Stopa nezaposlenosti u Španiji dostigla je rekordan nivo od 27,2 odsto u prvom kvartalu 2013. godine. Ukupan broj nezaposlenih u Španiji premašio je šest miliona ljudi. U međuvremenu, u Madridu će uskoro biti održane velike demonstracije protiv mera štednje.
Broj nezaposlenih je u prvom kvartalu ove godine povećan za 237.400, dostigavši ukupno 6,2 miliona. Ovi podaci ukazuju na ogromne teškoće sa kojima se suočava Španija u nastojanju da izađe iz ekonomske krize koja je počela pre pet godina.
“Ove cifre su gore nego što se očekivalo i pokazuju ozbiljnost situacije u španskoj privredi kao i šokantno udaljavanje realne ekonomije i finansijskog sektora”, kaže Žoze (Jose) Luis Martinez iz “Siti” (City) banke.
Međunarodni monetarni fond (MMF) prošle sedmice je snizio prognozu privrednog rasta u Španiji za 2013. sa 1,6 na 1,5 odsto, predviđajući stopu nezaposlenosti od 27 procenata.
Stopa nezaposlenosti, koja je sredinom 2007. godine iznosila 7,9 odsto, vrtoglavo raste nakon sloma tržišta nekretnina 2008. u kome je bilo zaposleno mnogo građevinskih i drugih radnika.
Španski premijer Marijano Rahoj kazao je u sredu u parlamentu da stanje na tržištu rada cele ove godine “neće biti dobro, ali biće manje rđavo nego prethodnih godina. Sledeće godine zabeležićemo rast i biće otvarana radna mesta u našoj zemlji”.
On će u petak predstaviti mere fiskalne politike u cilju zaustavljanja recesije u četvrtoj po veličini ekonomiji u evrozoni. Međutim, građani su nezadovoljni najavljujući velike demonstracije.
Nedostatak konkurentnosti i ogroman dug
Konzervativna vlada je pod pritiskom Brisela reformisala radničko zakonodavstvo u cilju lakšeg zapošljavanja i otpuštanja, usvajajući istovremeno rigorozne mere štednje.
No, kritičari ističu da je to doprinelo daljem rastu nezaposlenosti, najviše od 1976. godine kada je Španija nakon smrti diktatora Franciska Franka počela tranziciju ka demokratiji.
Rahojova vlada je povećala i poreze u cilju smanjenja budžetskog deficita. Međutim, uprkos tim nastojanjima, Španija je 2012. godine imala najveći budžetski deficit u evrozoni.
Španija, koja ima oko 47 miliona stanovnika, pati od nedostatka konkurentnosti unutar evrozone i ogromnog duga domaćinstava i kompanija, a dodatno je uzdrmana i teškoćama u bankarskom sektoru.
Tako je profit najveće banke u evrozoni, španske Santander, pao u prva tri meseca ove godine za 26 odsto, sa 1,6 milijardi u 2012. na 1,2 milijarde evra. Ova banka ostvaruje polovinu profita u Latinskoj Americi. Doduše, njeni predstavnici ističu da ovaj pad, zapravo, znači povratak u “normalno stanje”, nakon velikog priliva kapitala u prethodnom periodu. Kao ključni razlog za smanjenje profita navode se niže kamatne stope i recesija na ključnim tržištima.
U međuvremenu, Francuska, druga po veličini ekonomija u evrozoni, prema podacima koji će biti objavljeni u četvrtak popodne, takođe beleži rekordan broj nezaposlenih.
Broj nezaposlenih je u prvom kvartalu ove godine povećan za 237.400, dostigavši ukupno 6,2 miliona. Ovi podaci ukazuju na ogromne teškoće sa kojima se suočava Španija u nastojanju da izađe iz ekonomske krize koja je počela pre pet godina.
“Ove cifre su gore nego što se očekivalo i pokazuju ozbiljnost situacije u španskoj privredi kao i šokantno udaljavanje realne ekonomije i finansijskog sektora”, kaže Žoze (Jose) Luis Martinez iz “Siti” (City) banke.
Međunarodni monetarni fond (MMF) prošle sedmice je snizio prognozu privrednog rasta u Španiji za 2013. sa 1,6 na 1,5 odsto, predviđajući stopu nezaposlenosti od 27 procenata.
Stopa nezaposlenosti, koja je sredinom 2007. godine iznosila 7,9 odsto, vrtoglavo raste nakon sloma tržišta nekretnina 2008. u kome je bilo zaposleno mnogo građevinskih i drugih radnika.
Španski premijer Marijano Rahoj kazao je u sredu u parlamentu da stanje na tržištu rada cele ove godine “neće biti dobro, ali biće manje rđavo nego prethodnih godina. Sledeće godine zabeležićemo rast i biće otvarana radna mesta u našoj zemlji”.
On će u petak predstaviti mere fiskalne politike u cilju zaustavljanja recesije u četvrtoj po veličini ekonomiji u evrozoni. Međutim, građani su nezadovoljni najavljujući velike demonstracije.
Nedostatak konkurentnosti i ogroman dug
Konzervativna vlada je pod pritiskom Brisela reformisala radničko zakonodavstvo u cilju lakšeg zapošljavanja i otpuštanja, usvajajući istovremeno rigorozne mere štednje.
No, kritičari ističu da je to doprinelo daljem rastu nezaposlenosti, najviše od 1976. godine kada je Španija nakon smrti diktatora Franciska Franka počela tranziciju ka demokratiji.
Sa jednog od protesta protiv mera štednje
Rahojova vlada je povećala i poreze u cilju smanjenja budžetskog deficita. Međutim, uprkos tim nastojanjima, Španija je 2012. godine imala najveći budžetski deficit u evrozoni.
Španija, koja ima oko 47 miliona stanovnika, pati od nedostatka konkurentnosti unutar evrozone i ogromnog duga domaćinstava i kompanija, a dodatno je uzdrmana i teškoćama u bankarskom sektoru.
Tako je profit najveće banke u evrozoni, španske Santander, pao u prva tri meseca ove godine za 26 odsto, sa 1,6 milijardi u 2012. na 1,2 milijarde evra. Ova banka ostvaruje polovinu profita u Latinskoj Americi. Doduše, njeni predstavnici ističu da ovaj pad, zapravo, znači povratak u “normalno stanje”, nakon velikog priliva kapitala u prethodnom periodu. Kao ključni razlog za smanjenje profita navode se niže kamatne stope i recesija na ključnim tržištima.
U međuvremenu, Francuska, druga po veličini ekonomija u evrozoni, prema podacima koji će biti objavljeni u četvrtak popodne, takođe beleži rekordan broj nezaposlenih.