Uloga Pakistana kao posrednika između Irana i SAD ponovo je pod lupom posle izveštaja da su iranski avioni bili u vojnoj bazi nedaleko od Ravalpindija, što postavlja pitanja o balansiranju Islamabada u sukobu.
Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova brzo je odbacilo izveštaje kao "obmanjujuće i senzacionalističke", ali nije negiralo prisustvo iranskog aviona u pakistanskoj vazduhoplovnoj bazi Nur Kan.
"Iranski avioni parkirani u Pakistanu stigli su tokom perioda prekida vatre i nemaju nikakve veze ni sa kakvim vojnim aranžmanom o nepredviđenim okolnostima ili očuvanju", navodi se u saopštenju Ministarstva.
Pozivajući se neimenovane američke zvaničnike, američka televizija CBS je 11. maja izvestila da je Pakistan dozvolio da se iranski vojni avioni parkiraju na njegovim aerodromima, potencijalno ih štiteći od američkih vazdušnih udara.
U reakciji na tu vest, američki republikanski senator Lindzi Grem (Lindsay Graham) je na društvenim mrežama naveo da "ako je ovo izveštavanje tačno, to bi zahtevalo potpunu reevaluaciju uloge koju Pakistan igra kao posrednika između Irana, Sjedinjenih Država i drugih strana".
Još nije bilo zvaničnog komentara Bele kuće ili Stejt departmenta SAD.
Ovi navodi su takođe oživeli dugotrajnu debatu u Vašingtonu o tome da li Pakistan može istovremeno održavati bliske bezbednosne veze sa SAD i očuvati strateške odnose s američkim protivnicima.
Kao saveznik van NATO-a tokom rata protiv terorizma koji su predvodile SAD, Pakistan se dugo suočava s optužbama američkih zvaničnika da igra "dvostruku igru".
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pojačao te tenzije u svom prvom mandatu 2018. kada je optužio Islamabad da je primao milijarde dolara američke pomoći dok je pružao "sigurno utočište" militantima u Avganistanu.
"SAD su glupo dale Pakistanu više od 33 milijarde dolara pomoći u poslednjih 15 godina, a oni su nam dali samo laži i obmane, misleći da su naši lideri budale", naveo je Tramp tada u tvitu.
Plemenit gest
Međutim, Pakistan je nastojao da se dodvori Trampu od početka njegovog drugog mandata u Beloj kući.
U gestu dobre volje, pakistanski premijer Šehbaz Šarif je objavio svoju nameru da nominuje Trampa za Nobelovu nagradu za mir u oktobru zbog njegove uloge u posredovanju u prekidu vatre između Hamasa i Izraela na Bliskom istoku. Islamabad je prethodno takođe pohvalio Trampove napore u obezbeđivanju prekida vatre između Indije i Pakistana.
Tramp je, zauzvrat, više puta hvalio Šarifa i komandanta pakistanske vojske Asima Munira, koga je jednom opisao kao svog "omiljenog feldmaršala".
Pakistan deli granicu s Iranom i Avganistanom, dok istovremeno održava istorijski bliske odbrambene i verske veze sa Saudijskom Arabijom – i to balansiranje je često komplikovalo njegovu regionalnu diplomatiju.
Nuklearno naoružana zemlja s oko 250 miliona ljudi dugo se oslanjala na SAD za svoje odbrambene i ekonomske potrebe, dok istovremeno održavala odnos s Kinom kao ključnim strateškim partnerom.
Čitajte:
Pakistan istupa kao domaćin mogućih mirovnih pregovora o IranuS početkom američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana 28. februara, Pakistan je dodatno učvrstio svoje veze s Trampovom administracijom pozicionirajući se kao posrednik u sukobu.
Skoro 40 dana posle početka rata, Tramp je objavio prekid vatre nakon što je Pakistan tražio obustavu Operacije Epski bes – bombardovanja koje su predvodile SAD protiv iranskih vojnih ciljeva – kako bi se otvorio put mirovnim pregovorima. Taj potez je naširoko pozdravljen i pojačao je imidž Islamabada kao ključnog sagovornika.
Međutim, ponovljeni pakistanski zahtevi u narednim nedeljama za produženje prekida vatre i obustavljanje Projekta Sloboda – američke operacije usmerene na zaštitu plovnih ruta u Ormuskom moreuzu – postepeno su podstakli sumnje prema ulozi Islamabada. Tramp je više puta prihvatio te apele, dok su američki i pakistanski lideri razmenjivali javne poruke zahvalnosti i pohvala, dodatno intenzivirajući pažnju.
Povećanje geopolitičkih problema
Za Pakistan, koji dugo ima trnovite diplomatske odnose s Vašingtonom, problemi su postali vidljivi kako raste vidljivost Islamabada u geopolitici.
"Geografija Pakistana ga je uvek činila raskrsnicom", kaže Zahir Šigri iz Centra za strateška i savremena istraživanja (CSCR) u Islamabadu.
"Raskrsnice su prednost kada kontrolišete saobraćaj, ali mogu postati teret kada spoljni pritisci počnu da diktiraju tok. Pakistan istovremeno vuku Vašington, Kabul i Rijad... To je složen strateški čin balansiranja."
Ova diplomatski hod po tankoj žici je podigao ugled Pakistana, ali je takođe pojačao fokus na njegovom regionalnom lojalnošću.
Taj pritisak se javlja dok Kina i Pakistan nastoje da se pozicioniraju kao stabilizujući akteri, izbegavajući direktno mešanje u sve širi sukob.
"Veoma vidljiva posrednička uloga je rizično kockanje, pa čak i uspeh nudi neizvesne dobiti", naveli su Zoha Vasim i Jaser Kureši u članku za Karnegijevu fondaciju za međunarodni mir.
"Preuzimanjem odgovornosti za proces, Islamabad se pozicionirao kao značajan akter u Persijskom zalivu", napisali su oni.
Dodali su da je ta uloga povećala regionalnu vidljivost i uticaj Pakistana, ali ga je takođe izložila većoj pažnji kako se tenzije produbljuju između Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
"Da li se uspešno posredovanje pretvara u održive ekonomske dividende, kroz pomoć ili povećanje stranih investicija, ostaje otvoreno pitanje", naveli su oni.
Dok je Pakistan legitimno zabrinut zbog mogućnosti prelivanja nestabilnosti preko njegovih granica i šteti po njegovu krhku ekonomiji, kritičari i analitičari tvrde da Islamabad takođe nastoji da se bliže poveže s Trampom, dok istovremeno održava diplomatski značaj na međunarodnom nivou.
Taktička uloga
Posrednička uloga Pakistana takođe je izazvala kritike u Indiji, gde su neki komentatori doveli u pitanje zašto Nju Delhi nije preuzeo sličnu diplomatsku ulogu u iranskom sukobu.
Kritike su delimično oblikovane istorijski napetim odnosom između dva južnoazijska suseda i njihovim suprotstavljenim regionalnim ambicijama.
Neki indijski analitičari povezuju povećanu vidljivost Pakistana s dugogodišnjim regionalnim rivalstvom, kao i sa spremnošću spoljnih sila da se oslone na Islamabad kao posrednika kada je to korisno.
Čitajte:
Zašto Indija i Pakistan ne ratuju kao druge zemlje?Brama Čelanej, autor i profesor strateških studija u Centru za istraživanje politike sa sedištem u Nju Delhiju, objavio je na X da "svaki put kada se Tramp uplaši, on koristi Pakistan kao paravan".
Politikološkinja Aješa Sidika, autorka i viša saradnica na Kings koledžu u Londonu, rekla je za RSE da pakistanski stratezi vide savez s Trampom kao način da obezbede jaču regionalnu ulogu za zemlju.
Ona je ukazala da je Pakistan istorijski igrao taktičku ulogu i da ovaj slučaj nije drugačiji.
"Predsednik Donald Tramp je tražio prekid vatre, njegovo produženje, a kasnije i pauzu u Projektu slobode, i koristio je Pakistan", rekla je ona. "Pakistan je zauzvrat bio spreman da bude iskorišćen jer traži sopstvene koristi, i vojne i strateške, od te uloge."