Posle izveštaja da Iran i SAD razmatraju naplaćivanje naknade za prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, stručnjaci za pomorski saobraćaj kažu da bi takav potez mogao da ima kontraefekat ako druge zemlje odluče da naplaćuju brodovima prolaz kroz prirodna pomorska uska grla.
"To je međunarodni slobodan prolaz", kaže Olav Miklebust (Myklebust), menadžer norveškog tankera za naftu, "tako da su pravila veoma jasna". Prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS), brodovima koji "neškodljivo prolaze" teritorijalnim vodama jedne zemlje ne može da se naplaćuje naknada.
Ormuski moreuz, uski prolaz između Persijskog zaliva (gore) i Omanskog zaliva (dole). Na ovoj slici, Iran je s desne strane, a Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati s leve strane.
Uprkos jasnim formulacijama o pravilima za neškodljiv prolaz, povelja UNCLOS takođe navodi da se brodovima mogu naplaćivati "određene usluge" koje pružaju. Iran bi potencijalno mogao da organizuje konvoje kroz moreuz i da zahteva naknade za tu uslugu.
Međutim, ističe Majklebast, "Iran nema više nijedan brod koji bi ih pratio" nakon što je njegova ratna mornarica uglavnom uništena u ranim danima sukoba 2026. godine sa SAD i Izraelom.
Posle prekida vatre koji je pauzirao taj rat, američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je 8. aprila za ABC njuz (ABC News) da Amerika razmatra "zajednički posao" s Teheranom za naplatu naknade za prolaz kroz moreuz.
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabdi prethodno je izjavio da Teheran radi na protokolu s Omanom kojim bi se zahtevale "dozvole" od brodova koji žele da prođu kroz Ormuski moreuz. Oman posle negirao da traži naknade.
Dimitris Ampaci, menadžer za pomorske rizike i usklađenost u organizaciji Marin trefik (Marine Traffic), rekao je za RSE da ako brodarske kompanije budu primorane da sarađuju s iranskom vojskom za prolaz kroz Ormuski moreuz, "mogli bismo videti kašnjenja, odluke o preusmeravanju, a u nekim slučajevima i nevoljnost brodovlasnika da uđu u to područje".
Mali čamci u blizini teretnog broda tokom iranske pomorske vežbe u februaru.
Miklebust, koji je više puta na tankerima prelazio kroz Ormuski moreuz, kaže da bez obzira na zakonitost naknada, "mislim da će zasad (brodarske kompanije) morati da prihvate plaćanje tih dva miliona dolara" koliko je izvešteno da će to koštati. Kompanije će verovatno platiti, kaže on, zbog osiguravajućih kuća koje će insistirati da se svi rizici ublaže koliko god je to moguće pre nego što pristanu da osiguraju brodove koji prolaze kroz moreuz.
Naknade koje potencijalno iznose i do dva miliona dolara po brodu, kaže Miklebust, bile bi, u nekim slučajevima, relativno mala cena koju treba platiti. Mnogi tankeri koji prolaze kroz Ormuski moreuz mogu da nose naftu vrednu stotine miliona dolara u jednoj pošiljci.
U slučaju manjih brodova koji mogu da plove relativno plitkim vodama, Miklebust kaže da bi bilo moguće da se potpuno izbegnu iranske vode rutom kroz najjužniju tačku Ormuskog moreuza u omanskim vodama.
Nekoliko brodova je prošlo kroz moreuz poslednjih dana, a za neke se navodi da su platili naknade Iranu. Otprilike 22 broda su bili pod napadima Irana u Persijskom zalivu otkako su 28. februara SAD i Izrael pokrenuli udare na tu zemlju.
Uprkos optimizmu na tržištima nafte posle primirja postignutog 7. aprila, Ampacidis kaže da će svaki potencijalni sistem naknade za prolaz kroz Ormuski moreuz osetiti potrošači.
"Ako tranzit (kroz moreuz) bude manje efikasan ili skuplji, to bi moglo da izvrši pritisak na povećanje cena prevoza i, potencijalno, cena energenata", kaže on, ali i dodaje da će "obim uticaja zavisiti od toga koliko će u praksi ti aranžmani biti restriktivni ili stabilni".