Nivo korupcije u Srbiji se, prema mišljenju njenih građana, u poslednje dve godine smanjio, ali je značajno porastao procenat onih ljudi koji su davali mito, pokazali su rezultati istraživanja Globalni barometar korupcije. Ova nelogičnost, ukazuje da građani svoje stavove o nivou korupcije donose sa aspekta očekivanja i nadanja, a ne trenutnog stanja stvari.
Sudeći prema poslednjim podacima koje je objavila Transparentnost Srbija, više od polovine ispitanih građana utiska je da se u poslednje dve godine nivo korupcije u Srbiji smanjio. Međutim, to je samo deo potpune slike koja se dobija kada se sagledaju njihova iskustva u najproblematičnijim oblastima društvene sfere.
Brojke upozoravaju da su prošle godine mnogo češće pribegavali mitu s opravdanjem da je to jedina garancija boljeg tretmana, između ostalog državnih činovnika i lekara, ali i izbegavanja prijava za saobraćajne prekršaje. To su činjenice koje ne opovrgavaju građani sa kojima smo razgovarali.
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani o mitu
Svojevrsni paradoks između egzaktnih podataka i ličnih utisaka građana kada je reč o korupciji tumači se time što je u Srbiji započeto nekoliko važnih antikorupcijskih istraga, koje građanima više ulivaju nadu, nego što su odraz stvarne situacije. Na to ukazuju njihove ocene o stepenu korumpiranosti institucija u Srbiji, a kao one koje u tome najviše prednjače već godinama su, prema mišljenju građana političke partije.
U tom smislu, istraživanje pokazuje da je Srbija, po mišljenju njenih građana korumpiranija u odnosu na države regiona, objašnjava Bojana Medenica iz Transparentnosti Srbija.
Bojana Medenica
“Iako je opšta percepcija građana da je situacija u pogledu korupcije bolja, odnosno da se smanjila, ovde vidimo da je percepcija po pojedinim institucijama bitno lošija. Tu bih istakla da su javni službenici, pravosuđe i mediji vide kao vrlo korumpirane institucije, dok su političke partije ostale na nivou kao i prethodnih godina – visoko korumpirane. Javni službenici, zdravstvo, pravosuđe, kao iI političke stranke imaju najgoru ocenu u Srbiji u odnosu na region i sve ostale sektore", kaže Medenica.
Nadležni očekuju da će Srbiji zamajac u borbi protiv korupcije koja se uvukla u gotovo svaku poru društva, a jedan je od ključnih uslova za proces pridruživanja EU, dati novousvojena Strategija za borbu protiv korupcije. Uprkos tome što je u javnosti ocenjena kao dobra polazna tačka za obračun sa ovim velikim problemom, stručnjaci su u nekoliko navrata ukazivali na njene manjkavosti.
Zbog povećanog trenda podmićivanja, optimizam povodom suzbijanja korupcije je na krhkim nogama, a dodatno zabrinjava činjenica što se veliki broj građana ustručava da je prijavi. Od 600 000 slučajeva godišnje, prijavljeno ih je svega 1 odsto. To je jedna od zamerki koju nadležnima upućuje programski direktor transparentnosti Nemanja Nenadić.
“Dakle 61 odsto građana kaže da to ne bi učinili zato što misle da se ništa ne bi promenilo. To je primarni zadatak onih koji hoće da promene nešto, da učine da se svaka prijava ispita, da se to učini brzo. Da nijedno pitanje ne ostane otvoreno. Imamo 24 odsto ljudi koji strahuju od posledica i tu imamo Zakon o zaštiti uzbunjivača koji je najavljivan. Kada bude usvojen, trebalo bi da nam donese bolju zaštitu od posledica ljudima koji prijavljuju korupciju i druge nezakonitosti”, smatra Nenadić.
Da bi se trenutno stanje popravilo Srbija, između ostalog, mora uložiti dodatni napor u utvrđivanju izvora finansiranja političkih stranaka, pogotovo tokom izbornih kampanja, učiniti transparentnijim proces donošenja odluka državnih organa, ali i efikasnije zaštiti uzbunjivače.
