Prvog dana NATO samita u Varšavi članice Alijanse usvojile su odluku o povećanju vojnog prisustva u četiri države istočne Evrope. Uvodi se i dodatni multinacionalni bataljon u Rumuniju, a članice su odlučile i da zajednički koordinišu odbranu od balističkih raketa. NATO i EU potpisali su zajedničku deklaraciju o novoj strategiji partnerstva.
Kako je medijima objasnio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, dodatne NATO trupe će od iduće godine biti raspoređene u Letoniji, Litvaniji, Estoniji i Poljskoj, a u ovoj akciji učestvovaće vojska Sjedinjenih Država, Kanade, Nemačke i Velike Britanije.
“To će biti snažni i multinacionalni bataljoni. Oni pokazuju snagu transatlantske veze i jasno stavljaju do znanja da će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na celu Alijansu.”
Prema Stoltenbergovim rečima, dogovoren je i zajednički antiraketni sistem.
“To znači da će američki brodovi stacionirani u Španiji, radar u Turskoj i presretač u Rumuniji raditi zajedno pod komandom i kontrolom NATO”, objasnio je generalni sekretar.
On je pojasnio da je ovaj sistem u potpunosti odbramben.
“On predstavlja štit od napada izvan evroatlantskog područja i ne predstavlja pretnju po rusko strateško nuklearno odvraćanje”, rekao je Stoltenberg i dodao: “Nismo pretnja nijednoj zemlji. NATO ne želi novi Hladni rat niti novu trku u naoružanju.”
NATO je takođe uvrstio sajber prostor kao novo područje delovanja.
Prvog dana samita u Varšavi, generalni sekretar NATO, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker potpisali su zajedničku deklaraciju o novoj strategiji partnerstva između Alijanse i EU.
Dokument, između ostalog, predviđa jači odgovor na hibridne pretnje, proširenje saradnje u sferi sajber bezbednosti i prilagođavanje zajedničke kooperacije na Mediteranu.
"Deklaracija koju smo danas potpisali šalje jasnu poruku: Jača Evropska unija znači jači NATO, a jači NATO znači jaču EU", rekao je Junker.
Ruski uticaj na Jugoistočnu Evropu
Govoreći o odnosu sa Rusijom, generalni sekretar Alijanse je na otvaranju Foruma eksperata, koji se održava u okviru Varšavskog samita, rekao da će NATO tražiti načine za konstruktivan dijalog sa Rusijom, kako bi se smanjili rizici za nastanak vojnih incidenata koji bi se mogli otgnuti kontroli.
Jens Stoltenberg
"Rusija je naš najveći sused i integralni činilac evropske bezbednosti. Stoga je kontinuirani dijalog od ključne važnosti. Zato smo ustanovili Savet NATO – Rusija, kao platformu za dijalog. Zato je važno da je sada koristimo", kaže Stoltenberg.
U poslednjih nekoliko godina primetno je da Rusija vrši uticaj na jugoistočnu Evropu i Alijansa bi trebalo da ima u vidu šta se dešava u ovom delu Starog kontinenta, rekla je u predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović na Forumu eksperata. Ona je dodala da se ruski uticaj prepoznaje na razičitim nivoima.
"Od ekonomije, preko politike do tajnih službi, ali postoji i vojni aspekt, gde smo već nekoliko puta do sada videli vojne vežbe između našeg komšije i prijatelja Srbije i Rusije. Vežba koja se zove 'Slovensko bratstvo' biće održana u oktobru ove godine i to je nešto što nas brine", pojašnjava Grabar Kitarović.
(Appathurai za RSE: NATO zadovoljan saradnjom sa Srbijom)
Vaš browser nepodržava HTML5
Appathurai: NATO zadovoljan saradnjom sa Srbijom
Hrvatska predsednica dodaje da je najbolji odgovor na to da vrata za članstvo ne budu samo otvorena, već i da se učine konkretni koraci za zemlje jugoistočne Evrope na putu ka članstvu u EU i posebno u NATO.
"Nadam se da će čak i Srbija, koja je zbog političkih razloga proglasila neutralnost, u budućnosti posmatrati NATO kao priliku za sebe i da će bar podići na viši nivou saradnju sa NATO", ističe Grabar Kitarović.
Kada je reč o proširenju NATO, Stoltenberg je kazao da su vrata Alijanse otvorena za sve nove članice, te je dodao da odluku o ulasku u Severnoatlatnski vojni savez donosi zemlja kandidat i članice NATO.
"Niko drugi nema pravo da se meša u taj proces, jer je fundamentalni priciop da svaka zemlja ima pravo da bira svoj put", ocenio je Stoltenberg.
Brexit je samo incident
Među brojnim zvanicama u glavnom gradu Poljske su i predsednik SAD Barak Obama, nemačka kancelarka Anglea Merkel, te britanski premijer Dejvid Kameron.
Predsednik Sjedinjenih Država iskoristio je dolazak u Varšavu i sastao se sa evropskim zvaničnicima Donaldom Tuskom i Žanom Klodom Junkerom.
Sa njima je razgovarao i o posledicama izlaska Velike Britanije iz EU. Obama je dodao da je ujedinjena Evropa od velikog interesa za SAD.
Barak Obama
"Iako se suočavamo sa teškoćama aktuelnog trenutka, ne smemo zaboraviti izvanredna postignuća evropskih integracija. Svaka članica EU ima demokratiju. Nijedna zemlja EU nije krenula oružjem na drugu članicu. Integrisana Evropa je jedno od najvećih postignuća modernog doba i to postignuće mora biti sačuvano", ističe Obama.
Geopolitičke posledice Brexita mogu biti veoma ozbiljne, ali treba reći da je to bio samo incident a ne početak nekog procesa, konstatovao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
"Svim našim oponentima – unutarnjim i spoljašnjim – koji se nadaju nastavku Brexita, želim jasno i glasno da poručim: nećete gledati nastavak. Transatlantska saradnja nema alternativu", reči su Tuska.
Ovo je 28. NATO samit u poslednjih 59 godina. Zbog aktuelnih političkih dešavanja analitičari ga smatraju jednim od najvažnijih događaja kako za Alijansu, tako i za Evropsku uniju.