Palata Masandra, zapušteni dragulj Krima
Istorija palate Masandra na južnoj obali Krima intrigira generacije posetilaca i ljubitelja istorije. Nekada rezidencija poslednjeg cara dinastije Romanovih, sada je muzej koji se raspada.
Princ Semjon Voroncov je 1879. godine naručio od francuskog arhitekte Etjena Bušara da izgradi palatu na zemljištu koje je carica Katarina II prvobitno dodelila francuskom aristokrati koji tamo nikada nije živeo. No, dve godine kasnije arhitekta je umro, a zatim i sam Voroncov, a imanje je napušteno.
Godine 1889. nedovršena palata je kupljena u ime ruskog cara Aleksandra III sa namerom da se dizajn modernizuje.
Ali Aleksandar je umro pre nego što je video finalni projekat.
U znak sećanja na svog oca, Nikolaj II (na fotografiji sa suprugom Aleksandrom Fjodorovnom) završio je izgradnju palate. Iako se Masandra smatrala carskom rezidencijom, članovi kraljevske porodice tamo nikada nisu živeli; umesto toga, izabrali su veću i raskošniju Livadijsku palatu u blizini.
Posle boljševičke revolucije i pre Drugog svetskog rata, rezidencija je korišćena kao vladin sanatorijum pre nego što je rekvirirana za Josifa Staljina kao njegov letnjikovac.
Nameštaj je kreiran posebno za javne posete bez zajedničkog koncepta dizajna; umesto toga može se videti mešavina nekoliko stilova.
Staljin je posećivao palatu, ali nije u njoj ostajao. Kasnije su je posećivali Nikita Hruščov i Leonid Brežnjev. Godine 1992, nakon raspada Sovjetskog Saveza, otvoren je muzej.
Iako je fasada prilično upečatljiva, pri pažljivijem pregledu primetno je propadanje obeležja, kao što je zatvoreni trem južnog ulaza gledano odozgo.
Originalne skulpture himera i satira koji svira na flauti takođe pokazuju znake zapuštenosti.
U grčkoj mitologiji satiri su smatrani demonima plodnosti i činili su pratnju boga Dionisa.
Znakovi za opasnost kao što je ovaj koji označavaju lokaciju na balkonu trećeg sprata vide se svuda.
Fragmenti kamenih stubova leže u travi.
Statua sfinge koja drži kuglu je jedna od 28 istorijskih skulptura koje trebaju biti restaurirane.
Krim je deo Ukrajine koji je 2014. godine ilegalno okupirala Rusija. Bronzana bista, poručena od vajara Apolonova, otkrivena je 2017. u znak sećanja na život cara Aleksandra III.