugi za sedam, a treći za 10".

"Najbolja je situacija na rusko-letonskoj granici", dodao je on. "Na litvansko-beloruskoj granici je gore".

Kamiondžija koji je tražio da bude predstavljen samo kao Sergej rekao je za RSE da se nedavno vratio iz Rusije pošto je proveo 12 dana na graničnom prelazu Salčininkaj-Benjakoni između Belorusije i Litvanije. Svo to vreme je proveo u svom kamionu.

"Naravno, bilo je teško", rekao je on. "Mogao sam da kupim hranu i imam frižider u kamionu. Belorusi su doneli hranu – kuvaju je kod kuće i prodaju u porcijama. Možete da ih zamolite da vam donesu i vodu."

"Ranije bih išao u Moskvu otprilike tri puta mesečno", dodao je on. "To je normalno. Ovog puta mi je trebalo 20 dana da dođem do Brjanska (grada na zapadu Rusije) i nazad."

Kamioni na granici u Kalinjingradskoj oblasti (arhivska fotografija)

Pjotr, kalinjingradski preduzetnik koji je tražio da bude predstavljen samo po imenu, uvozi nameštaj iz Poljske. Za njega, kako pada vrednost rublje, svaki dan predstavlja gubitak novca. Rublja je 28. februara pala sa 19 poljskih zlota na 30, što ga je koštalo 360.000 rubalja (2.900 evra).

"Imam više od 40 porudžbina nameštaja koje su spremne u Poljskoj", rekao je on za RSE. "Trebalo je da budu isporučene prošle nedelje, ali sada kažu da su krenule 1. marta. Poljaci su odbili da ih odmah utovare jer su čekali da njihov predsednik objavi sankcije Rusiji... I oni sami su u šoku – samo u jednom gradu ima 70 fabrika koje rade skoro isključivo za Rusiju."

"Na kraju sam 1. marta izgubio više novca zbog kursa", rekao je on. "Nameštaj je plaćen unapred, pa moram da ga prodam po staroj ceni. Ne mogu retroaktivno da dižem cene. Moraću da pretrpim gubitak."

Grad Kalinjingrad (arhivska fotografija)

Dobavljači 'reaguju emotivno'

Analitičar Ginzburg kaže da je Kalinjingrad zbog zavisnost od uvoza "ekonomska meta", navodeći da su farme živine u regionu 90 odsto zavisne od jaja uvezenih iz Holandije i SAD, dok poljoprivredni sektor 80 odsto zavisi od uvoznog semena.

"A šta je sa Avtotorom", upitao je on, misleći na najvećeg proizvođača automobila u oblasti, koji direktno zapošljava više od 2.000 ljudi i koji na svojoj internet stranici tvrdi da utiče na ukupno 30.000 radnih mesta u oblasti. "Po mom mišljenju, prosto će se ugasiti".

Ta kompanija sklapa automobile za BMW, Kiu, Hjundai (Hyundai) i druge strane kompanije.

Kompanije iz građevinskog sektora žalile su se sajtu Novi Kalinjingrad da dobavljači iz Litvanije, "reagujući emotivno", odbijaju da prihvate porudžbine iz Rusije.

Vlasnik fabrike betona Pleškov imao je slična iskustva s dobavljačima iz Poljske.

"Danas su odbili da isporuče rezervne delove iz skladišta u Poljskoj", rekao je on 1. marta. "Samo su nas obavestili da neće poslati isporuku, iako je sve već plaćeno."

On je dodao da ima prednji utovarivač, takođe plaćen, koji stoji u magacinu u Belgiji.

"Proverava se da li se računa kao oprema s 'dvostrukom namenom'," rekao je on.