Izbeglice iz Ukrajine u Rusiji 'gube nadu' da će dobiti pomoć koju je obećao Putin

Izbeglice iz Mariupolja u Rusiji. Mnogima od njih bi pomoć od 10.000 rubalja pomogla da pokriju osnovne potrebe dok čekaju na dokumente koji omogućavaju druge usluge i zaposlenje.

Kada su ruske snage granatirale Mariupolj teškom artiljerijom, razrušivši taj ukrajinski grad, Anastasija je pobegla sa svojim sinom na jedinu destinaciju do koje se činilo da može stići: Rusiju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

S malo novca i nešto stvari, radovala se isplati od 10.000 rubalja (180 evra) koju je ruski predsednik Vladimir Putin obećao izbeglicama iz Ukrajine i pre nego što je pokrenuo opštu invaziju na tu zemlju 24. februara.

Taj novac bi joj kratkoročno pomogao da pokrije osnovne potrebe za sebe i svog sina u Sankt Peterburgu. Tri meseca po dolasku, ona još nije primila uplatu.

Zaposleni u centru lokalne uprave koji se bave takvim pitanjima "rekli su da ništa ne znaju", rekla je Anastasija. Kao i druge izbeglice s kojima je RSE razgovarao, ona nije želela da se objavi njeno prezime iz straha od posledica.

Izbeglice iz Mariupolja stižu u maju u Primorsku pokrajinu u Rusiji.

"Rekli su, čekajte, daćemo vam je u nekom trenutku", rekla je ona.

Anastasija nikako nije jedina koja se žali po tom pitanju.

Novinarka iz Sankt Peterburga Svetlana Tihomirova koja dobrovoljno pomaže ukrajinskim izbeglicama rekla je nedavno da oko 90 odsto onih koji su stigli u Lenjingradsku oblast – koja obuhvata oblast oko Sankt Peterburga, ali ne i taj grad – tek treba da dobije obećani novac.

U pismu upućenom Putinu sredinom juna i objavljenom na društvenim mrežama, Tihomirova je navela da su se ukrajinske izbeglice u Rusiji našle u začaranom krugu.

Bez te uplate, mnogi od njih nemaju dovoljno novca da plate usluge, kao što su prevodi dokumenata, neophodne za dobijanje ruskog pasoša i zaposlenje.

Tihomirova je jedna od više stotina ljudi širom Rusije koji pomažu ukrajinskim izbeglicama novcem, hranom i drugim potrepštinama.

Volonteri kao i izbeglice napravili su čet sobe na društvenim mrežama kako bi podelili novosti i brige, od kojih je jedna kašnjenje uplata.

"Situacija u unutrašnjosti Rusije je, prema izveštajima volontera, mnogo teža nego u Moskvi i Sankt Peterburgu", napisala je ona u pismu, dodajući da u udaljenijim oblastima "sami volonteri nisu u mogućnosti da pruže podršku za izbeglice zbog nižeg životnog standarda – ljudi gladuju u pravom smislu te reči".

Ukrajinka iz Mariupolja u izbegličkom centru u Primorskoj pokrajini, 6. maj

Na upit RSE-a, Tihomirova je odbila da komentariše pismo.

Njena koleginica Galina Artemenko navela je u postu na Telegramu da je situacija "tačno" takva kako je opisana u pismu.

Čini se da su njihovi komentari u suprotnosti s ruskim Ministarstvom za vanredne situacije koje nadgleda isplate izbeglicama.

Neidentifikovani zvaničnik ministarstva rekao je ruskim državnim medijima 7. juna da je 301.510 izbeglica iz Ukrajine – ili skoro četiri petine onih za koje je zvaničnik rekao da su se prijavili – primilo isplatu od 10.000 rubalja. Noviji podaci još nisu dostupni.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u Rusiji ima oko 1,3 miliona izbeglica iz Ukrajine, dok ruska vlada procenjuje da je taj broj 2,1 milion, uključujući 340.000 dece. Kijev je optužio Moskvu za nasilno odvođenje ukrajinskih građana u Rusiju.

Izbeglice iz Ukrajine stižu vozom u Nižnji Novgorod (arhivska fotografija)

Većina izbeglica iz Ukrajine su finansijski ugroženi penzioneri i žene s decom, delom zato što su mnogi muškarci u delovima ukrajinskog regiona Donbas koji su bili kontrolom proruskih separatista i mnogo pre februarske invazije – svojevoljno ili ne – ostali da se bore.

Jedna ekspertkinja je za RSE rekla da komplikovani propisi i birokratska odugovlačenja mogu da ubiju nadu. Za Nataliju Jurčenko, koja je sa suprugom pobegla iz centralnog dela Ukrajine na poluostrvo Krim pod ruskom kontrolom, to se već dogodilo.

Oni tri meseca čekaju da im stigne uplata.

"Naša porodica se više ne nada obećanoj uplati", rekla je ona za RSE. "Novac nam je zaista bio potreban. Nismo imali od čega da živimo i morali smo da prodamo deo naših stvari."

Deset hiljada rubalja u svakom slučaju ne bi dugo trajala u najvećim ruskim gradovima. Za korišćenje moskovskog metroa mesec dana otišla bi četvrtina te sume.

Jedna od tvrdnji koje je Putin koristio kao opravdanje za invaziju na Ukrajinu bila je da je ljudima koji govore ruski jezik u Donbasu bila potrebna zaštita od vlade u Kijevu, za koju je on lažno tvrdio da je u toj oblasti počinila genocid.

U ruskoj ofanzivi je uništen veći deo Donbasa, čime su mnogi koji govore ruski jezik i koji su preživeli napad ostali bez kuća, imovine ili posla.

Šest dana pre početka invazije 24. februara Putin je naredio svojoj vladi da svakome ko izbegne iz Donbasa isplati 10.000 rubalja kako bi im se pomoglo da se "smeste na novom mestu i za početak kupe sve neophodne stvari".

Ruska vlada je pre početka rata izdvojila pet milijardi rubalja za izbeglice, što implicira da je predvidela do će biti do 500.000 izbeglica.

Neisplaćivanje tog novca na vreme uprkos ranim pripremama možda odražava očekivanje Kremlja da će brza pobeda u ratu stvoriti mnogo manje izbeglica. To takođe može biti odraz ozloglašeno glomazne ruske birokratije.

Na sastanku početkom maja sa 147 izbeglica koje borave u dečjem kampu Mečta (San) kod Moskve, Nina Ostanina, poslanica Komunističke partije u donjem domu ruskog parlamenta, Državnoj dumi, rekla je da će intervenisati u njihovo ime pošto je saznala da je samo 32 njih primilo uplate.

Ostanina je rekla izbeglicama da je, pošto je prvi put pokrenula to pitanje u Dumi, Ministarstvu rada naređeno da pomogne Ministarstvu za vanredne situacije u obradi prijava i raspodeli novca, "ali se ništa nije promenilo".

Izbeglice iz Mariupolja u centru za izbeglice u Primorskoj pokrajini.

Ona je rekla da je spisak izbeglica iz Mečte koji još čekaju na uplatu poslat nadležnim organima, "ali je tamo sve ponovo stalo".

"Koliko dugo možemo da pričamo o ovome", rekla je ona ogorčeno.

Za one koji nemaju političare iza sebe, pokušaji dolaženja do zvaničnika u birokratiji mogu biti obeshrabrujući.

Aljona je stigla u Sankt Peterburg početkom maja iz Luganske oblasti u Donbasu i rečeno joj je da će u roku od 10 dana dobiti 10.000 rubalja. Dva meseca kasnije, ona još nije primila uplatu.

Ona je rekla je da je pozvala lokalni centar koji se bavi raspodelom sredstava da bi saznala kada će dobiti novac. Rečeno joj je da se javi za 15 minuta.

"Zvala sam danima, ali niko se ne javlja na telefon", rekla je Aljona.

Izbeglice iz Ukrajine u drugim regionima, uključujući Moskvu, kao i Krasnodar i Rostov na jugu Rusije, rekli su za RSE da i oni mesecima čekaju na uplatu.

Olena, koja je u Moskovsku oblast stigla iz Mariupolja s ćerkom i majkom, rekla je da još nije primila uplatu od 10.000 rubalja iako je u aprilu podnela zahtev.

Ona je rekla je da je morala da jurca po Moskvi kako bi prikupila dokumente i posetila lekare, ponekad provodeći ceo dan u redovima.

"Ako ste vi strana koja prima izbeglice, onda nas normalno prihvatite", rekla je ona za RSE. "Ponašajte se humano prema ljudima koji su dugo sedeli na hladnoći, gladni i pod bombama i koji su morali da kuvaju na otvorenoj vatri".

Svetlana Ganuškina, šefica Građanske pomoći, organizacije za ljudska prava iz Moskve koja pomaže migrantima i izbeglicama, rekla je za RSE da su "duge birokratske procedure" u srži problema sa kojima se suočavaju izbeglice iz Ukrajine.

Oni moraju da podnesu dokumente, kao što je pasoš, i prođu provere pre nego što potencijalno mogu da prime svoju uplatu i traže posao, rekla je ona.

Jedna starija žena u Mečti rekla je Ostanini da joj je odbijena isplata 10.000 rubalja jer nije prošla proveru iz razloga koji joj nisu objašnjeni.

Pored toga, od izbeglice iz Ukrajine može da se zahteva da odu u drugi region da bi rešile papirologiju, rekla je Ganuškina, dodajući da mogu takođe da se suoče s drugim preprekama koje oduzimaju vreme i energiju.

"Ljudi provode toliko vremena (suočavajući se s birokratijom) i nije jasno kako se od njih očekuje da prežive u međuvremenu. Ukratko, gube nadu", rekla je ona.

Mariji, koja je iz Donbasa pobegla u Krasnodar, u kancelariji lokalne vlade je rečeno da se njen i drugi slučajevi kašnjenja uplata prebacuju u susedni region Rostov.

Izbeglice iz Mariupolja na lekarskom pregledu u Primorskoj pokrajini, 6. maj

"Čak ni ne znam koju vladinu kancelariju da tražim u Rostovu", rekla je ona.

Marija je rekla da bez novca ne može da završi lekarski pregled koji je neophodan da bi dobila posao.

Ganuškina je rekla da se oko 3.300 izbeglica obratilo Građanskoj pomoći i da je "veoma malo" njih primilo uplatu od 10.000 rubalja.

"Naravno, to je veoma značajan novac za te ljude i važno je da ga odmah dobiju", rekla je ona.

Ganuškina je rekla da je još jedna prepreka za izbeglice ograničenje u menjanju ukrajinskih grivni za ruske rublje.

Izbeglice ne mogu da pretvaraju grivne u rublje dok ne prođu proveru i ne dobiju odobrenje za uplatu.

Uz to, izbeglice mogu zvanično da konvertuju samo do 8.000 grivni (270 evra).

Ova dva ograničenja utiču na mogućnost izbeglica da kupe osnovne stvari po dolasku u Rusiju mada mogu na crnom tržištu da promene novac.

"Gde je tu logika", upitala je Ganuškina.