Istraživali smo hoće li u Srbiji biti promenjena vizura u odnosu na Haški sud, nakon presude hrvatskim generalima i da li će biti, makar delimično, doveden u pitanje većinski stav o Haškom tribunalu kao “antisrpskom sudu”.
Svetlana Logar iz renomirane agencije za istraživanje javnog mnjenja “Ipsos Stratedžik marketing” veruje da će biti efekta na javno mnjenje.
“Prirodno bi bilo da građani Srbije imaju nešto povoljniju sliku o Haškom tribunalu, jer jedna od osnovnih zamerki i nepoverenja u Haški tribunal je bio doživljaj ljudi da je on pristrasan, da najviše sudi Srbima, da Srbi dobijaju najveće kazne... Dakle, osnovno očekivanje je da građani barem donekle koriguju takav stav”, ocenjuje Logar.
Književnik Vidosav Stevanović, međutim, ne veruje u neki ozbiljniji efekat ovih presuda, jer smatra da odlučujuće poruke za stavove građane Srbije prema Haškom sudu stižu sa drugih adresa.
“Promene mišljenja nastaće onda kada političke strukture Srbije i Hrvatske krenu da se drukčije ponašaju prema Haškom sudu i kada, pre svega, mediji počnu o Sudu da pišu objektivno. Ako vi unapred smatrate, recimo, Šešelja nekim uzgajivačem poljskog cveća ili nekim divnim dečkom, onda sve što radi Haški sud je nepravedno. Dakle, ja nisam siguran da će presude generalima nešto radikalno promeniti, s tim što mislim da je dobro da se donose takve presude", kazao je Stevanović.
Užičani u anketi Novke Ilić kao da potvrđuju i jednu i drugu tezu.
Uzroci rata su vrlo poznati
Književnik iz Zagreba Miljenko Jergović bio je tih dana u Beogradu kad su objavljene presude hrvatskim generalima. Kakav je njegov utisak?
“Ono što je mene u srpskim reakcijama i reakcijama na ulici, zapravo, iznenadilo je poprilična nezainteresiranost. A onda sam se presabrao, pa sam shvatio da se na potpuno isti način, a možda i sa još manje interesa, doživljavaju presude srpskim ratnim zločincima u Hrvatskoj. Kad pojedini srpski generali, zločinci dobijaju u Hagu doživotne kazne, to jedva jedvice da se u hrvatskim medijima i objavi. Meni se čini da i jedne druge nacionaliste jedino zanima ono što ide njima u korist. A kako srpskim nacionalistima nipošto ne ide u korist što su dvojica hrvatskih gerenala osuđena u Hagu, onda to i nije neka strašno važna vijest. I čisto sumnjam da će to promijeniti odnos tog radikalnog dijela srpske javnosti prema Sudu u Hagu”, smatra Jergović.
Na pitanje da li ravnodušnost prema pravičnim kaznama onih drugih dokazuje da je na obe strane baš briga za žrtve, Jergović odgovara:
“Pa da, naravno. I jednu i drugu stranu ni malo nije briga za žrtve rata, ukoliko se te žrtve rata ne daju iskoristiti kao ljudsko meso, bilo živo ili mrtvo, u najprljavijim nacinalističkim interesima.”
A da li postoji opasnost da se ove presude pogrešno shvate u Srbiji kao dokaz da je Beograd amnestiran od odgovornosti za rat u Hrvatskoj, da su krivci samo u Zagrebu, a da su žrtve samo u Kninu.
“Uzroci rata su vrlo poznati i samo oni koji neće da ih znaju misle da je to bio rat gde se branila srpska nejač. Rat u Hrvatskoj je bio napad na tu zemlju i osvajanje. I tu nema druge priče”, zaključuje Vidosav Stevanović.
Svetlana Logar iz renomirane agencije za istraživanje javnog mnjenja “Ipsos Stratedžik marketing” veruje da će biti efekta na javno mnjenje.
“Prirodno bi bilo da građani Srbije imaju nešto povoljniju sliku o Haškom tribunalu, jer jedna od osnovnih zamerki i nepoverenja u Haški tribunal je bio doživljaj ljudi da je on pristrasan, da najviše sudi Srbima, da Srbi dobijaju najveće kazne... Dakle, osnovno očekivanje je da građani barem donekle koriguju takav stav”, ocenjuje Logar.
Književnik Vidosav Stevanović, međutim, ne veruje u neki ozbiljniji efekat ovih presuda, jer smatra da odlučujuće poruke za stavove građane Srbije prema Haškom sudu stižu sa drugih adresa.
“Promene mišljenja nastaće onda kada političke strukture Srbije i Hrvatske krenu da se drukčije ponašaju prema Haškom sudu i kada, pre svega, mediji počnu o Sudu da pišu objektivno. Ako vi unapred smatrate, recimo, Šešelja nekim uzgajivačem poljskog cveća ili nekim divnim dečkom, onda sve što radi Haški sud je nepravedno. Dakle, ja nisam siguran da će presude generalima nešto radikalno promeniti, s tim što mislim da je dobro da se donose takve presude", kazao je Stevanović.
Užičani u anketi Novke Ilić kao da potvrđuju i jednu i drugu tezu.
Uzroci rata su vrlo poznati
Književnik iz Zagreba Miljenko Jergović bio je tih dana u Beogradu kad su objavljene presude hrvatskim generalima. Kakav je njegov utisak?
“Ono što je mene u srpskim reakcijama i reakcijama na ulici, zapravo, iznenadilo je poprilična nezainteresiranost. A onda sam se presabrao, pa sam shvatio da se na potpuno isti način, a možda i sa još manje interesa, doživljavaju presude srpskim ratnim zločincima u Hrvatskoj. Kad pojedini srpski generali, zločinci dobijaju u Hagu doživotne kazne, to jedva jedvice da se u hrvatskim medijima i objavi. Meni se čini da i jedne druge nacionaliste jedino zanima ono što ide njima u korist. A kako srpskim nacionalistima nipošto ne ide u korist što su dvojica hrvatskih gerenala osuđena u Hagu, onda to i nije neka strašno važna vijest. I čisto sumnjam da će to promijeniti odnos tog radikalnog dijela srpske javnosti prema Sudu u Hagu”, smatra Jergović.
Na pitanje da li ravnodušnost prema pravičnim kaznama onih drugih dokazuje da je na obe strane baš briga za žrtve, Jergović odgovara:
“Pa da, naravno. I jednu i drugu stranu ni malo nije briga za žrtve rata, ukoliko se te žrtve rata ne daju iskoristiti kao ljudsko meso, bilo živo ili mrtvo, u najprljavijim nacinalističkim interesima.”
A da li postoji opasnost da se ove presude pogrešno shvate u Srbiji kao dokaz da je Beograd amnestiran od odgovornosti za rat u Hrvatskoj, da su krivci samo u Zagrebu, a da su žrtve samo u Kninu.
“Uzroci rata su vrlo poznati i samo oni koji neće da ih znaju misle da je to bio rat gde se branila srpska nejač. Rat u Hrvatskoj je bio napad na tu zemlju i osvajanje. I tu nema druge priče”, zaključuje Vidosav Stevanović.