Regionalni festival "Na pola puta": Užičko čudo obnavlja veze

Učesnici festivala Almir Imširević, Ljiljana Dirjan, Vojo Šindolić, Nenad Veličković i Predrag Lucić u Užicu

Književni festival „ Na pola puta“ i ovog aprila po sedmi put okupio je u Užicu književnike iz regiona koji će tokom dana gimnazijalcima držati redovne časove književnosti, a uveče na maloj sceni Narodnog pozorišta pred širom publikom, javno čitati svoja dela.

Festival simboličnog naziva „Na pola puta“ jer Užice je na pola puta između Beograda i Sarajeva, osmislili su i pokrenuli Ružica Marjanović, profesorka književnosti u užičkoj gimnaziji i Nenad Veličković, sarajevski književnik.

Prvi put ove godine iz Makedonije dolazi pesnikinja Ljiljana Dirjan, urednica u časopisu „Sarajevske sveske“, a komentarišući koncept festivala, kaže izazov je imati tako mladu publiku kao što su užički gimnazijalci.

„Ovo je nešto zaista mnogo autentično, i ima neku sasvim novu energiju, i prosto se nadam da će ovi momci i devojke to poneti kao nešto vrlo važno u svom obrazovanju, jer i ja sam završila književnost, i znam da je tako nekoliko susreta sa književnicima u svom ranom detinjstvu i mladosti opredelilo i mene kao čoveka koji se danas bavi literaturom“, kazala je Dirjan.

U Užice na književni festival, takođe prvi put dolazi dubrovački pesnik Vojo Šindolić. Festival je važan za mlade, ali i za pesnike koji dolaze iz regiona.

„Mislim da ovo mnogo toga označava, a sa druge strane to je takođe potencijal za učenike koji mogu da spoznaju šta je ljubav i prema poeziji i prema ljudima. A, za mene je, premda sam ja godinama predavao u Americi na univerzitetu, za mene je ovo novo iskustvo, radujem se tome“, kaže Šindolić.

Mesto gde se književnost poštuje

Iz Bosne i Hercegovine, iz Sarajeva, dolazi dramaturg Amir Imširević. O značaju ovakvih susreta i besmislu razdaljina ne treba pričati.

Užička gimnazija


„Ne treba puno objašnjavati zbog čega su ovakvi susreti vrlo bitni. Mi znamo kako je ovaj prostor bio povezan, i nažalost kako smo sada iscrtali nove granice, a čovek postane svjestan kada prevali ovih par stotina kilometara koliko su besmislena udaljavanja na koja smo pristali. Zato mi je drago da sam prvi put evo ovde u Užicu, i da sam već siguran da imam nekoliko prijatelja koji žive na ovim adresama“, rekao je Imširević.

Predrag Lucić, satiričar i kolumnista iz Splita od početka je na užičkom festivalu. Učenici i profesori užičke gimnazije zovu ga "užički književnik iz Splita", a posle 6 godina užičkih susreta sa brojnim književnicima iz regiona, kaže:

„Meni je mnogo drago da se ovo užičko čudo širi, užičko čudo je u obnovi nečeg najnormalnijeg, obnovi normalne, iskrene, ljudske kominikacije koja je iz raznoraznih razloga proglašena nepotrebnom, nenormalnom suvišnom u našim, onim ratnim, i post-ratnim društvima. Tako mislim, da je ovo što se dogodilo i događa u Užicu i što se širi po Srbiji, Bosni i Hercegovini, a ja se iskreno nadam vrlo brzo i u Hrvatskoj, to je stvarno nešto što niko, niko ne radi.“

Književni festival „Na pola puta“ postao je poznat u regionu, ljudi se raduju da dođu u Užice, kaže Nenad Veličković, književnik iz Sarajeva, jedan od autora festivala, ali i domaćina, jer zajedno sa užičkim gimnazijalcima i njihovom profesorkom Ružicom bira i poziva učesnike festivala.

„Ovaj festival je sada jako poznat u regionu, i jako mnogo pisaca se nekako raspituje kako bi mogli da dođu ovde. Čuli su da su Užice i Gimnazija stvarno neka mjesta gdje književnost uživa veliko poštovanje, i ovo je dobro mjesto gdje mogu da razmijene kvalitetno iskustva o tome gdje su i šta rade, tako da je meni čast što sam deo toga“, ističe Veličković.

Užički književni festival „Na pola puta“ jedinstven je i po tome što na predavanja književnika iz regiona svake godine dolaze i učenici iz još nekoliko gradova Srbije, i gimnazijalci iz Sarajeva. Svi oni su gosti užičkih gimnazijalaca.

Ovaj festival dobio je pre dve godine nagradu iz fonda „Jelena Šantić" za kvalitet književnog programa i uspostavljanje saradnje među narodima i kulturama iz regiona. Nezvanični naziv festivala je „Užička književna republika“.